Izbijanjem pandemije COVID-19 na testu se našlo mnogo toga: ne samo zdravstveni sistemi, politička i društvena organizovanost i odgovornost, već i suštinska pitanja solidarnosti i poverenja u Evropi, piše Dojče vele.

U situaciji gde se sama Evropska unija bori da se organizuje i suprotstavi širenju korona-virusa, zemlje Zapadnog Balkana, kao i neke zemlje-članice, kažu da se osećaju prepuštene same sebi – i to u najtežim, vanrednim, okolnostima, ocenjuje Dojče vele.

Pored mnogih mera preduzetih u cilju suočavanja sa pandemijom i zaštite sopstvenih zdravstvenih sistema, Evropska unija je od 15. marta uvela restrikcije izvoza zaštitne medicinske opreme. Tako je oprema koju su Nemačka i Francuska prve jednostrano blokirale za izvoz, sada na nivou EU zaustavljena za sve treće zemlje.

Oni su za EU „treće zemlje“

U Briselu objašnjavaju da se i države Zapadnog Balkana vode kao „treće zemlje“, ali ukazuju na druge „razlike u vokabularu“. „U pitanju nije zabrana, već je uspostavljena šema prema kojoj zemlje-članice imaju mogućnost da odlučuju o izvozu specifične medicinske opreme u treće zemlje“, navode u Evropskoj komisiji.

U Srbiji ovo čitaju kao dokaz da je evropska solidarnost samo prazno obećanje i verovanje.

„Evropska solidnost ne postoji. To je bajka na papiru“, poručio je predsednik Srbije.

Prethodno je Aleksandar Vučić najavio da je dobio obećanja od Nemačke da će Srbiji isporučiti dodatne respiratore. Oni nisu stigli, kao ni odgovor na zahtev Srbije da se kroz evropski Mehanizam civilne zaštite nabave zaštitne maske.
Aleksandar Vučić: Evropska solidnost ne postoji, to je bajka na papiru

Kritike na račun evropsku solidnosti stigle su i iz Italije, zemlje koja je najteže pogođena epidemijom COVID-19.

Ambasador Italije u EU, Mauricio Masari, naglašava da nijedna zemlja-članica nije odgovorila na poziv Rima da im se, preko EU-mehanizma uputi pomoć u medicinskoj opremi. „Samo nam je Kina odgovorila. U svakom slučaju, ovo nije dobar znak evropske solidarnosti“, poručio je Masari.

Ostavljeni na cedilu?

Na komentare sa Zapadnog Balkana da ih je Evropska unija „ostavila na cedilu“, u Briselu odgovaraju da je u ovim teškim vremenima potrebna solidarnost i da nije vreme za „polemičke ili neutemeljene optužbe“. Ukazuje se da pandemija predstavlja „neviđenu globalnu krizu“ i ozbiljnu „vanrednu situaciju“ za javno zdravlje građana, društva i ekonomija.

„Desetine hiljada ljudi je zaraženo, a hiljade su umrle samo u EU. Broj zaraza na Zapadnom Balkanu je u porastu. Evropska komisija i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) pažljivo prate razvoj COVID-19 na Zapadnom Balkanu, a naše delegacije EU su u bliskom kontaktu s nadležnim vlastima“, kaže portparolka Evropske komisije Ana Pisonero.

U Evropskoj komisiji dodaju da razmatraju kako da najbolje pruže podršku regionu u ublažavanju društveno-ekonomskog uticaja pandemije. „To uključuje i sagledavanje mogućnosti preusmeravanja finansiranja iz pretpristupnih fondova (IPA) i fleksibilnosti u pravilima o državnoj pomoći“, kaže Pisonero.

U ovom trenutku, u Evropskoj uniji se po ubrzanoj proceduri radi i na promeni regulative kako bi Fond solidarnosti EU, kome imaju pristup i zemlje koje se u procesu pristupanja, svoje ingerencije mogao da proširi na pomoć u vanrednim situacijama u javnom zdravstvu. Taj fond je, inače, prvobitno osnovan kako bi pomogao zemljama-članicama i zemljama u pristupnim pregovorima da se izbore s posledicama prirodnih katastrofa, kao što su poplave, požari, suše i zemljotresi.

U cilju bolje koordinacije sa zemljama Zapadnog Balkana u trenutnoj krizi, komesar za proširenje Oliver Varheji održao je i video-konferenciju s premijerima zemlja regiona. „Pomoćićemo našim partnerima u medicinskoj opremi koliko god nam mogućnosti dozvoljavaju“, naveo je Varheji.

Političke posledice pandemije

Ali te mogućnosti Evropske unije o ovom trenutku su male. Čini se da je EU ne baš najspremnije dočekala širenje pandemije COVID-19. U prilog tome govori i činjenica da Brisel ima problem da reguliše snabdevanje medicinskom opremom unutar samih država-članica i da tek sada, u jeku zaraze i vanrednih stanja, raspisuje tendere za zajedničku nabavku zaštitnih maski, respiratora i laboratorijske opreme.

U Evropskoj komisiji kažu da razgovaraju s Nemačkom i Francuskom u cilju revidiranja njihovih odluka o zabrani izvoza medicinske opreme. „Moramo osigurati da svi pacijenti i oni kojima je to najpotrebnije budu snabdeveni odgovarajućom medicinskom opremom i to ne samo u pojedinačnim zemljama-članicama, već širom Evropske unije“, upozoravaju iz Komisije.

Istovremeno, dodaje se da se od Nemačke očekuje da „ispuni obećanje“ i isporuči milion zaštitnih maski Italiji, kao i da nemačke kompanije koje proizvode ili potražuju medicinsku opremu treba da učestvuju u zajedničkim evropskim tenderima.

I dok se Brisel bori da reguliše unutrašnju vanrednu situaciju i dođe do zajedničkog evropskog pristupa 27 država-članica, Peking je Italiji, Belgiji, Srbiji i Severnoj Makedoniji već izašao u susret šaljući im timove lekara i medicinsku opremu.

Evropska komisija kaže da pozdravljaju svaki vid „pomoći i solidarnosti“, kako Kine sa Evropom, tako i unutar Evrope. Istovremeno, upozorava se i na veliki broj dezinformacija koje, kako navode u Briselu, zlonamerno koriste trenutne vanredne okolnosti u cilju propagande protiv Evropske unije, piše Dojče vele.