Sa izbijanjem pandemije koronavirusa, NATO se iznenada našao u ulozi sličnoj organizacijama za humanitarnu pomoć. U akciju je stupio je Evroatlantski centar za koordinaciju reagovanja na katastrofe (EADRCC), koji već uveliko koordiniše isporuku kritičnih sanitetskih sredstava saveznicima najteže pogođenim pandemijom kao što su Španija i Italija.
Nemačka je koristila vojne avione za prevoz pacijenata na lečenje iz Italije i Francuske. Sjedinjene Države i Turska, donirale su medicinske zalihe Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Kosovu. Samo u proteklih nedelju dana obezbeđeno je 55 tona pomoći Poljskoj i više od 18 tona dodatne zdrastvene opreme Francuskoj, Belgiji, Španiji, Rumuniji i Grčkoj.
Većina eksperata ističe da transformacija bezbednosnih pretnji, kao što je Kovid 19, iziskuje prilagođavanje mesta i uloge Alijanse u pogledu takve nove pretnje.
Drugi, se nadaju da bi koordinisani napori članica NATO-a u suzbijanju pandemije, mogli da pojačaju jedinstvo i koheziju alijanse u vreme kada pojedine saveznice prihvataju pomoć potencijalnih protivnika NATO-a, uključujući Rusiju i Kinu, piše Glas Amerike.
Treći, pak, upozoravaju da bi ekonomski pad usled pandemije mogao negativno da utiče na savezničke budžete za odbranu, kao i da ograničenja multilateralnih vojnih vežbi i drugih operacija NATO, kao nedavno odlaganje manevara „Odbrana 2020“, mogu umanjiti savezničku spremnost u slučaju izbijanja potencijalnog oružanog konflikta.
Za komentar o ovim temama Glas Amerike se obratio, generalu u penziji Frenklinu Bendžaminu Hodžisu i dugogodišnjem ekspertu za NATO i transatlantske odnose Danijelu Hamiltonu.
Zbog razmera ljudskih žrtava i razornih ekonomskih posledica u SAD i Evropi, ali i u ostalim delovima sveta, pandemija kao što je Kovid 19, o kojoj Kina nije na vreme obavestila ostali svet, otvora pitanje reagovanja alijanse na takvu krizu, ističu mnogi posmatrači.
Biološki agensi su po svojoj potencijalnoj smrtonosti rangirani na istom nivou kao nuklearno naoružanje, kaže Hamilton.
„Bioteroristički napad na NATO prostoru je verovatniji od nuklearnog napada, što istovremeno iziskuje izradu posebne vrste međunarodnih sporazuma. Kao što vidimo, doba dizajniranog biološkog oružja nije naučna fantastika niti naučni triler – tu je oko nas u punoj meri. Kao što se pokazalo, bio-incident nije ni kratkotrajan. Može da traje mesecima, čak godinama, dok socijalni, ekonomski poremećaji mogu biti ne samo teški, već trajni i široko rasprostranjeni. Uspostavljanje zaštite od takve pretnje zahteva od političkih lidera i stručnjaka da priznaju da se namerno širenje epidemije, znatno razlikuju od drugih bezbednosnih pretnji“.
Pročitaj i:
Hamilton dodaje:
„Kada se sukob promeni, mora da se menja i odbrana. NATO bi kategoriju biološkog oružja trebalo da uvrsti uz ostale rizike navedene u članu 3. Po tom članu, ‘svaka zemlja članica NATO-a će, odvojeno i zajednički održavati i razvijati sopstvene i kolektivne kapacitete za reagovanje na bilo koji vojni i hibridni napad, na prirodnu katastrofu i katastrofalno rušenje infrastrukture’”.
General Hodžis ističe da će postojati izrazito velike razlike među saveznicima u pogledu sposobnosti sprečavanja bionapada kao i u pripremama za eventualan biološki napad.
„Već sada treba započeti planiranje zaštite, posebno u zdrastvenom smislu, prioritete vojske, uključujući vakcinacije, nadzor pokreta i kretanja vojnika, kao i preuređivanje prioriteta postojećih resursa NATO-a. Od sada sve te elemente treba uzimati ozbiljnije“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar