To je jedan od najstrašnijih dokumenata koji sam ikada pročitao. Napisao ga je čovek koji je bio apsolutno pažljiv u razvoju svoje životne filozofije. On je sve istraživao. Očigledno je dugo bio zatvoren u kući, pa provodio vreme čitajući, tragajući, kopajući po internetu...

Ovako je forenzički klinički psiholog Ian Stiven opisao dnevnik jednog od najvećih terorista ovog veka Andersa Beringa Brejvika.

Norvežanin je 22. jula 2011. brutalno ubio 77 pretežno mladih sunarodnika na ostrvcetu Utoja nedaleko od Osla, na kome je održan tradicionalni letnji kamp u organizaciji podmlatka vladajuće Radničke partije. Obučen u policijsku uniformu počeo je nasumično da puca u okupljene tinejdžere, čiji je jedini spas bio da se plivanjem dokopaju najbližeg kopna udaljenog oko 200 metara.

Prema svedočenjima na sudu, Brejvik je u pravdanju ovog strašnog masakra rekao da pokušava da spase Norvešku i zapadnu Evropu od kulturnog marksizma i muslimanskog preuzimanja.

Brejvikov monstruozni plan započeo je početkom maja, kada se preselio na porodično seosko imanje, a arsenal oružja iz kog je obavio krvavi pir čuvao u štali tog poseda.

Vodio je dnevnik čiji su se pasusi čitali na suđenju za potrebe izvođenja dokaza. Ovaj dokument, kako prenosi Miror, pun je detalja koji daju jasniju sliku o profilu Brejvikove ličnosti.

Njegov prvi upis datiran je 14. maja 2011. Na iznenađenje svih, masovni ubica je bio obožavalac Pesme Evrovizije.

Ja volim Evroviziju…! 🙂 Muzika je s*anje, ali mislim da je, sve u svemu, odlična predstava. Gledao sam sva polufinala i imaću vremena da gledam opet večeras, onlajn. Moja zemlja ima s*anje politički korektnu pesmu kao i uvek. Tražiteljka azila iz Kenije izvodi pesmu na bongosima i predstavnica je Evrope i moje zemlje… U svakom slučaju, nadam se da će Nemačka pobediti.

Kako je tekao maj, Brejvik je postajao sve paranoičniji kad god bi u prolazu primetio neko vozilo za koje je mislio da je policijsko.

Otišao sam u glavni grad da pokupim nešto. Na putu do farme primetio sam nešto za šta verujem da je civilno policijsko vozilo. Kad sam se približio farmi, primetio sam još jedan civilni policijski automobil. Kod sebe nisam imao na raspolaganju nikakvo oružje, jer mi se nalazilo u kući.

Vrata štale verovatno je otvorio vetar. Odlučio sam da neću dozvoliti da paranoja ponovo uzme najbolje od mene. Ako bi jednog dana došli po mene, stvarno ne bih mogao ništa da učinim, pa ne bi bilo konstruktivno ni da se brinem.“

Međutim, Brejvik se pobrinuo da bude savršen komšija da oni koji žive blizu njega ne bi upali u nekakvu sumnju.

On je 19. maja u dnevniku napisao sledeće:

Bitno je stvoriti što više dobre volje kod suseda. Iskoristiti bilo koju priliku za odobrovoljenje svakog od njih. Ta dobra volja indirektno će se vratiti time što oni neće istraživati ni ispitivati. Ako te posete komšije, budi pristojan i ljubazan, ponudi im sendviče i kafu, osim ako to neće ugroziti neki plan.

Njegove zastrašujuće zamisli skoro da su bile otkrivene kada je zamalo propustio poruku devojke zakupca farme koja mu je rekla da treba da dođe po neke svoje stvari iz štale.

Na nekoliko je načina Brejvik uspeo da sakrije čitav svoj arsenal pre nego što je devojka stigla.

Ubica detaljno opisuje kako je zabranio prijateljima da ga posećuju, iskazujući ponovo sopstvenu paranoju.

Ne bi bilo pogodno da ovde primam posetioce, jer ko god bi se duže zadržao na kraju bi shvatio da stvari nisu baš onakve kakve izgledaju.

Od početka jula 2011. Brejvik je počeo pažljivo da planira svoja putovanja između dve lokacije na kojima je u julu izveo napade.

Međutim, u danima pre napada, Brejvikovo raspoloženje se promenilo i on je rešio sebe da počasti. Tako je 11. jula napisao:

S obzirom na činjenicu da trenutno radim na najstrašnijem zadatku, kupio sam danas mnogo izvrsne hrane i slatkiša. Zaista moram napuniti baterije i ojačati svoj moral.

Osam dana kasnije, nakon što je spakovao oružje u automobil, otišao je u otmeni restoran u južnom delu Osla.

Ukusno! Poslednjih nekoliko dana izuzetno naporno radim i potpuno sam iscrpljen.

Poslednji upis u dnevnik 22. jula nagoveštavao je da je sve bilo pripremljeno za okrutni zločin.

Ako sve ovo ne uspe, pokrenuću privatnu firmu za obezbeđenje u konfliktnim zonama kako bih u najkraćem roku stekao maksimalna sredstva za otplatu dugova.

Prvi dolazak u kostimu ove jeseni. Obući ću se kao policajac. Doći ću s oznakama 🙂 Biće sjajno, ljudi će biti veoma iznenađeni 🙂

Sporedna napomena. Zamislite kada bi me organi vlasti u toku narednih dana posetili. Verovatno bi dobili pogrešnu predstavu i pomislili da sam terorista, hahaha“

Svoj dnevnik je potpisao sa: „Iskreni pozdrav, Anders Brejvik. Komandant vitezova Justicijar, Templara Evrope i Norveške“.

Za ovaj nezapamćeni zločin u tradicionalno miroljubivoj Norveškoj Brejvik je u avgustu 2011. osuđen na 21 godinu zatvora. To je i najduža kazna koja se može izreći u ovoj državi. Međutim, kazna se može produžavati unedogled sve dok se zatvorenik smatra pretnjom za društvo.