Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, vojska Zapadne Nemačke sagradila je ogroman bunker u blizini grada Traben-Tarbah - pet spratova pod zemljom na skoro šezdeset hiljada kvadratnih metara koji mogu da podnesu nuklearni udar. Onda je jedan ekscentrični Holanđanin počeo da živi u njemu i odatle vodi farmu servera na kojima se gnezde sajberkriminalci.

U tom bunkeru je nemački Bundesver uskladištio namirnice za osamdeset dana, čak i struju i milion litara vode, a zidovi su bili debeli skoro metar, otporni na sve, piše Njujorker u neverovatnoj priči o još fascinantnijem spoju ovog bunkera i sajberkriminala.

Između 1978. i 2012. godine ovaj bunker je služio kao sedište meteorološke divizije Bundesvera, a onda je 350 civila koji su proučavali vremenske obrasce na mestima na kojima je boravila vojska prebačeno na drugo mesto i nemačka savezna agencija za nekretnine oglasila je bunker za prodaju po ceni od 350.000 evra.

Bundesver je zapošljavao 12 ljudi koji su u smenama vodili računa o ventilaciji u bunkeru i eventualnim poplavama i iako se nemačka vlada nadala da bi možda neki tehnološki gigant mogao da se useli u ovu neobičnu podzemnu građevinu, ili čak neki hotel, kupaca nije bilo.

Te 2012. fondacija na čelu sa 53-godišnjim Holanđaninom pod imenom Herman-Johan Zent ponudila se da kupi bunker. On se sastao sa gradskim većem kojem je rekao da u bunkeru namerava da pokrene web-hosting posao i da će biti radnih mesta za hiljade meštana, ali nije dalje išao u detalje.

Zent je nekima, istina, bio sumnjiv, ali drugog kupca nije bilo i u junu 2013. je bunker prodat njegovoj fondaciji.

Bio je zaluđenik za istorijske građevine, naučnu fantastiku i naročito „Star Wars“, a Zent je ime koje je sebi dao kao tinejdžer i zvanično se u njega kasnije prekrstio.

Posle fakulteta, početkom osamdesetih pokrenuo je nekoliko poslova sa kompjuterima u Holandiji, a onda je 1995. kupio bunker koji je nekada pripadao NATO-u i prostirao se na 20.000 kvadrata u holandskom gradu na obali Severnog mora. Tu je Zent sa nekoliko prijatelja pokrenuo kompaniju pod imenom SajberBunker koja je veb sajtovima nudila besprekoran i siguran hosting.

Svi veb sajtovi moraju da negde i fizički budu hostovani, odnosno smešteni, bilo da je reč o kompjuteru ili serveru, i hosting je sada multimilijarderska industrija kojom dominiraju kompanije poput Amazon Weba.

CyberBunk je nudio visoko bezbednu sredinu za hostovanje sajtova sa osetljivim sadržajem, i to po vrlo niskim cenama, a do kraja devedesetih, većina klijenata SajberBunkera bili su pornografski sajtovi.  Zent je bio liberalan, ali su postojale granice; na sajtu SajberBunkera pisalo je da je moguć hosting bilo kakvog sadržaja osim „dečije pornografije i bilo čega vezanog za terorizam“.

Oni sa kojima je novinar Njujorkera razgovarao otkrili su da je Zent nesumnjivo bio čudak i da se to videlo i u najbanalnijim stvarima poput načina na koji je uredio bunker sa neonskim lampama, veštačkim biljkama i crnim kožnim sofama, ili po doručku koji je uvek podrazumevao frikandel, jednu vrstu holandske kobasice, i gomilu vitamina uz to, ali i po „porno sobi“ u bunkeru u kojoj su se nretko održavali seksualni performansi u kojima su učestvovale Zentove devojke.

Jedan od Zentovih poručnika brzo je postao mladi programer Sven Kamfuis – na internetu poznat kao CB3ROB – drzak, detinjast i sklon teorijama zavere, ali najpre vrlo talentovani programer. Zent je i ranije govorio da je SajberBunker više od posla i 2002. godine su on i Kamfuis proglasili nezavisnost nove države – Republike SajberBunker sa šest stanovnika i 167 hektara zemlje.

Zvanične valute bile su zlato, dolari i evri, a svaki stanovnik plaćao je porez od 50.000 dolara godišnje. Neobično za republiku, ali postojala je i kraljevska porodica, a njen predsednik bio je Njegovo visočanstvo kralj Zent fon SajberBunker. U retrospektivi se ispostavilo da je stvar mnogo ozbiljnije shvatio ministar telekomunikacija i spoljnih poslova princ Sven Olaf fon SajberBunker-Kamfuis.

Ljudi koji su sa Zentom radili ili ga poznavali opisuju ga kao vizionara, porede sa Stivom Džobsom i ističu da je poznavao internet do srži, ali SajbeBunker egzistirao je na granici aktivizma, biznisa i kriminala.

SajberBunker je posle 2010. godine postao poznat po hostovanju sajtova za prevare, ali među klijentima SajberBunkera bili su hram piraterije The Pirate Bay i Vikiliks.

Nemački istražitelji su Zenta držali na oku neko vreme, ali su tek posle godinu dana shvatili da je vreme da pokrenu istragu, ali je nemačko zakonodavstvo na ovom polju bilo prilično manjkavo i takvo da je bilo lako pronaći u njemu rupe koje se mogu iskoristiti. Da bi se SajberBunker srušio, Nemci su znali da moraju da se dokopaju i digitalnih i analognih dokaza.

Početkom 2015. godine, nemačka jedinica za sajberkriminal počela je istragu – pratili su sadržaj preko kablova koji su sprovedeni do bunkera i premda tek jedan delić informacija nije bio enkriptovan, policajci su brzo došli do sajtova za koje je SajberBunker radio hosting, od onih na kojima se prodavala droga, do drugih na kojima su se vršile prevare sa kreditnim karticama. Zent je, brzo su shvatili, imao ključ mračne strane interneta, takozvanog „dark web“-a.

Mračni veb je svojevrsno podzemlje interneta. Većina korisnika ima pristup samo jednom deliću interneta, pošto se preko pretraživala poput Gugla može pristupiti ograničenom delu sadržaja, a ispod toga leži čitav svet zaštićenog sadržaja.

Prvi nivo je duboki veb, onaj na kojem se nalaze podaci vlada, naučni materijali i medicinska dokumentacija. Ispod dubokog veba je mračni veb čiji je veći deo spakovan u softver Tor.

Tor je vrlo elegantan softver koji je sredinom devedesetih razvila američka vlada koja ga i danas, ironije, delom finansira. U državama sa snažnim represivnim sistemima, dark web postao je raj za političke aktiviste, a novinari ga neretko koriste za bezbednu razmenu informacija i komunikaciju sa izvorima.

Ipak, prema istraživanju iz 2016. godine, čak 60 odsto sadržaja na Toru je nedozvoljenog tipa. Između 2011. i 2013. godine je prvi uspešni bazar dark veba nazvan Put svile generisao prodaju zabranjenih susptanci u stotinama miliona dolara.

Ni zaposleni u SajberBunkeru nisu znali šta je na Zentovim serverima i Zent nije ni zarađivao ništa više od toga da taman pokrije troškove održavanja bunkera. Policiji su bili potrebni opipljiviji dokazi i jedinica za borbu protiv sajberkriminala uz dozvolu nemačke vlade pokrenula je svoj sajt na dark vebu na kojem se igrala lutrija u bitkoinima, kriptovaluti.

Kontaktirali su SajberBunker kako bi iznajmili server i ubrzo su shvatili da je SajberBunker verovatno najveći hoster ilegalnih veb sajtova u Nemačkoj, ili čak u svetu.

U septembru 2019. godine su svi iz bunkera otišli na večeru, što je bilo neuobičajeno, ali je policija iskoristila ovu priliku i tog četvrtka uveče uhapsila Zenta i svega nekoliko trenutka kasnije stotinu policajaca upalo je u bunker. Zaplenili su 412 hard drajvova, 403 servera, 65 USB-a, 61 računar, 57 telefona, gomile papira i sto hiljada evra u kešu.

Sa Zentom je uhapšena njegova bivša supruga i njihova dva sina koje je Zent uveo u posao, a tužioci su kasnije saopštili da su Zentovi serveri korišćeni za napad na Dojče telekom, jednu od najvećih telekomunikacionih kompanija u Nemačkoj.

Uhapšeni u SajberBunkeru optuženi su „stotine hiljada prestupa“ od učestvovanja u preprodaji nedozvoljenih supstanci, do falsifikovanja dokumenata i distriburanja dečije pornografije.

Zentov padavan Kamfuis se izvukao, mada je bilo sumnjivo kako ga je policija ispustila. Novinar Njujorkera ga je pronašao i sastao se sa njim i iako je sve ukazivalo na to da je Kamfius bio duboko involviran u Zentov ilegalni posao – što je i sam priznao – on nije uhapšen kada i ostali.

Pretpostavka da je on bio doušnik koga je policija tvrdila da ima u bunkeru vrlo je smislena, mada je Kamfius negirao da je sarađivao sa njima, a čak je i Zent u pisanom odgovoru Njujorkeru istakao da je siguran da doušnika uopšte nije bilo u bunkeru.

I Zentovo suđenje odložila je pandemija, mada će ga svakako sačekati u zatvoru. Kamfius sebe i dalje smatra princem SajberBunkera.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram