Zemlje EU treba da preduzmu hitne akcije kako bi promenile dobavljače opreme za 5G mreže, saopštila je danas Evropska komisija.

Takav zaključak Komisije je, prema oceni Rojtersa, korak u pravcu smanjenja prisustva kineskog Huaveja u Evropi, pošto Sjedinjene Države vrše pritisak na 27-člani blok da sledi primer Britanije i zabrani opremu kineske kompanije u evropskim 5G mrežama.

Evropska unija se dogovorila u novembru prošle godine da pooštri kriterijume za dobavljače 5G opreme, kako bi smanjila rizike u pogledu sajber bezbednosti za mobilne mreže nove generacije, koje se smatraju ključnim za podsticanje ekonomskog rasta i konkurentnosti, podseća britanska agencija.

Ta strategija podrazumeva smanjenje zavisnosti zemalja EU i telekom operatera od jednog dobavljača, a Huaveju, proizvođaču telekomunikacione opreme broj 1 u svetu, konkurenti su finska kompanija Nokija i švedski Erikson.

Mada je postignut određeni napredak, još mnogo toga treba da se uradi na ovom putu, saopštila je Komisija, napominjući da je „potreban hitan napredak za smanjenje zavisnosti od dobavljača visokog rizika, a s ciljem smanjenja zavisnosti na nivou cele Unije“.

U dokumentu se dodaje da su identifikovani problem kako na nivou pojedinačnih operatora mobilnih mreža, tako i na nacionalnom nivou, u kreiranju odogovarajućih strategija za povećanje broja dobavljača, pri čemu se kao neki od problema navode nedostatak interoperabilnosti ili veličina zemlje.

Zvaničnici EU tvrde da postepeno isključivanje dobavljača visokog rizika i povećanje troškova neće poremetiti uvođenje 5G mreže širom bloka, i da će Erikson i Nokija moći da odgovore nivou potražnjom.

„Ako sagledate globalnu situaciju, Nokija i Erikson drže veliki deo svetskog tržišta u smislu potpisanih ugovora za 5G mreže širom sveta. Zajedno drže sigurno više od 50 posto do 60- 65 procenata. Mislim da dva evropska dobavljača mogu da podmire potrebe ne samo Evrope, već i velikog dela sveta“, rekao je jedan od EK zvaničnika.

Komisija je takođe pozvala 13 zemalja EU da bez odlaganja usvoje mehanizam za skrining stranih direktnih investicija, kao alat koji omogućava vladama da intervenišu u slučajevima stranih direktnih ulaganja u stratešku imovinu, posebno ako je reč o državnim preduzećima ili onima koje finansira država.