Na prvi pogled situacija nije toliko zabrinjavajuća. Iako je drugi talas epidemije koronavirusa pogodio Evropu, broj umrlih je i dalje manji nego u aprilu. Međutim, stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da će se sa dolaskom hladnijih dana, situacija još pogoršati.
Pročitajte još:
Oni naime kažu da će se posle lepog vremena tokom kog, kako se čini, ništa nismo naučili, situacija sa epidemijom kovida značajno pogoršati, zbog čega su mnoge zemlje najavile pooštravanje mera zaštite, neke čak i upotrebu vojske u njihovoj primeni.
Ohrabruje činjenica da su evropske bolnice ipak bolje pripremljene za novi nalet obolelih. Fizičko distanciranje i nošenje maski u zatvorenom postali su nova norma, a mladi čine najveći broj novozaraženih, što znači da imaju veće šanse da se oporave od bolesti.
Sa hladnim vremenom približava se i sezona respiratornih infekcija, a zabrinjava činjenica da je sve više pokazatelja da je ljudima muka od pridržavanja mera zaštite.
„Očigledno je da osim karantina i mera fizičkog distanciranja ne postoji drugi način sprečavanja širenja korone. Vakcinu još uvek nemamo“, rekao je CNN-u Majkl Hed, istraživač Univerziteta Sautempton.
Hed upozorava da će sa drugim talasom, a bez pridržavanja mera, broj žrtava ponovo početi da raste.
Broj slučajeva koronavirusa u Evropi dostigao je rekordnih 52.418 slučajeva u periodu od sedam dana. Ohrabrujuće je što je prijavljeno „svega“ 556 preminulih manje, u odnosu na april kada je od posledica korone umrlo 4134 osobe. Bolnice su sada pripremljenije i bolje dijagnostikuju virus, što znači da je stopa smrtnosti pacijenata pala sa oko 50 odsto na proleće, na oko 20 odsto sada.
Bugarska, Hrvatska, Malta, Rumunija i Španija, međutim, prijavljuju porast broja umrlih.
U prvoj nedelji septembra najveći broj novozaraženih činila je populacija starosti između 25 i 49 godina, kaže direktor evropskog ogranka Svetske zdravstvene organizacije Hans Kluge. Upozorava, međutim, da je uočen i porast obolelih među starijom populacijom, od 50 do 70 godina. Hed navodi da će se porast broja novozaraženih „u jednom trenutku pretvoriti u porast zaraženih među starijom populacijom koja ima i višu stopu smrtnosti“.
„Vidimo da broj zaraženih među starijom i ranjivijom populacijom raste u svim evropskim zemljama. U Britaniji, Francuskoj i Španiji trenutno su mladi ti koji su najviše pogođeni, ali za četiri do šest nedelja… videćemo skok zaraženih među starijom populacijom“, rekao je on.
Približavanje sezone gripa je takođe veliki razlog za brigu zbog potencijalnog tereta na zdravstvene institucije. Francuska, koja je u subotu prijavila najveći dnevni skok broja novozaraženih od 13.498 slučajeva, navodi da je broj ljudi na intenzivnoj nezi skočio prošle sedmice za 25 odsto.
Smrt nije jedini problem. Veliki pritisak na bolnice predstavljaju oni koji se više od mesec dana tamo oporavljaju od kovida. „Čak i kod mlađih pacijenata, njih 10 do 20 odsto ima dugoročne posledice“, rekao je Hed i dodao da će sa skokom novozaraženih taj stres i pritisak na bolnice biti sve veći.
Bilo bi „neodgovorno“ od Evrope ako bi dozvolila da stopa smrtnosti ponovo skoči na aprilski nivo, kaže lekar Piter Drobac sa oksfordskog Centra za društveno preduzetništvo.
On je ocenio i da povećan broj testiranih ne objašnjava skok broja novozaraženih. „Očigledno je da gubimo kontrolu. Znamo dovoljno o virusu da znamo kako se prenosi, kako se kontroliše, šta da radimo kada se ljudi zaraze i trebalo bi da sprečimo da broj novozaraženih u drugom talasu ne bude toliko poražavajuće veliki“, rekao je on.
Drugi talas infekcije varira u Evropi. Lideri pokušavaju da nađu ravnotežu između zaštite javnog zdravlja i izbegavanja ekonomske štete od zatvaranja i karantina.
Španija je prošle nedelje prijavila 14.389 novih slučajeva u jednom danu. U Madridu, odakle je trećina novozaraženih, stanovnici u 37 kvartova mogu samo da napuste svoje domove kako bi otišli u školu, na posao ili kod lekara. Parkovi i igrališta su zatvoreni.
Više eksperata upozorilo je da vlasti u Madridu ne rade dovoljno na sprečavanju širenja korone i upozorili su da će glavnom gradu Španije uskoro biti potreban karantin „u fulu“. Zamenik gradonačelnika Madrida zatražio je logističku podršku vojske u postavljanju šatora i dezinfekciji delova grada koji će biti zatvoreni u karantin. Prema njegovim rečima, nove mere biće uskoro saopštene.
U Velikoj Britaniji je u sredu prijavljen najveći porast novozaraženih od aprila, zbog čega je vlada Borisa Džonsona ograničila rad pabova i restorana do 22h, zabranila okupljanja, ponovo uvela rad od kuće, obavezno nošenje maski…
Češka je prijavila rekordan broj zaraženih od korone u petak što je rezultiralo ponovnim uvođenjem obaveznog nošenja maske u zatvorenom prostoru gde ima više od 100 ljudi, dok je na otvorenom dozvoljeno okupljanje maksimum 500 ljudi.
Vlasti u Marseju i Parizu kritikovale su najnovije mere koje je francuska vlada uveka zbog porasta broja obolelih. Ministar zdravlja Olivije Veran saopštio je da će barovi i restorani u desetak velikih gradova raditi do 22 časa dok će oni u Marseju i na ostrvu Guadelupe biti potpuno zatvoreni od subote.
Zamenik gradonačelnika Marseja Benoa Pajan, naveo je da mu zatvaranje kafana „više deluje kao politička odluka nego kao kredibilna i ozbiljna odluka zdravstvenog menadžmenta“ i kritikovao je vladu što nisu konsultovali lokalne vlasti.
La violence des annonces d’@olivierveran envers Marseille n’est pas acceptable. Il n’y a eu aucune concertation.
Alors que les chiffres officiels de l’Etat montrent une amélioration constante, le Ministre veut confiner Marseille.
1/2 pic.twitter.com/Nj0LECHA4L— Benoît Payan (@BenoitPayan) September 23, 2020
Gradonačelnica Pariza An Hidalgo poručila je ministru da se ne slaže sa merama i pozvala da se smisli drugi način sprečavanja širenja virusa.
Pročitajte i:
Iako i Italija i Nemačka bežele skok broja obolelih, njihove vlade još uvek nisu najavile dodatne mere zaštite.
Nemačka kancelarka Angela Merkel iduće sedmice trebalo bi da sa regionalnim liderima razmotri uvođenje mere karantina za putnike koji dolaze iz inostranstva.
Italijanski ministar zdravlja Roberto Speranca već je najavio da će putnici koji dolaze iz Pariza i drugih krajeva Francuske gde postoji „značajna cirkulacija“ virusa, morati da se testiraju.
Škole u gradovima Crne Gore, gde je najveća stopa obolevanja od koronavirusa, verovatno ni 1. oktobra neće početi sa radom, već će se nastava organizovati onlajn, zbog složene epidemiološke situacije
„Činjenica je da je drugi talas već stigao u Evropu. Naše akcije narednih nedelja i tokom zime biće od suštinskog značaja za zaustavljanje širenja korone, ali ako uskoro ne savladamo virus, naročito u zemljama poput Britanije, Španije i Francuske, sigurno ćemo videti porast broja umrlih“, rekao je Drobac.
Prema njegovim rečima, Evropa mora da „zaravni krivulju“ fizičkim distanciranjem, održavanjem higijene, ali i masovnim testiranjem i praćenjem kontakata.
On ne očekuje da će se zemlje vratiti prvobitnim karantinima i policijskim časovima, jer su ljudi umorni od restrikcija. „Mislim da će biti teško dobiti i političku i podršku javnosti za to. Mislim da će biti teško to promeniti i da su ljudi umorni“, rekao je on.
„Na mnogo načina, zima će biti naša ‘savršena oluja’ i zbog toga mi je žao što nismo bolje iskoristili leto da zatremo virus i budemo sada u boljem položaju“, rekao je Drobac.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare