Izvršna vlast Evropske unije oštro je danas napala Poljsku i Mađarsku zbog neuspeha u ispunjavanju osnovnih demokratskih standarda, dajući municiju onima u bloku koji su se zalagali da ih isključe iz EU finansiranja, osim ako ne pojačaju slobodu medija i sudova.
Prvi izveštaj Evropske komisije o nedostacima u vladavini zakona dolazi kada blok omogućava pristup novcu EU, uključujući novi fond za oporavak od koronavirusa od 750 milijardi evra, uslovljen poštovanjem demokratskih provera i ravnoteže, piše Rojters.
Izveštaj je takođe primetio izazove nezavisnosti medija i borbi protiv korupcije, rekavši da je pandemija poslužila kao „test stresa“ demokratske otpornosti 27 država EU.
Pročitajte još:
„Poljske reforme pravosuđa od 2015. godine bile su glavni izvor kontroverzi“, navodi se dok je u Mađarskoj „pravac promena izazvao ozbiljnu zabrinutost“ zbog nezavisnosti pravosuđa.
Varšava i Budimpešta su u suprotnosti sa EU zbog potkopavanja demokratije stavljanjem sudova, medija, nevladinih organizacija i akademika pod veću državnu kontrolu.
„Evropska unija je stvorena takođe kao protivotrov za … autoritarne tendencije“, rekla je vrhovni zvaničnik EU za demokratiju, komesar Vera Jourova.
Premijer Viktor Orban zatražio je smenu Jourove nakon što je izjavila da je njegova vizija „neliberalne demokratije“ zapravo predvodila „bolesnu demokratiju“ u Mađarskoj.
Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Slovačka takođe su kritikovane zbog nedostataka u obezbeđivanju nezavisnosti svojih sudova. Komisija je osudila korupcionaške skandale u Bugarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj i na Malti.
Reklo se da su hitne mere nekih vlada zbog koronavirusa otišle predaleko u obuzdavanju medija i civilnog društva.
Takođe u sredu, većina od 27 država bloka odobrila je predlog aktuelne predsedavajuće Nemačke o tome kako tačno usloviti davanje EU poštovanjem vladavine zakona.
To će biti osnova za pregovore sa Evropskim parlamentom počev od sledećeg meseca o merama kojima se reguliše 1,8 biliona evra pomoći iz fonda za oporavak i sledećeg budžeta EU za 2021-27.
Izvori su rekli da su se Poljska i Mađarska usprotivile tom predlogu, rekavši da je on premašio ono što su se nacionalni lideri složili prošlog jula. Švedska, Finska, Danska, Belgija i Holandija u međuvremenu su zahtevale oštrije uslove vladavine zakona.
Tu poziciju deli i većina zakonodavaca EU, čiji je pristanak potreban da bi novac tekao. Članica Evropskog parlamenta koja vodi dosije, finska Petri Sarvamaa iz desnog centra Evropske narodne stranke, rekla je za Rojters:
„Biće to vrlo, vrlo teški pregovori.“
Pokušaji bloka da primoraju Varšavu i Budimpeštu na promenu vladavine zakona do sada su uglavnom propali.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare