Podeli:
Foto: EPA/EVERETT KENNEDY BROWN

Ako ste dovoljno stari da sklopite brak, verovatno ste dovoljno stari i da se sami obujete. U nekim delovima Japana to nije slučaj.

Naime, u ovoj dalekoistočnoj zemlji, posebno na njenom jugozapadnom ostrvu Kjušu, supruge svojim muževima obuvaju čarape. Taj tradicionalni običaj održao se do danas, pa je sve više mladih ljudi koji smatraju da su njihove žene dužne da im pruže ovu malu pomoć u odevanju.

Nedavno se na Tviteru među Japancima povela polemika oko toga da se neke japanske žene suočavaju sa muževima koji ne samo što odbijaju da kuvaju i čiste, već i da ne mogu da obave jednu od osnovnih životnih funkcija koju je trebalo da savladaju odmalena – da sami obuju svoje čarape.

Polemiku na Tviteru započeo je jedan tokijski advokat koji je iz svog iskustva preneo razloge koje su mu neke žene navodile za razvod od svojih muževa.

“Moj muž neće sam da obuje čarape”, preneo je advokat na Tviteru reči jedne Japanke, pa izazvao buru reakcija.

Od savremenih japanskih dečaka se očekuje da čarape mogu da obuju sami, ali se iznenađujuće veliki broj tviteraša javio da potvrdi prisustvo ovog običaja.

Foto: Shutterstock

Ovako su glasili komentari:

“Tip s kojim sam do sada bila bio je takav. Ako vam neko navlači čarape, prvo mora da klekne pred vama, zar ne? Rekao je da mu se to sviđa.”

“Moj bivši sa ostrva Kjušu hteo je da to činim za njega. Kada sam ga pitala da li postoji neki razlog što ih sam ne može staviti na sebe, pogledao me je tužno.”

“Imala sam momka koji je uvek tražio da mu skinem odeću. Odlučno sam to odbijala, pitajući ga da li možda ima dve godine.”

“Čuo sam da je moj stric radio to sa čarapama, ali nakon što je mu je firma propala, moja strina je prestala da mu obuva čarape.”

“Moj deda se rodio 1901. u Kjušuu, a kad bi se vratio kući s posla, stajao bi pored vrata ispruženih ruku dok je moja baka svlačila svu odeću sa njega.”

“Sećam se da sam bio u predškolskom uzrastu kad sam oca pitao zbog čega ti majka obuva čarape. Nije mi odgovorio.”

Japan je dugo imao stigmu kao društvo u kojem postoji izuzetno stroga podela poslova među supružnicima. U skladu sa tradicionalnim merilima, muževi bi trebalo da budu hranitelji, koji će raditi i zaraditi novac koji je potreban porodici, dok su supruge zadužene za poslove kod kuće.