Tokom poslednjih godina Grčku su u Evropi doživljavali kao jednu od najproblematičnijih članica Evropske unije, opterećenu monetarnom katastrofom, korupcijom i političkom nestabilnošću. Međutim, kada je u pitanju borba sa pandemijom koronavirusa, ova zemlja nas je sve prijatno iznenadila.
Dok se virus korona širio Evropom, mnogi Grci plašili su se da oni mogu postati sledeća Italija ili Španija, piše Njujork Tajms.
Sistem nacionalne brige o državi bio je oslabljen višedecenijskom monetarnom katastrofom, a Grčka ima jednu od najstarijih populacija u Evropskoj uniji, što je čini dodatno podložnom koroni. Ipak, od početka pandemije do danas, broj smrtnih slučajeva i obolelih na intenzivnoj nezi i dalje je zanemarljiv u odnosu na taj broj u mnogim evropskim zemljama.
Međutim, Grčka je dosad testirala mali broj ljudi, ali opet smrtnost nije velika, jer u zemlji koja ima preko 10 miliona stanovnika, ima 138 mrtvih od korone. Posle nešto više od mesec dana, nakon što je federalna vlada uvela blokadu, premijer je odredio vremenski okvir za postepeno ublažavanje ograničenja i vraćanje nacije u normalu.
Samo je 69.833 ljudi u Grčkoj testirano na virus. Međutim struka se slaže da je odlučnost nacije da brzo primenjuje mere socijalnog distanciranja doprinela suzbijanju epidemije. Takođe, doprinela je i volja većine Grka da se prilagode merama.
Dan nakon što je u Solunu, drugom najvećem gradu u Grčkoj, 27. februara identifikovan prvi slučaj korone, savezna vlada je otkazala godišnji karneval, a 11. marta zatvorila fakultete. Dva dana kasnije Grčka je ograničila putovanja i zatvorila kafiće, biblioteke i muzeje na različitim lokacijama.
Svako ko je stigao iz inostranstva morao je da ide u dvonedeljni karantin. Svi u državi, bili su u obavezi da obaveštavaju saveznu vladu, svaki put kada napuste svoje domove, čak i kada samo idu da šetaju.
„Delovalo je prenaglašeno“, izjavio je Gorgos Gerapetritis, grčki državni ministar „Svesno smo se žrtvovali finansijski, umesto da žrtvujemo ljudske živote“.
Od ove nedelje u Grčkoj je prijavljeno 2.566 zaraženih koronavirusom. Nasuprot njima, Belgija je prijavila 47.334 slučajeva infekcije, a 331 smrtni slučaj, a ove dve nacije imaju identičan broj stanovnika.
„Odmah u februaru, Grčka je počela da radi na poboljšanju kapaciteta za intenzivnu negu za više od 70 odsto, bolnice su proširene za 2.500 dodatnih mesta i zaposleno je 3.337 medicinskih radnika“, izjavio je ministar Vasilis Kikilias.
„Mobilizacija je bila veoma brza“, izjavila je Anastasia Kotanidou, vanredna profesorka na Atinskom Univerzitetu i predsednica grčkog Društva intenzivne nege.
„Bez toga, sistem ne bi bio u stanju da se izbori sa izbijanjem epidemije“.
Glasanjem je otkriveno da su dva najpopularnija čoveka u zemlji Sotiris Ciodras, stručnjak za zarazne bolesti na Univerzitetu u Atini i Nikolas Hardalias, zamenik ministra civilne bezbednosti. Lekar i političar svakodnevno održavaju brifinge o virusima u Grčkoj, a na televiziji ih prati cela Grčka.
Pročitajte još:
Kevin Fiterston sa Helenske opservatorije Škole ekonomije u Londonu, izjavio je da je savezna vlada „pratila nauku“. Naime, udružili su se dr Ciodoras koji je preuzeo vodeću ulogu u vođenju mera i Hardalias, koji je nadgledao odgovor nacije na izbijanje epidemije i to je bio uspešan tandem.
„Nijedna od ovih akcija nije tipična za grčke vlade kada su suočene sa izazovima“, rekao je Fiterston.
Pavlos Elefteriadis, penzionisani reditelj, izjavio je da je bio ugodno šokiran reakcijom savezne vlade na ovu epidemiju.
„Osećao sam ponos“, izjavio je „Postoje političari koji slušaju naučnike.“
Manje od jedan odsto stanovnika ispitivano je na virus u Grčkoj, što dovodi u pitanje tačnost broja zaraženih i umrlih. Testiranje je usredsređeno na pojedince koji su primljeni u bolnice sa simptomima i na one koji su bili u kontaktu sa potvrđenim slučajevima.
Međutim, došlo je do velikog broja zaraženih unutar prenatrpanih izbegličkih kampova. Najmanje 150 pojedinaca u odmaralištima, koji su navikli da rade sa migrantima pozitivno je na virus.
Inače, predviđa se da će turizam, koji čini 18 odsto nacionalnog BDP-a, biti jedan od najteže pogođenih sektora u Grčkoj, koja se dugo oporavljala od monetarne katastrofe, koja je započela 2009. godine.
U utorak je premijer Micotakis rekao da će od 4. maja ponovo otvoriti knjižare, frizerske salone i druge prodavnice, a da Grci više neće morati da obaveštavaju saveznu vladu pre nego što napuste prebivalište.
„Crkve se takođe mogu ponovo otvoriti za privatno bogosluženje. Fakulteti će biti otvoreni kasnije u maju, dok će domovi početi da rade prvog juna“, izjavio je Micotakis.
Za sada, neki Grci sa ponosom navijaju za svoju naciju kao neobičnu priču o uspehu nad koronom, unutar Evropske unije.
„Neki Evropljani nas nisu poštovali“, izjavio je Kostas Hacopoulos (54), agronom koji iz Soluna.
„Dokazali smo im da nisu u pravu.“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare