Milioni demonstranata širom sveta prinuđeni su da ostanu kod kuće usred borbe za više ciljeve, a organizatori protesta pitaju se kada će i kako moći da nastave.
Neboderi Hongkonga više se ne guše u suzavcu, a šatori demonstranata u Bejrutu su razmontirani. Ulice Nju Delhija kojima su marširali demonstranti sada su prazne.
Pandemija koronavirusa u čitavom svetu je blokirala proteste protiv establišmenta koji su se naročito intenzivirali prošle godine. Hiljade ljudi mesecima se okupljalo i marširalo, a onda je odjednom sve stalo.
Praktično da ne postoji nacionalna vlada koja nije zabranila masovna okupljanja – deklarativno. zbog zaštite javnog zdravlja i sa ciljem da se spreči širenje virusa, ali je činjenica da će neke vlade iskoristiti pandemiju da zauzdaju buduću mobilizaciju demonstranata i konsoliduju moć.
Protesti u Hongkongu – najveći u istoriji ove zemlje – prvi su podlegli posledicama pandemije. Već su u januaru počeli da se osipaju, kada se pročulo da se iz Kine širi nekakav virus, a zvanično su obustavljeni u martu kada su vlasti Hongkonga zabranile javna okupljanja više od četvoro ljudi.
Protesti koji su se u Alžiru održavali dva puta nedeljno više od godinu dana takođe su paralisani – demonstranti su se usaglasali sa apelom da je borba protiv virusa najvažnija i da je potrebno usredsrediti se isključivo na nju, a vlada je ubrzo potom zabranila javne demonstracije.
U Bejrutu su isprva demonstranti nosili maske na protestima protiv korupcije i sektarijanizma, ali su po proglašenju karantina bezbednosne snage rasturile kampove u kojima su boravili demonstranti.
Organizatori protesta su svesni toga da je potpuno neizvesno kada će biti moguć nastavak demonstracija u bilo kojem delu sveta. Na početku je bilo pokušaja da se demonstranti usprotive restrikcijama i zabranama, ali se organizatori našli na udaru žestokih kritika ne samo vlade, već i sopstvenih pristalica.
Ironija je u tome što su vlade – naročito one desno orijentisane i autokratski nastrojene – iskoristile obustavljanje demonstracija da praktično ponovo implementiraju zakone ili mere zbog kojih su protesti inicijalno i započeti.
U Ekvadoru je u oktobru eksplodiralo nasilje kada je predsednik Lenin Moreno najavio eliminaciju sunvencija za gorivo. Najmanje desetoro ljudi je izgubilo život u sukobima i Moreno je privremeno odustao od plana za povlačenje subvencija. Međutim, pre samo nekoliko dana, pošto su protesti obustavljeni, ekvadorski ministar energetike je ponovo pozvao na ukidanje povlastica.
U Hongkongu je policija nedavno uhapsila 15 prodemokratskih aktivista i opoziconih lidera, nakon nekoliko nedelja neobično agresivne retorike Komunističke partije Kine koja pokušava da uspostavi kontrolu nad Hongkongom, poluautonomnom teoritorijom.
Peking koristi priliku i ponovo poziva vlasti Hongkonga da implementiraju sporne zakone, pošto prethodni pokušaji 2003. godine nisu urodili plodom upravo zbog masovnih demonstracija koje su održane.
Ni demonstranti u Indiji nisu imuni na virus i restrikcije. Stotine hiljada Indijaca svih religija okupljalo se i protestovalo protiv zakona koji besramno diskriminiše muslimane u toj zemlji, ali su se sa širenjem epidemije pojačale i tenzije između muslimana i hinduista koje vlada premijera Narendre Modija ionako podgreva na svakom ćošku.
Zvaničnici su za širenje epidemije u Indiji okrivili džamiju u Nju Delhiju, a pričalo se i o tome da su muslimani namerno širili koronavirus.
Agresivne mere ograničenja, međutim, imaju i svoje loše strane. Hiljade ljudi u čitavom svetu izlazi na ulice upravo zbog nezadovoljstva merama protiv suzbijanja virusa.
U siromašnom predgrađu Pariza koje mahom nastanjuju imigranti izbili su sukobi zbog, kako građani navode, rasno diskriminišućeg odgovora francuske vlade na pandemiju. Stotine građana u Peruu – uglavnom onih najsiromašnijih – pokušalo je da se iz Lime vrati u svoje gradove, ali ih je policija zaustavila suzavcima.
Pročitaj i:
Iračani su se vratili na ulice jer nemaju prihode dok traje karantin, a radnička klasa u Libanu takođe se ponovo mobiliše zbog gubitka poslova od uvođenja vanrednih mera.
Kolumbijci su pronašli nove načine da protestuju – siromašne porodice kače na prozore crvene majice kako bi signalizirale da im je potrebna hrana. To je, ujedno, i simbol protesta. Demonstranti u Izraelu i Poljskoj, sa druge strane, izašli su na ulice kako bi iskazali protivljenje korupciji i zabrani abortusa, ali su demonstranti uredno stajali na nekoliko metara udaljenosti, prateći preporuke o fizičkom distanciranju. Čileanci su prešli na internet.
Pripreme za nove proteste su svakako u toku. Kada pandemija bude popustila, demonstranti će imati priliku da pokažu istrajnost i zube vladama koje su iskoristile trenutak kada su nacije najslabije. I to im, po svemu sudeći, neće proći tek tako.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare