Evropska komisija napušta ideju obaveznih izbegličkih kvota, pošto oživljava pokušaj promene pravila o migraciji i azilima nakon više od četiri godine neuspešnih pregovora.
Pročitajte još:
Dugo očekivani migracioni predlozi, koje je odložila pandemija korona virusa, omogućili bi državama članicama EU da odluče da li će prihvatiti izbeglice ili će preuzeti odgovornost za povratak onih kojima je odbijen azil u njihove matične zemlje.
Za one koji odluče da prihvate izbeglice ili azilante spasene u Sredozemnom moru, zemljama bi se nudilo 10.000 evra (9.192 funti) za svaku odraslu osobu, finansirano iz budžeta EU, piše Gardijan.
Ali u raskidu sa prošlošću, nijedna zemlja ne bi bila dužna da obezbedi sklonište ikome. Ova „solidarnost a la carte“ ima za cilj da razbije zastoj koji vlada od 2015. godine, kada je EU glasanjem kvalifikovane većine iznudila obavezne izbegličke kvote u jeku migracione krize.
Mađarska, kojoj se kasnije pridružila Poljska, odbijala je da primi bilo koji broj izbeglica.
Dve države pridružile su koaliciji koja je omela pokušaj reforme iz 2016. godine koja je trebalo da podrazumeva obavezna plaćanja za one zemlje koje su odbile da prime azilante.
BONUS VIDEO
Iako su najnovije promene osmišljene kako bi ublažile pritisak na države na frontu, Italija, Grčka i Španija će verovatno biti razočarane što zadržavaju podrazumevanu odgovornost za upravljanje zahtevima za azil.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove, Ilva Johanson, rekla je da naglasak na povratku odražava promenjenu stvarnost od 2015.
„Moramo se nositi sa stvarnom situacijom, a ne sa situacijom koju ljudi imaju u glavi. Većina (dolazaka) nisu izbeglice: dve trećine neregularnih dolazaka dobiće negativan odgovor“, rekla je ona.
U 2019. godini 491.200 ljudi dobilo je naređenje da napusti EU, ali je samo 29% vraćeno u zemlju porekla. Johanson je rekla da „stopostotni povratak možda nije izvodljiv“, ali da je ovde bilo „značajnog prostora za poboljšanje“.
Iako je poboljšanje procenta povratka migranata godinama bio cilj politike EU, komisija se nada da će dobiti impuls imenovanjem koordinatora za povratak koji će pomagati državama članicama.
Johanson, švedska komesarka, nada se da će preuzimanje kontrole nad povratkom biti atraktivna opcija za vlade EU koje ne žele da obezbede smeštaj azilantima. Insistirala je da odsustvo istorijskih veza sa zemljama Bliskog Istoka i Afrike ne bi trebalo da bude prepreka za preuzimanje „povratničkog sponzorstva“.
BONUS VIDEO
#related-news_0
Njena sopstvena zemlja je „mnogo uložila u Maroko i Avganistan“ kako bi podstakla ove vlade da vrate svoje građane, rekla je.
Ali vlade će biti odgovorne za sve migrante koje se ne vrate u svoje zemlje. Vlade koje odluče da ne primaju migrante takođe bi mogle da odluče da troše novac na druge mere, na primer finansiranje prihvatnih centara u prvim državama na udaru migrantskih talasa, poput Grčke. Ali komisija bi bila u stanju da poništi ove gestove, ako se ne javi dovoljno zemalja koje će preduzeti teške mere za preseljenje i povratak.
„Svako mora da da svoj deo solidarnosti“, rekla je ona.
Komisija takođe obećava brže procese: želi da uvede pravilo da svi pristigli migranti treba da imaju zdravstvene i sigurnosne provere završene u roku od pet dana. Uprkos obećanom pilot programu u Grčkoj, ostaje nejasno da li EU ima resurse da ubrza notorno spori postupak u Grčkoj i Italiji.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar