Podeli:
Foto: YILMAZ SAVAS KANDAG / Alamy / Alamy / Profimedia

Američki dolar pao je na dvomesečni minimum i očekuje se da će nastaviti da pada, ali analitičari procenjuju da na duže staze to neće uticati na njega.

U martu, na početku pandemije koronavirusa, dolar je oborio troipogodišnji rekord zahvaljujući investitorima koji su igrali na bezbedno. Sada, kada je ekonomski oporavak SAD pod znakom pitanja, dolar je reagovao na veliki deficit i pad kamata padom na dvogodišnji minimum.

Sa 92,477, dolar je pao na 27-mesečni minimum sa 102 koliko je bio u martu. Od tada, vrednost američke valute je varirala.

Pročitajte još:

“Američka ekonomska prednost u odnosu na evrozonu i Japan više nije zagarantovana, bar ne narednih nekoliko godina, imajući u vidu mlaku reakciju na pandemiju korone. Uz to, fond za oporavak Evropske unije od 750 milijardi dolara utiče na poverenje investitora u evro, kao alternativu dolaru”, rekao je CNBC-u Patrik Šovic iz JPMorgana.

On je objasnio da pad kamatne stope čini dolar manje privlačnim i tera investitore da razmotre depozite u drugim valutama. “Taj ciklus neće se brzo promeniti i dolar će vrlo verovatno još padati”, rekao je finansijski strateg.

Institut za investicije BlekRok saopštio je da će dolar biti slab i u narednom kvartalu jer će razlozi njegovog pada i dalje biti prisutni.

“Mogućnost da dolar zadrži status monete-utočišta nije velika, naročito u svetlu predstojećih izbora”, ocenili su stratezi BlekRoka.

Foto:EPA PHOTO ANSA-FILIPPO MONTEFORTE

Pad dolara “preuveličan”

Analitičari navode da su strahovi da bi dolar mogao da izgubi svoj status svetske rezerve preterani.

Ekonomista Džonas Golterman iz istraživačke firme Kapital Ekonomiks kaže da su priče o krahu dolara “preuveličane”.

On ističe da su rezerve dolara padale u poslednjih nekoliko godina, sa 64,7 odsto 2017. na 62 odsto u prvom kvartalu 2020. dok su u poslednjem kvartalu 2019. bile na niskih 60,9 odsto.

Golterman dodaje da se, međutim, pad indeksa dolara može objasniti drugim razlozima koji nisu povezani sa rezervama monete, uključujući nisku kamatnu stopu i napore EU da stimuliše ekonomiju Starog kontinenta. Upravo je taj potez Brisela izazvao “neverovatnu” promenu i okretanje investitora ka evru.

Od juna, dolar je pao nekih 6,6 odsto u odnosu na evro.

Pročitajte i:

Zapravo, kaže Golterman, korona kriza je “osnažila” ulogu dolara kao ključne globalne valute. On je podsetio na rekordno jačanje dolara u martu sa pojavom koronavirusa u SAD, Evropi i na drugim mestima.

“Možda još važnije je to što ne postoji očigledna alternativa dolaru”, dodao je on. “Druge dve najveće ekonomije, evrozona i Kina, su manje od SAD i evro (zbog i dalje krhkih političkih okolnosti) i renminbi (zbog kineske kontrole i specifičnog političkog sistema) imaju brojne nedostatke kao valuta svetskih valuta”, rekao je Gloterman.

Sven Šubert, strateg u evropskom Vontobel aset menadžemntu, takođe ukazuje na juan i evro kao dve najočiglednije alternative dolaru u narednim decenijama. Međutim, naglašava on, nijedna nije “obiljan takmac” dolaru.

Šubert je dodao da od 50 odsto globalnih trgovačkih kontakata i dalje koristi američki dolar iako SAD čini svega 12 odsto ukupne globalne trgovine.

Komentari

Vaš komentar