Javnost se, prema poslednjim istraživanjima u Evropi, duboko razočarala u način na koji je Evropska unija odgovorila na pandemiju - što na nivou bloka, što na nivou nacionalnih vlada. Ubedljiva većina građana navela je da ih je pandemija uverila da bi vlade država članica EU trebalo da sarađuju bliže i kohezivnije u borbi protiv spoljnih pretnji u budućnosti.

U Italiji, jednoj od zemalja najteže pogođenih koronavirusom, 63 odsto građana smatra da je EU izneverila svoje građane dok je virus razarao jug kontinentna i na pitanje ko je najviše pomogao Italiji u njenim najmračnijim danima krize, svega 4 odsto Italijana reklo je EU, dok se za Kinu opredelilo čak 25 odsto njih, prenosi Gardijan.

Od onih koji smatraju da je EU imala potpuno pogrešan ili nedovoljno efikasan pristu u pandemiji više je jedino onih koji su rekli da je EU postala „irelevantna“. Velike većine građana u različitim zemljama osećaju da je blok ostavio njihove zemlje na cedilu da se same bore sa krizom, a veliki broj ljudi naveo je i da uopšte ne zna ko je najviše pomogao njihovoj zemlji.

Evropljani u devet zemalja koje čine oko dve trećine EU stanovništva učestvovali su u ispitivanju Evropskog saveta za spoljne odnose u trenutku kada nacionalne vlade mahom planiraju ili već iniciraju relaksiranje mera uvedenih tokom pandemije. Dok evropski lideri raspravljaju o planu za oporavak ekonomije i paketu pomoći vrednom bilionima evra, evropska javnost je „uznemirujuće“ zbunjena.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju i da je vrlo upitna postavka da je u pandemiji porasla podrška obimnijoj ulozi države; čak 33 odsto građana navelo je da je izgubilo poverenje u kapacitet nacionalnih vlada zbog načina na koji su odgovorile na pandemiju, a samo 29 odsto ljudi misli da kriza dokazuje da države treba da imaju šire uloge.

Iako su u martu rejtinzi porasli nacionalnim liderima, do kraja aprila je čak 61 odsto Francuza smatralo da je vlada predsednika Makrona neuspešno odgovorila na pandmeiju. U Španiji je 54 odsto građana izrazilo nezadovoljstvo načinom na koji je vlada premijera Pedra Sančeza upravljala krizom. U Nemačkoj je, sa drugoj strane, 58 odsto građana zadržalo pozitivan stav o liderstvu kancelarke Angele Merkel.

Ipak, široko rasprostranjeno nezadovoljstvo odgovorom EU na pandemiju ipak se još uvek nije transformisalo u evroskeptični populizam. Čak 63 odsto građana bloka smatra da je pandemija pokazala koliko je nužno da EU vlade delaju kohezivnije.

Mnogi analitičari i političari u prethodnim mesecima su upozoravali da postoji realna opasnost od kraja Evropske unije. Sada, kada su zbog korona-krize privrede mnogih zemalja ozbiljno uzdrmane, potreban je zajednički evropski finansijsko-politički odgovor. Čarobno rešenje vidi se u neophodnoj solidarnosti, konkretno u tzv. korona-obveznicama. Radi se o staroj ideji evro-obveznica kojoj je sada samo promenjeno ime.

Slična upozorenja mogla su se čuti i za vreme tzv. izbegličke krize 2015/16. godine, a pre toga u vreme finansijske i dužničke krize 2008/09. I uvek su na solidarnost onih drugih apelovale, jednom zemlje zapada i severa Unije, drugi put zemlje juga.