Grad je toliko zagađen da se ljudi s respiratornim bolestima kreću uzbrdo da bi pobegli od smoga, a mladi sanjaju da emigriraju. Međutim, jednostavna aplikacija pokrenula je pokret za rešavanje ovog problema.

„Oduvek smo znali da postoji problem sa zagađenjem, jer ga vidimo. Zimi smrdi. Ako otvorim prozor svoje spavaće sobe dok učim čini se da ću da se ugušim. Ako idem da prošetam psa, moram da se presvučem kad se vratim, jer se sve oseća“, kaže za BBC Kosta Barsov koji živi u Skoplju.

Svakog dana zimi, 16-godišnji Barsov na svom telefonu otvara AirCare aplikaciju i proverava nivo zagađenja u glavnom gradu Severne Makedonije.

„Dva su senzora za zagađenje blizu moje kuće i zimi je uvek zagađeno“, pominje Barsov.

Ako je na aplikaciji zeleni krug, vazduh je u okolini prilično čist. Ako je žut, postoji nekakvo zagađenje, ali u granicama koje propisuje EU. Ako je krug crven ili mrk, zagađenje prelazi granicu i opasno je po zdravlje.

Aplikacija je postala osnovno alat za Barsova i njegove sugrađane u gradu gde svakog interesuje koliki je nivo zagađenja i koliko je on loš. Kao rezultat toga, ona je izazvala sve veću svest i zabrinutost o gradskom vazduhu.

„Mnogo ljudi koristi aplikaciju. Moj ujak ima astmu i on to uvek proverava“, dodaje Barsov, koji je član lokalnog pokretaa „Petak za budućnost“, omladinskog udruženja za borbu protiv klimatskih promena.

Redovno na vrhu

Skoplje se redovno nalazi na vrhu liste najzagađenijih gradova u Evropi, a ponekad i u svetu. U 2018. godini, nivoi PM10, sićušnih čestica zagađivača veličine 10 mikrometra štetnih po zdravlje ljudi, premašili su granice EU tokom ukupno 202 dana.

Iako Severna Makedonija nije deo EU, ona je ušla u pregovore o pristupanju i ima na neki način obavezu da ispuni standarde kvaliteta vazduha u Evropi.

Trenutno je Svetska zdravstvena organizacija procenila da oko 4.000 preranih smrti godišnje u Severnoj Makedoniji može biti posledica zagađenja vazduha, dok se procenjuje da će zagađenje grad koštati između 570 i 1.470 miliona evra.

Oštra kombinacija

U gradu, kako ističe Barsov, uvek se oseća oštra kombinacija dima iz automobila i paljevine svaki put kada izađe ispred svog stana, a grlo mu je redovno nadražujuće. On dodaje da zagađenje toliko utiče na kvalitet njegovog života da je to jedan od razloga što on i njegovi prijatelji planiraju da se presele u inostranstvo nakon studija.

„Stvarno me odbija da živim ovde. Tri meseca svake godine ne možete zaista da izađete napolje ili čak otvorite prozor. To je tako depresivno“, poručuje mladić.

Oni sigurno nisu jedini koji bi napustili Severnu Makedoniju da izbegnu zagađenje. Svetska banka je 2017. procenila da jedna trećina diplomiranih studenata iz ove države već živi u inostranstvu.

Siromaštvo kao preduslov

Nekoliko faktora izaziva smog, ali svi imaju jedno zajedničku crtu – siromaštvo.

Prosečna mesečna plata u zemlji je 250 evra i mnogi ljudi mogu sebi da priušte grejanje domova samo spaljivanjem drveta, peleta na biomasu, a nekada i sagorevanjem plastike. Stari automobili koji ne zadovoljavaju EU standarde o emisijama uvoze se i prodaju jeftino, a javni prevoz je ograničen.

Elektrane i industrija takođe igraju veliku ulogu u zagađenju. Sav taj mutni vazduh zarobljen je iznad grada na visokim planinama svuda okolo. Zimi, temperaturna inverzija stvara „pečat“ toplog vazduha nad dolinom koji u sebi blokira hladan vazduh. Sav proizvodni dim i smog se tada „zaglave“ ovde.

Aplikacija život znači

Da je Skoplje najzagađeniji grad u Evropi postojala je relativno mala svest o tome pre pojave AirCare aplikacije. Nju je manje-više slučajno razvio 2015. godine Gorjan Jovanovski, tada 22-godišnji student inženjerstva.

„Pokušavao sam da naučim kako da razvijam aplikacije za android, ali u to vreme nisam imao naročito interesovanje za pitanja životne sredine“, kaže Jovanovski.

Navodi da je pregledao vladinu veb stranicu kako bi dobio neke ideje kada je naišao na brojke zagađenja, koje su prikupljene od državnih mernih stanica.

„Znao sam da postoji zagađenje, ali nisam znao koliko je to loše. Gledao sam podatke i pomislio da su ovi brojevi previsoki… Možda je neka greška? Da li senzori rade kako treba? Ne znam ništa o zagađenju, pa sam morao sve da istražim“, tvrdi tvorac aplikacije.

Jovanovski je napravio aplikaciju i pustio u promet, ali kaže da nije bio spreman za to koliko je ona brzo stekla popularnost.

„To je zapravo prouzrokovalo tehničke probleme jer nije bilo optimizovano za toliki broj korisnika. Ljudi su na društvenim mrežama delili snimke ekrana sa mobilnih telefona o nivoima zagađenja. Neki su počeli da koriste crveni krug preko svojih profila na društvenim mrežama u znak bunta“, ističe Jovanovski.