Podeli:
Foto:EPA-EFE/ANTHONY ANEX

Sve veći broj bolnica u Evropi bori se sa desetinama hiljada pacijenata zaraženih koronavirusom, a kriza je pokazala iznenađujući paradoks - evropske zemlje, koje imaju najbolje zdravstvene sisteme i bolnice, nisu u stanju da se nose sa pandemijom koronavirusa.

Epidemiolozi tvrde da je razlog za to organizacija zdravstvenog sistema u kojem centralno mesto zauzimaju bolnice, nedostatak epidemiološkog iskustva i neselektivno smeštanje pacijenata u bolnice, piše danas AP.

Prošle nedelje zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije ukazali su na nedostatke evropskog pristupa pandemiji i istakli da je trebalo agresivnije reagovati dva meseca ranije i da je trebalo sprovesti obimnija testiranja i bolje mere nadgledanja.

Mnogi eksperti tvrde da je pristup evropskih zemalja borbi protiv korona virusa u početku bio opušten i da mu je nedostajala primena osnova epidemiologije kao što je pračenje kontakata, odnosno pračenje osoba sa kojima su zaraženi imali kontakt kako bi se nadgledalo širenje virusa.

Pročitaj i:

Osim toga, zdravstveni radnici u Evropi imaju malo iskustva sa racionalizacijom u pružanju zdravstvene nege jer su evropske bolnice generalno jako dobro opremljene i to se sada pokazalo kao problem. Borba protiv epidemija se ne vodi u bolnicama, one se bave samo saniranjem posledica epidemije, ističu eksperti.

U zdravstvenim sistemima evropskih zemalja centralno mesto zauzuma pacijent i pružanje zdravstvene nege pacijentu, ali epidemije zahtevaju promenu ove perspektive i stavljanje fokusa na zajednicu.

Takav model uglavnom postoji u Africi i nekim delovima Azije, gde su bolnice rezervisane za pacijente u najtežem stanju, dok se ostali pacijenti izoluju ili leče u drugim objektima, nalik terenskim bolnicama koje se sada prave širom Evrope.

Čak ni jaka mreža lekara opšte prakse u Evropi nije dovoljna za borbu protiv pandemije korona virusa.

U ovakvim uslovima efikasno je angažovanje ogromnog broja zdravstvenih radnika koji imaju manje iskustva od lekara ali koji su fokusirani na primenu mera za kontrolu epidemije.

Foto:EPA-EFE/ANDREA FASANI

Ovakvu radnu snagu uglavnom imaju zemlje u razvoju u kojima su uobičajene masovne zdravstvene intervencije poput vakcinacije.

Neki eksperti tvrde da su su evropske zemlje pogrešile u proračunu svojih sposobnosti da se nose sa epidemijom i da je mnoge iznenadila cinjenica koliko se ovaj novi virus brzo širi.