Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, bez sumnje je najmoćniji čovek entiteta koji predstavlja, i političar koji svojim izjavama često zauzima naslovne strane svih medija u BiH, a povremeno i u regionu. Jednako je jasno da Dodik ne bira reči koliko i to da ga često ne koštaju ni pet para; uprkos svemu što je ikada rekao, i dalje je suvereni vladar Republike Srpske.
Ako ne misliš kao Dodik onda si “papak” i bolje da ćutiš, ako se neko ne slaže sa njegovim izjavama onda on ¨ništa ne zna¨, ako mu se ne dopada TV emisija onda je to ¨sranje¨ i to su ¨bljuvotine¨, a emisiju rade ¨kreteni¨, EU nema pojma, NATO se sam isključuje, ako ne glasaš za Dodika onda ti njegova vlada neće dati novac…
Pevao je na javnim skupovima, napadao novinare, svađao se sa Bakirom Izetbegovićem, ambasadorima u BiH, diplomatama, visokim predstavnikom Valentinom Inckom, Kolindom Grabar Kitarović, drugovao sa Čovićem, Vučićem, Putinom, negirao genocid – ili, što kažu, „nema šta Dodik nije izjavljivao“.
Među najnovijim Dodikovim ispadima je njegov nastup na sednici Skupštine RS kada je izjavio da naravno da vlast prisluškuje opozicione poslanike.
„Nema vlasti koja ne sluša (prisluškuje) opoziciju. Ja sam slušao. Imam pravo da slušam. Hoćeš da ti donesem snimke šta se govori o tebi“, rekao je Dodik, obraćajući se poslaniku Nebojši Vukanoviću iz kluba opozicione Srpske demokratske stranke.
Upitao je i ministra unutrašnjih poslova RS Dragana Lukača da li su istiniti snimci koje mu dostavlja, a potom i „šta tu radi“, odnosno što ne reaguje na ponašanje opozicionih poslanika Vukanovića i Draška Stanivukovića.
„Ne treba ih tući, ali im treba reći. Nosite se dođavola“, kazao je Dodik, optuživši opoziciju u RS da je „remetilački faktor“.
Potom je uputio kritiku i potpredsedniku Narodne skupštine Milanu Petkoviću.
„Ili ćete voditi skupštinu ili je nećete voditi. E tako, pošto ja o svemu odlučujem. Promenite poslovnik i zaustavite ovo“, rekao je Dodik, aludirajući da je Petković trebalo da spreči dobacivanje opozicionih poslanika tokom njegovog obraćanja.
Najmlađi poslanik u istoriji skupštine Republike Srpske i najmlađi odbornik, Draško Stanivuković, pre nekoliko dana napunio je 27 godina, a već je jedan od Dodikovih najžešćih protivnika. Njegova politika osim što zagovara demokratiju, slobodu govora i jednakost među ljudima, u večitom je klinču sa “doživotnim” državnim funkcionerom Dodikom, pa “performansi” između dva političara ne prestaju.
„Ako već hoće da ide do kraja, mogli bi otići i nekoliko vekova unazad pa bi se ispostavilo da je Bakir Izetbegović Srbin, pa da mu kažem `tvoji su preci bili naši ljudi i nemoj bežati od toga'“, je samo jedna od stvari koje je Dodik uputio Izetbegoviću.
Još uvek je bila sveža politička kriza oko revizije presude po tužbi BiH protiv Srbije za genocid, a glavni akteri u izjavama su bili Dodik i Izetbegović, kada je Dodik rekao:“Alija Izetbegović nije bio predsednik nikakve BiH. Ja sam uveren da će se sa strane Međunarodnog suda to odbiti, ali ostaje problem da neko želi u ime drugih da odlučuje, a to ne može.“
Pročitaj i:
Milorad Dodik za vreme svoje političke karijere na funkcijama premijera i predsednika u entitetu Republika Srpska je našao vremena da se obračunava i sa kolegama iz regiona.
Tako je rekao da „Doris Pak nije dobrodošla u RS“ i da ne želi da je vidi niti sretne u životu.
Sve uvrede upućene Valentinu Incku je teško i pobrojati, a neke od njih su „klovn, simpatizer nacističkih zločina, protuva, lažljivac, mutljivac, međunarodni klovn, isprazni faktor u BiH, lažov“…
Vređao je i Zorana Milanovića, aktuelnog predsednika Hrvatske, nazvavši ga #iskompleksiranim političarem i čovekom“, o šefu bh. diplomatije Igoru Crnadku je govorio da je „periferna ličnost“, „nedorastao“, „skorojević“, „prolazna karikatura u političkom životu“, „turbo izdajnik“… Upravo reč ‘izdajnik’ bila je Dodikov epitet za mnoge političare iz RS koji se ne slažu s njegovom politikom ili rade u institucijama BiH odnosno Službama za zajedničke poslove institucija BiH.
Dodik je optužio ambasadorku Morin Kormak da je „lično lažno informisala Vašington o situaciji u BiH“ i „da je dokazani neprijatelj Srba i RS-a“.
Nakon toga je javno zatražio od „turbo izdajnika“ Igora Crnadka, ministra spoljnih poslova BiH, da ambasadorku SAD proglasi nepoželjnom osobom’ i da se krivično goni „za mešanje u unutrašnje političke odnose“.
„Državna politika NDH bila je pobiti Srbe. Neki pristaju na to da su antifašizam nosila tri naroda, pa se još pitaju zašto mi nismo glasali za rezoluciju. Ispade da su oni nosili borbu protiv ustaša. Istorijska činjenica je da su mnoge ustaše koji su klali Srbe posle desetak godina postali rukovodioci u komunističkom režimu. I onda kada se usprotivim takvoj rezoluciji kažu Dodik podržava Blajburg.
Evo mog stava o tome – u Blajburgu ih je sve trebalo pobiti. Nikakve empatije nemam prema bilo kome. I one koji su hodali godinama trebalo je naći i pobiti. Nikakvu distancu ne mogu da napravim prema tome kada se pogledam šta su nam uradili“, rekao je Dodik u intervjuu za Politiku, istom u kojem je govorio da je fama sa prisluškivanjem bila obična šala.
Milorad Dodik ima i tu čudnovatu sposobnost da se izvuče iz maltene svih korupcionaških afera u kojima se zadesi.
Tako nije bilo pomaka u istrazi oko toga kako je kupio vilu na Dedinju, Srbija nikada nije poslala Tužilaštvu Bosne i Hercegovine podatke o kupovini te vile, zbog čega Dodik nije saslušan, praktično se nije istraživalo koliko je Dodik bio umešan u bankrot Bobar banke, uz mogućnost da je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine blokiralo istragu o tim aferama; nikada nije nikada utvrđeno da li je istinita tvrdnja Gordana Milinčića, bivšeg ambasadora Bosne i Hercegivine u Rusiji, da je Dodik dobio na poklon kilogram zlata od jednog ruskog biznismena, koliki je njegov uticaj na pravosudne organe Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, i kako rukovodstvo Srbije štiti Dodika.
Među značajnijim, mada kratkotrajnim, aferama bila je i afera „papci“ koja je otkrila da se poslanicima trguje kao da su na pijaci, pošto Dodik narodne poslanike, odnosno „papke“, kupuje i vrbuje na svoju stranu.
Stavljen je na crnu listu Stejt departmenta, vizu za SAD nije dobio – „Što se tiče ovog trenutka, nisam hteo da trgujem interesima Republike Srpske, i to nekima u Ambasadi SAD-a u Sarajevu nije odgovaralo, i zato sam 15 dana čekao vizu, što je neverovatno. Verovatno je nekom pripadniku Al Kaide lakše ući u Ameriku, nego meni.“
Dok je još bio premijer RS, Dodik je gostujući na televiziji K3 bez ustezanja gledaocu rekao “Aj, ne seri”. I ovaj Dodikov istup prošao je uglavnom bez reakcija javnosti.
Jednom sagovorniku se u TV emisiji obratio sa: ¨Šta lupaš ti to?…Ne znaš čitati čirilicu….Pobegao si, svi ste pobjegli…Kad budeš imao 51% javi se!¨
Na lokalnim izborima u Bileći 2009. pretio je da ako građani ne glasaju za njegovog kandidata nema pomoći vlade ovom kraju.
U emisiji „60 minuta“ pred voditeljkom izjavljuje: „To je neko sranje očigledno od emisije, bljuvotina od emisije… Vi uopšte lepo ne izgledate, ali šta vam mogu.“
U svom stilu, Dodik je otpevao pjesmu „Otišla si jednog dana“, na šta su prisutni reagovali sa oduševljenjem na Kočićevom zboru na Manjači.
Pevao je na skupu „Srcem za Srpsku“ u Banjaluci, i to „Ne može nam niko ništa“.
Zaustavljao je štrajkove železničara u RS, obećao im isplate dugovanja, a potom ih odveo u obližnju kafanu.
„Je li ima neka kafana da odemo popiti piće ovde. Ja plaćam.“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare