Gradić Barle-Hertog nalazi se na samoj granici Holandije i Belgije; grad je, zapravo, podeljen nadvoje, tako da je jedna strana pod nadležnošću Belgije, a druga pripada Holandiji. Stanovnici ovog grada su se, sa izbijanjem pandemija koronavirusa, suočili sa dodatnom dilemom: čija uputstva, preporuke i mere pratiti?

Upravo je takav slučaj umetnice čiji atelje preseca zamišljena granica. Ona je odlučila da poštuje belgijske mere i zatvorila je studio. Međutim, drugi lokali u ulici nesmetano rade, vodeći se holandskim preporukama.

Pošto su evropske zemlje počele da postepeno relaksiraju mere uvedene sa ciljem da se spreči širenje virusa i neke vlade čak dopuštaju ponovno otvaranje zanatskih radnji, dok druge i dalje stežu obruč oko malih preduzetnika i drže se karantina, oni koji žive u delovima ovog grada na samoj granici u potpunoj su konfuziji koje mere važe za njih, piše Njujork tajms.

Barle-Hertog-Nasau nije usamljen u svom problemu; situacija je slična i u drugim pograničnim oblastima. Međutim, nigde se dve potpuno različite strategije ne prepliću direktnije nego ovde. Pravila se razlikuju ne samo od ulice do ulice, niti od vrata do vrata, već i u okviru jedne zgrade – u jednom stanu primenjuje se holandski zakon, dok u hodniku važi belgijski.

Ovaj grad je i inače suočen sa vrlo kompleksnom situacijom. Nalazi se nekoliko kilometara od granice na teritoriji Holandije, ali se, zbog sporazuma koji su iskovali feudalci 1198. godine, deli na dve strane, holandsku i belgijsku.

I to je tek početak slagalice. Na obe strane nalaze se enklave koje pripadaju onoj drugoj – 22 belgijske na holandskoj strani i osam holandskih enklava na belgijskoj strani. Svaka enklava povinuje se zakonima svoje nacije i Barle-Hertog izgleda kao nekakav pačvork često sukobljenih zakona i regulativa.

Premda se u ovom gradu živi prilično mirno i dinamika odnosa između enklava nije onakva kakva inače biva u takvim sredinama, bilo je teško upravljati situacijom i pod normalnim okolnostima. Sa dolaskom koronavirusa, postalo je, kako je rekao jedan sagovornik Njujork tajmsa, „apsurdno“.

Belgija je, kao jedna od najteže pogođenih evropskih zemalja, proglasila totalno zatvaranje i karantin u martu, dok je Holandija zauzela ležerniji pristup – restorani, radnje i državne ustanove ostale su otvorene, a građanima je dozvoljeno da se slobodno šetaju ulicama. Vlada je, doduše, preporučila ostanak kod kuće kad god nije neophodno izaći napolje i održavanje fizičke distance u javnom prostoru.

U Barle-Hertogu je 11.000 građana, obe nacionalnosti, ostalo potpuno zbunjeno.

Neki Belgijanci koji su u Barle-Hertogu zatvorili radnje u skladu sa merama koje je Belgija implementirala nadali su se da će Holanđani učiniti isto, makar u ovom mešovitom gradu u kojem je situacija vrlo specifična. Ali nisu.

Belgijska vlada je zatvorila granicu sa Holandijom, pošto su prelasci preko granice na dnevnom nivou u ovoj oblasti uobičajena stvar, ali je to bilo nemoguće izvesti u Barle-Hertogu. Holanđani tako nastavljaju da veselo grickaju pomfrit i kupuju sladoled u holandskim lokalima, dok Belgijanci mogu da eventualno posmatraju komšije sa prozora.

Velika autlet radnja koja posluje u obe zemlje doslovno je prepolovljena; granica je seče i holandski i belgijski deo odeljeni su trakom. Belgijska strana je u mraku, a holandska nesmetano radi.

Sa druge strane, stanovnici ovog grada vekovima unazad uspevali su da žive u miru i konsenzualno donose odluke koje se tiču obe strane. U tom smislu, Barle jeste primer čitavoj Evropi. I s obzirom na haotičnu situaciju, od početka pandemija zabeležena su samo dva smrtna slučaja na holandskoj strani, dok je na belgijskoj potvrđeno osam slučajeva zaraze.

Sada su na redu maske. Belgijancima se preporučuje redovno nošenje, dok Holanđani nemaju nikakvu obavezu da se štite.