Podeli:
Foto:N1

Direktor Zavoda za javno zdravlje Hrvatske i vodeći epidemiolog, prim. dr Krunoslav Capak, za Nova.rs objašnjava kako je ova nama susedna država uspela da zauzda širenje virusa COVID-19 i zašto strogi vojnički način, na koji Srbija sprovodi mere za suzbijanje korone - nije dobar.

Kako je Hrvatska uspela da zauzda koronu?

Možda je još prerano govoriti o tome da su Hrvati uspešno pobedili koronavirus, ali da, tvrdim da donekle jesmo zauzdali širenje zaraze. Pretpostavljam da se naši ljudi ipak savesno pridržavaju svega što nalažemo.

Šta generalno mislite o merama koje se sprovode u Srbiji i imate li neki savet za Vaše kolege iz Srbije?

Na ovim prostorima dugo se zveckalo oružjem i ljudima je preko glave vojnih mera. Zato mere koje podrazumevaju vojna lica na ulicama, nisu psihološki dobre. Mislim da se tako kod ljudi izaziva revolt, upravo zato što ih podseća na neke stvari koje žele da zaborave. To je upravo ono što ne želimo u ovom periodu. Treba se sa ljudima dogovoriti, a ne naređivati im šta da rade. Kad vide vojsku, onda sve deluje kao naredba, a ljudi na ovim prostorima na naredbu reaguju revoltom. Teško je komentarisati koji savet dati kolegama u Srbiji, oni najbolje imaju uvid u broj slučajeva na terenu i u okolnosti širenja zaraze u narodu.

Foto:Vladislav Mitić/Nova.rs

Mislite li da je pametno što vlast u Srbiji bespogovorno sluša savete stručnjaka iz Kine i rade sve što im oni kažu?

Uvek je dobro imati pregled nad situacijom i nije neočekivano da se iskustva dele, pametan uči na svojim greškama, a mudar na greškama drugih, pretpostavljam da je to nit vodilja u promišljanju merodavnih ljudi koji su donosioci odluka u Srbiji. Poznato je da je Kina država koju je epidemija novim koronavirusom prvu pogodila, a oni su prilično uspešno obuzdali širenje i to drastičnim merama. Ipak, problem je u tome što svaka mera koju preporučujemo zavisi od pojedinaca u našem društvu, odnosno kako će se pridržavati tih mera. Nisu svi ljudi isti. Mislim da su mere u Srbiji donete na vreme, ali čini mi se da je problem način na koji se one sprovode.

Da li su oštre mere preusdne za suzbijanje virusa COVID-19?

Oštre mere nisu presudne samo za suzbijanje širenja zaraze već su način kako ublažiti učinak na trošenje ljudskih i materijalnih resursa u zdravstvu. Zdravstveni sistem je taj koga najpre moramo spasiti ili bolje reći, koji mora trčati maraton i biti spreman da odgovori na sve zahteve za pružanjem pomoći svim pacijentima.

Foto: BETAPHOTO/HINA/PIXSELL/ POOL/Goran Stanzl/DS

Zašto je toliko zdravstvenih radnika zaraženo u Srbiji, šta mislite, gde smo to pogrešili?

Pa, mislim da je za zdravstveni sistem najčešći izvor zaraze pacijent. Iako smo mi imali i zdravstvene radnike koji su se zarazili na službenim sastancima i putovanjima, ali u ovom slučaju tome doprinose karakteristike ovog virusa jer zaražena osoba često bude bez simptoma, pa se ni ne posumnja na zarazu koronavirusom. Dakle, putem asimptomatskog pacijenta virus ulazi u sistem zdravstva.

Pročitajte još:

Kada će biti vrhunac epidemije u ovom delu Evrope i koja zemlja se najbolje snalazi, a koja najlošije, do sada?

Ne mogu tačno reći kada očekujemo vrhunac jer je u nekim zemljama taj vrhunac blizu (Italija, Španija), a neke se tek suočavaju sa značajnim širenjem epidemije (Švajcarska). Na primer već neko vreme govorimo o crnom ili italijanskom scenariju, a svaka zemlja je u okviru svojih saznanja i mogućnosti uradila najbolje što je mogla. Biće važno kasnije proučiti sve prikupljene podatke i napraviti dubinsku analizu tako da budemo spremni za sledeći ovakav izazov kada se pojavi. U našoj regiji dobro se drži Mađarska, a i Slovenija se otrgla od početnog velikog porasta zaraženih i značajno popravila situaciju.

Foto: Ministarstvo odbrane republike Srbije

Kakve su Vaše prognoze, kada će se ovo sve završiti ili bar približiti kraju?

Teško je prognozirati, nemam prognozu ni za sutra, a prema podacima u svetu očigledno je da se teško može reći kada koja zemlja može očekivati vrhunac, tako je to teško reći i za Hrvatsku i za Srbiju. Trenutno imamo povoljnu epidemiološku situaciju, ali imamo i velik broj osoba u samoizolaciji koji su kontakti obolelih, stoga je potreban veliki oprez, stroga samoizolacija i držanje mera socijalnog distanciranja da bi se povoljna situacija održala.

Kako će izgledati život u zemljama regiona, jednom, kada sve ovo prođe?

Život će se normalizovati kad tad. Posledice će se dugo osećati, pogotovo ekonomske. I način života će se menjati, uz veći oprez kod socijalnog kontakta i verojatno strože mere na prelasku državnih granica.

Koje su to ključne mere sprovedene u Hrvatskoj, na koje bi i Srbija trebalo da se ugleda?

Temeljem iskustava drugih zemalja i mera koje su sprovodile ono što smatramo bitnim, je da su se mere u Hrvatskoj uvele u fazi kada je bio nizak broj potvrđenih slučajeva, odnosno u vrlo ranoj fazi epidemije. Imali smo i mnogo uspeha u početnoj fazi detekcije i izolovanja. Smatramo da su ključne mere koje su sprovedene u Hrvatskoj obustava rada delatnosti koje nisu nužne za svakodnevni život, omogućavanje korišćenja javnog gradskog prevoza samo za osobe koje moraju da rade i ograničavanje kretanja stanovništva između teritorijalnih jedinica. Zatim obustava rada u vaspitno-obrazovnim ustanovama i edukacija na daljinu, planiranje rada zaposlenih i njihova preraspodela i omogućavanje rada od kuće u svim delatnostima u kojima je to moguće. Potom smanjivanje broja osoba prisutnih u javnim prostorima, mere ograničavanja i posebne regulacije rada prodavnica i pijaca. Takođe zabrana rada kafića, restorana, klubova i sličnih mesta kao i sportskih događaja gde se ostvaruje vrlo blsiki kontakt između ljudi. Svakako bih istakao i vrlo ozbiljan pristup edukaciji stanovništva o novonastaloj epidemiji i neumornog prenošenja pravih poruka opštoj populaciji.