Ebola, HIV i druge zarazne, ali i tropske, malo poznate bolesti, samo su neke od onih koje su se našle pod mikroskopom britanskog naučnika Pitera Pota. Posle 40 godina bavljenja najopasnijim virusima na svetu, i njega je napala zaraza, i to - korona.
Nakon što je i na svojoj koži, i u svojoj krvi, osetio prisustvo smrtonosnog virusa, profesor Pot, izjavio je za Gardian, da će ljudi godinama trpeti posledice koronavirusa.
Pot je bio jedan od naučnika u timu, koji je otkrio virus ebole u Africi.Ovaj Britanac je jedan od onih ljudi koji su skoro celog života u dodiru sa bolešću i provode vreme u rizičnim područjima, ali nikada nisu bili ozbiljno bolesni. Međutim, nakon 40 godina proučavanja i predvođenja tima koji se bavi isključivo zaraznim bolestima, uključujući virus HIV-a, odnosno AIDS, ovaj profesor izjavio je „napokon sam i ja zaražen“.
Profesor Pot, kome je 2017. godine dodeljeno počasno viteško priznanje za doprinos nauci, i dalje se oporavlja od koronavirusa nakon što ga je teška upala pluća naterala da legne u bolnički krevet.
On je i na svoje sopstveno oboljenje gledao profesionalno i na neki način bio je samom sebi predmet ispitivanja. Velika stručnost i lično iskustvo dali su mu izvanredan uvid u potencijalni uticaj virusa na javno zdravlje, pa je ubrzo predvideo da će veliki broj ljudi, koji su preboleli koronu, doživotno patiti od hroničnih problema sa bubrezima i srcem.
Međutim Pot se nada da bi korona kriza mogla bar ublažiti neke političke tenzije oko vakcina i primorati borce protiv vakcine da preispitaju svoje stavove, kao i da dovedu do reforme Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
U svom prvom intervjuu, od kada se zarazio koronom, profesor je rekao da je prve simptome osetio još 19. marta kada je dobio visoku temperaturu i jaku glavobolju. Imao je i druge simptome, koji u to vreme još nisu bili povezivani sa koronavirusom.
„Imao sam osećaj da me boli lobanja, čak i kosa, što je bilo veoma bizarno“, rekao je on u intervjuu belgijskom časopisu „Knack“, čija je verzija objavljena na engleskom u časopisu Science.
Napominje da nije kašljao, ali instinkt mu je govorio da je u pitanju koronavirus. Mislio je da će proći i nastavio je da radi kao specijalni savetnik predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Da ga hospitalizuju zbog nekog virusa, posle četiri decenije izbegavajući zarazne bolesti koje je proučavao, nije nešto što je očekivao.
„Posvetio sam svoj život borbi protiv virusa i evo sad mi se svete. Nedelju dana kao da sam plutao između neba i zemlje, na ivici nečega što je moglo biti moj kraj“, rekao je.
„Nikada nisam bio ozbiljno bolestan i nikada nisam uzeo dan bolovanja tokom poslednjih 10 godina. Živim prilično zdravo i stalno sam u poketu. Jedini faktor rizika za koronu su moje godine, a imam ih 71. Optimista sam, pa sam mislio da će i to proći. “
Pročitajte još:
Pot je bio jedan od vodećih kritičara Velike Britanije, UN-a i SZO-a u vreme kada je počela epidemija ebole u zapadnoj Africi 2014. godine, koju je nazvao „previše sporom“.
„Drago mi je što sam imao koronu, a ne ebolu“, rekao je za magazin, „Iako sam pročitao naučnu studiju koja je zaključila da imate 30 odsto šanse da umrete ako završite u britanskoj bolnici sa Covid-19. To je otprilike ista ukupna stopa smrtnosti, kao i za ebolu u 2014. u zapadnoj Africi. “
Nakon dve nedelje samoizolacije, Pot je ipak završio u bolnici.
Profesor je imao veoma nizak nivo kiseonika, što je fenomen koronavirusa zbog kojeg pacijenti ostaju bez daha.
„Snimak pluća pokazao je da imam ozbiljnu upalu, tipičnu za Covid-19, kao i bakterijsku pneumoniju. Stalno sam se osećao iscrpljeno, dok normalno uvek pucam od energije. To nije bio samo umor, već potpuna iscrpljenost. Nikada neću zaboraviti taj osećaj. Morao sam biti hospitalizovan, iako sam se u međuvremenu testirao na virus i bio sam negativan. To je međutim takođe tipično za Covid-19, da nestaje, ali njegove posledice ostaju nedeljama“, rekao je.
„Zabrinuo sam se da ću odmah biti stavljen na respirator, jer sam video publikacije koje pokazuju kako zapravo mašina povećava šanse da umrete. Bio sam prilično uplašen, ali srećom, prvo su mi dali kiseoničku masku i ispostavilo se da deluje. Dakle, završio sam u izolacionoj sobi u predsoblju odeljenja intenzivne nege“.
„Delio sam sobu sa beskućnikom, kolumbijskim čistačem, i jednim čovekom iz Bangladeša – slučajno sva tri dijabetičara, što je u skladu sa slikom bolesti. Dani i noći bili su usamljeni jer niko nije imao energije za razgovor. Mogao sam samo da šapućem, i tako nedeljama. Čak i sada, moj glas gubi snagu kako počne da pada noć. Zanimljivo je što mi se samo jedno pitanje sve vreme vrtelo u glavi: Kako ću biti kada sve ovo prođe?“
Posle nedelju dana otpušten je iz bolnice, a onda je nekoliko dana kasnije opet hospitalizovan.
Pot se još uvek oporavlja od virusa i upozorava, da što više saznajemo o koroni, to će se postavljati više pitanja.
„Biće stotine hiljada ljudi širom sveta, verovatno i više, kojima će biti potrebno lečenje poput bubrežne dijalize do kraja života“, predviđa profesor.
„Učimo dok jedrimo. Zato me nerviraju mnogi komentatori sa strane, koji bez mnogo uvida, kritikuju naučnike i donosioce odluka, ljude koji se trude da stave epidemiju pod kontrolu. To je prosto nepravedno“ zaključuje Pot.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare