Sukob Jermenije i Azerbejdžana koji je proteklog vikenda ponovo izbio oko sporne teritoije Nagorno-Karabah u južnom Kavkazu iznenadio je sve svojom jačinom i opsegom.
Ogromna količina teške artiljerije, tenkova, projektila i dronova nije ni nalik sporadičnim sukobima koji izbijaju u ovom delu sveta proteklih 30 godina.
Do sada je prijavljeno više od 100 žrtva, kako civila tako i vojnika sa jermenske strane. Azerbejdžan ne saopštava podatke o vojnim žrtvama ali se pretpostavlja da su visoke, naveo je britanski stručnjak za južni Kavkaz Lorens Broers.
Pročitajte još:
Najnoviji sukob inicirao je pokušaj azerbejdžanskih snaga da povrate teritorije koje je Jermenija okupirala tokom rata u Karabahu posle kraha Sovjetskog saveza. Stotine hiljada Azara raseljeno je iz ove oblasti u periodu od 1992. do 1994. godine.
Eskalacija je usledila, navodi Broers koji je ekspert Četam hausa – Instituta za međunarodne studije sa sedištem u Londonu, posle teške i intenzivne godine koju su obeležili diplomatski sporovi i sporadični sukobi u julu u blizini jermensko-azerbejdžanske granice.
Dosadašnji sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga uglavnom bi utihnuli posle nekoliko dana. Intenzitet ovih sukoba ukazuje na to da ovoga puta to neće biti slučaj.
Prvi put od 1990ih, naseljene oblasti u Nagorno-Karabahu bile su pogođene raketama i bombama. Civilne mete i u Jermeniji i u Azerbejdžanu su takođe bile pogođene.
Čini se, navodi Broers, da su obe strane spremne za duži sukob. Azerbejdžan je odbio obnavljanje pregovora sa Jermenijom i, za razliku od prethodnih puta, sada ima otvorenu i mnogo veću podršku Turske. Ono što je opasno je što će sa produženi sukobom porasti i mogućnost uplitanja drugih sila i samim tim će porasti rizik od izbijanja većer, regionalno rata.
Turska tradicionalno pruža moralnu i diplomatsku podršku i ključan je geostrateški partner Azerbejdžana. Kontakti vojnih zvaničniha obe zemlje intenzivirani su od julskih sukoba posle kojih su usledile zajedničke vojne vežbe.
Sa početkom sukoba u nedelju, Turska je otvoreno stala na stranu Azerbejdžana i pružila mu vojnu podršku. Nema nikakve sumnje da je turski haj tek vojni dron poslat.
Jerevan optužuje Ankaru da su oborili njihov SU-25 avion što Turska demantuje. Iako je i ranije bilo sličnih optužbi za koje se ispostavilo da su netačne, sada se ponovo priča o tome da Turska mobiliše plaćenike iz Sirije da se bore u Azerbejdžanu.
Pročitajte još:
Rusija igra često kontradiktornu ulogu u sukobu. Kroz bilateralne veze i sporazum o kolektivnoj bezbednosti, Moskva pruža bezbednosne garancije JErmeniji ali se one ne odnose na region Nagorno-Karabaha koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana. Moskva takođe pruža oružje obema stranama i kopredsedavajuća je Minsk grupe koja posreduje u sukobu.
Rusija je pozvala na primirje ali za razliku od prethodnih sukoba, još uvek nije organizovala sastanak jermenskog i azerbejdžanskog vojnog ili političkog vođstva.
Moskva ima ambivalentnu vezu sa trenutnim liderom Jermenije Nikolom Pašinjnom i Jerevan bi verovatno više voleo da se sam pozabavi sukobom u Karabahu. Rusija 1990ih nije bila u prilici da pošanje mirovne trupe u Nagorno-Karabah a Jermenija strahuje da bi pomoć Moskve povukla sa sobom i neke obaveze.
Doklegod je konflikt ograničen na teritoriju u i oko Nagorno-Karabaha, Moskva će se držati privida neutralnosti. Duži sukob i sve veće učešće Rusije mogao bi da ugrozi dominaciju Rusije u oblasti koju smatra delom svojih interesa i izazove odgovor.
Osim Turske, druge regionalne i svetske sile pozvale su na suzdržanost i primirje. Gruzija i Katar su ponudili posredovanje. Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija potvrdio je vodeću ulogu Minsk grupe kojom predsedavaju Francuska, Rusija i SAD u posredovanju između Jermenije i Azerbejdžana.
Broers procenjuje da će privlačenje dovoljno međunarodne pažnje i posvećenosti obnavljanju diplomatskih pregovora biti izazov. Sukob se poklopio sa koronavirusom, izborima u SAD i odvlačenjem pažnje sveta na druge probleme.
Brz i konsolidovan vojni uspeh bilo kroz ponovno zauzimanje teritorija od strane Azerbejdžana ili jermensko odbijanje azerbejdžanskih vojnika mogli bi da otvore prostor za primirje, ali i da izazovu nestabilnost u zemlji koja gore prođe u sukobu.
Što duže borbe potraju i/ili jedna strana izgubi više, verovatnije je da će Rusija i Turska morati da donesu odluku da se umešaju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar