Džo Bajden na predsedničkim izborima pobedio je nakon pola veka karijere u politici i u svom trećem pokušaju ulaska u Belu kuću. Društveni nemiri, 230.000 umrlih Amerikanaca u pandemiji, mnoštvo drugih teških kriza, on i Kamala Haris morali su da prođu kroz sve to.
BBC je izdvojio pet razloga zbog kojih je Bajden na kraju pobedio:
Možda i najveći razlog pobede Bajdena, primećuje analitičar britanskog glavnog javnog medija, bio je sasvim izvan kontrole kandidata demokrata. Međutim, u zemlji u kojoj je od Kovida-19 za devet meseci umrlo više od 230.000 ljudi, anketa „Pew Researcha“ utvrdila je da su građani, upitani ko bi bolje vodio naciju kroz pandemiju, u 17 posto slučajeva češće odgovarali da bi to bio Bajden nego Tramp. Pritom nije reč samo o žrtvama, nego i o razornim posledicama pandemije po ekonomiju SAD-a.
Tokom svoje karijere, Bajden je stekao reputaciju, i to BBC primećuje uglavnom zasluženu, da je sklon sam sebe da dovodi u probleme. Prvu predsedničku kampanju 1987. uzdrmao je jednim od svojih gafova kojima je sklon. Sve do 2007. nije se usudio da se ponovo kandiduje.
Ni u ovoj kampanji nije se poštedeo verbalnih gafova, ali je ovaj put to bilo dovoljno retko da ne bi postalo tema za sebe u kampanji. To je bilo posledica nekoliko okolnosti; od toga da su pandemija, protesti zbog ubistva Džordža Flojda, do ekonomskih pukotina, bili glasniji od njega. Uz to, njegova kampanja išla je za tim da ga ne gura na isturene položaje.
Bajdenova kampanja, tačnije, njegovi nastupi u javnosti, dosledno su se obraćali Amerikancima, pozivajući ih na ponovno ujedinjene vrlo polarizovane nacije, pozivajući ih na „bitku za dušu Amerike“. Bila je reč, primećuje analitičar, o tome da su građani bili izmučeni, iznureni Trampovim raspirivanjem emocija i strasti. Konačno, to je značilo materijalizovanje odgovora na vapaj: „Bilo ko, samo ne Tramp!“
Bajden se tokom predizbora za kandidata Demokratske stranke, suočavao s konkurencijom s leva; Berni Sanders i Elizabet Voren (i) ovaj put fantastično organizovani, vrlo popularni. U tom delu kampanje, Bajden je odbijao da podri javno zdravstveno osiguranje za sve, besplatan fakultet, oporezivanje bogatih… Posledica je bila to da je Bajden postao podnošljiv čak i republikancima izmučenim Donaldom Trampom.
U tom smeru je išao i izbor Kamale Haris za potpredsednicu, premda je mogao da posegne i za Voren ili Sandersom s leva, što bi bilo neusporedivo privlačnije mladim glasačima. To je, međutim, nadoknadio snažnom podrškom zelenoj agendi, onoj koja se tiče prelaženja na cirkularnu, ekološku ekonomiju, sve uz otvaranje brojnih miliona „dobrih novih radnih mesta“.
Do aprila ove godine Bajdenova kampanja kuburila je s budžetom. U analizi BBC-a to se ne navodi, ali dok se mučio kako da doskoči među mladima, progresivcima i unutar onoga što bi u EU nazvali levim centrom, koji su bili snažno za Sandersa, o Bajdenu se u jednom trenutku čak počelo spekulisati da finansijski to možda neće izdržati.
Međutim, od aprila nadalje, kako se sve više oblikovao svedemokratski front protiv Trampa, donacije su rasle i u oktobru Bajden je imao budžet izdašniji od Trampovog za 144 miliona dolara. Novac nije sve, pokazao je to ubitačni poraz Hilari Klinton četiri godine ranije, ali je kampanja Bajden-Haris ovaj put novac koristila vrlo uspešno, doprevši do mnogih mesta u SAD-u koja su neka čak i decenijama bila nezamisliva da bi iko osim republikanaca u njima igrao ikakvu političku ulogu.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar