Dve hiljade milijardi evra potrebno je za oporavak privrede Evropske unije nakon pandemije koronavirusa, zaključili su poslanici Evropskog parlamenta u Rezoluciji o reviziji budžeta Unije.

Oni traže da taj iznos bude deo dugoročnog budžeta koji je u pripremi i da bude distribuiran zemljama članicama u vidu bespovratnih sredstava.

„Evropski građani moraju biti u centru strategije oporavka“, naglasili su poslanici, dodajući da će parlament čvrsto braniti interese građana.

Kako se navodi u saopštenju Evropskog parlamaneta nakon glasanja, napori koji budu preduzeti moraju imati snažnu socijalnu dimenziju, moraju uticati na uklanjanje socijalnih i privrednih nejednakosti između država članica i zadovoljavati potrebe onih koji su najviše pogođeni krizom.

Poslanici insistiraju da taj novi „fond za oporavak i trasnformaciju“ mora biti vredan najmanje dve hiljade milijardi evra (dva biliona), da se mora finansirati „izdavanjem dugoročnih obveznica za oporavak“ i da se „isplaćuje zajmovima i bespovratnim sredstvima“.

Traže i da plan oporavka ne bude osiguran nauštrb postojećih i budućih programa EU i zahtevaju povečanje višegodišnjeg budžeta EU.U suprotnom, upozoravaju, Evropski parlament će iskoristiti sva svoja ovlašćenja za ulaganje veta, ukoliko ti zahtevi ne budu ispunjeni.

Poslanici traže i da parlament bude u potpunosti uključen u „oblikovanje, usvajanje i sprovođenje fonda za oporavak“ i upozoravaju Evropsku komisiju da se suzdrži od „svakog pokušaja izrade evropske strategije oporavka koja je van zajedničkih EU metoda i koji se oslanja na međuvladine dogovore“.

Zahtevaju i da taj fond bude usmeren na prioritete u okviru Zelenog plana i digitalne agende, da pruži maksimalnu podršku malim i srednjim preduzećima i da poveća mogućnost zapošljavanja, navodi se u Rezoluciji, koja je usvojena sa 505 glasova za, 119 protiv i 69 uzdržanih.

Evropska komisija trebalo bi da podnese predlog izmenjenog sedmogodišnjeg budžeta EU i fonda za oporavak, uzimajući u obzir zdravstvenu krizu i njene posledice po ekonomiju.

Prethodni predlog koji je Komisija pripremila polovinom 2018. godine, a parlament potvrdio dva puta, poslednu put na jesen 2019. godine, još nije dobio zeleno svetlo u Evropskom veću.