Foto:Tanjug/C.B. Schmelter/Chattanooga Times Free Press via AP

Iako će američki predsednički izbori biti održani 3. novembra, više od 12 miliona Amerikanaca već je glasalo.

Amerikanci inače mogu da glasaju na ovaj način – tzv. early voting – ali je broj birača koji je ove godine izašao pre izbora zaista rekordan; uoči izbora 2016. godine kada su snage odmeravali sadašnji američki predsednik Donald Tramp kao kandidat republikanaca i tadašnja kandidatkinja Demokratske stranke Hilari Klinton, za period u kojem je ove godine glasalo deset miliona ljudi, Amerikanci su tada predali tek nešto manje od milion i po glasačkih listića.

Do izbora koji će odlučiti da li u Beloj kući ostaje Tramp ili u nju stiže kandidat Demokratske stranke, bivši potpredsednik SAD Džo Bajden ostalo je tri nedelje, i činjenica da su Amerikanci dosad glasali u ovolikom broju i da su na glasačkim mestima zabeležene neviđene gužve i dugački redovi još je fascinantnija s obzirom na to da se glasanje ove godine odvija usred pandemije koronavirusa. Štaviše, upravo je Amerika zemlja koju je virus najnemilosrdnije razorio.

Birači u većini američkih država i u Vašingtonu imaju mogućnost da ranije glasaju na biračkim mestima. U mnogim državama su, zbog pandemije koronavirusa, prošireni i kriterijumi za glasanje poštom. Zato je, između ostalog, kampanja važna jer glasanje počinje dok ona još traje.

Prema snimcima sa društvenih mreža, dugi redovi mogli su se videti ispred biračkih mesta u velikim gradovima kao što su Hjuston i Dalas, a prošle nedelje ogromni redovi zabeleženi su i u drugim američkim gradovima. Teksas je oborio rekord sa više od milion glasova predatih dosad.

U Džordžiji, gde je rano glasanje počelo u ponedeljak, pojedini građani su čekali pet sati ili duže da glasaju. U toj državi se osim za predsednika SAD, birači izjašnjavaju i o kandidatima za dva mesta u Senatu.

Podršku većine birača u Teksasu i Džordžiji obično imaju republikanski kandidati, ali je ove godine izborna trka između predsednika Donalda Trampa i demokratskog kandidata Džoa Bajdena u tim državama neizvesnija.

Tramp je 2016. godine pobedio u Džordžiji sa šest, a u Teksasu sa devet odsto razlike, ali su, prema anketama, on i Bajden sada gotovo izjednačeni u Džordžiji, dok je u Teksasu Tramp zadržao prednost.

 

 

Na pojedinim lokacijama je bilo kašenjenja zbog problema sa glasačkim mašinama, navele su grupe za biračka prava. Slični problemi doveli su i do velikih kašnjenja tokom primarnih izbora u junu, kako su mediji pisali tada.

Neki smatraju i da su ovakve gužve na glasačkim mestima posledica tzv. voter supression, odnosno supresije birača koja podrazumeva da se određenim grupama glasača otežava ili onemogućava glasanje na suštinski legalne načine. Ipak, ima i onih koji veruju da je reč o entuzijazmu među Amerikancima, naročito pošto se ovi izbori neretko nazivaju referendumom koji će odlučiti da li Tramp ostaje ili ide.

Pročitajte još:

Tramp je, po svemu sudeći, u panici. Sa svakim danom u kojem se on kotira sve niže u odnosu na Bajdena i podrška mu, kako ankete pokazuju, pada, predsednikove tirade na Tviteru su sve sumanutije i češće. Štaviše, on je uradio sve što je mogao da spreči glasanje poštom uz poruke da Demokratska stranka i Bajden tako pokušavaju da pokradu glasove.

Stručnjaci i analitičari dugo upozoravaju da bi to bi mogla da bude i poluga za delegitimisanje izbora ukoliko ih izgubi. Istina je da će se glasovi brojati još neko vreme posle 3. novembra i da će ovi predati sada stići kasnije, što znači da bi prvi rezultati mogli da prikažu lažnu sliku, a upravo je to prilika koju bi Tramp mogao da iskoristi tako što će proglasiti pobedu na osnovu prvih rezultata, a potom konačne rezultate proglasi prevarom i krađom.

On je već signalizirao i tokom prve predsedničke debate da bi tranzicija moći ukoliko izgubi mogla vrlo da ne bude mirna, ovakvi potezi su i ponavljanje 2016. godine kada je Tramp – pošto su ankete pokazivale da neće baš briljirati na izborima – takođe ostavljao otvorenom mogućnost da možda neće prihvatiti izborne rezultate.

Na dvopartijskoj liniji se već polemisalo šta bi moglo da se učini ako Tramp zaista odbije da prizna izborne rezultate i zaključak nije tako ohrabrujuć: zakon je praktično bespomoćan pred predsednikom koji želi da ignoriše rezultate.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram