Poput domina, novi koronavirus zatvara zemlje jednu za drugom. Uprkos znacima da pretnja stiže u sve delove sveta, postoji jasan obrazac reakcije u gotovo svim zemljama – poricanje, nespretni postupci, zatvaranje. U našem glovalizovanom svetu čudi koliko je malo pouka izvučeno iz prvih nedelja epidemije u svakoj zemlji, kad su šanse za suzbijanje i zaustavljanje virusa bile najveće. Sada je fokus na poravnanju krive, odnosno usporavanju širenja virusa, kako bi se sprečio dalji porast broja smrtnih slučajeva, piše CNN.
I dok svet polako ublažava mere zatvaranja, još uvek postoje lekcije koje se mogu naučiti od ove četiri zemlje koje su uspele da obuzdaju koronavirus. CNN, prenosi Index, predstavlja 12 takvih lekcija.
S obzirom na to da je od kontinentalne Kine udaljen samo 180 kilometara, epidemija je u Tajvanu mogla da bude katastrofalna. Krajem januara ova ostrvska država je, prema proceeni Univerziteta Džons Hopkins (JHU), imala drugi najveći broj slučajeva na svetu. Ali Tajvan je u svojoj populaciji od oko 24 miliona ljudi dosad imao tek nešto više od 390 slučajeva zaraze i šest preminulih, a u sredu nije imao nijednog novozaraženog. Tajvan je to uspeo bez uvođenja strogih mera, poput karantina ili zatvaranja škola i dečjih vrtića.
U smislu broja smrtnih slučajeva, Tajvan nema krivu koju bi trebalo izravnavati; pre bi se moglo reći da ima liniju s nekoliko oštrih koraka.
Sjedinjene Američke Države, trenutno najteže pogođena zemlja u svetu, makar kad su u pitanju apsolutne brojke, imaju najmanje 26.000 smrtnih slučajeva, piše CNN. Čak i kad se u obzir uzme veličina stanovništva, kad bi bile na tajvanskom nivou uspešnosti, SAD bi imale samo 83 smrtna slučaja. Iako Tajvan ima visokokvalitetnu univerzalnu zdravstvenu zaštitu, njegov uspeh leži u spremnosti, brzini reakcije, centralizovanim upravljanju i rigoroznom traženju kontakata.
Spremnost Tajvana proizlazi iz nekih teško naučenih lekcija iz epidemije teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) iz 2003. godine, koji je u toj zemlji usmrtio 181 osobu. Kao rezultat toga, Tajvan je ustrojio poseban Centralni zapovedni centar za epidemije, koji se može aktivirati kako bi koordinisao odgovor u slučaju epidemije. Kao znak koliko je Tajvan želeo da bude ispred koronavirusa, recimo da je taj centar aktiviran 20. januara, dan pre nego što je na ostrvu potvrđen prvi slučaj infekcije.
Budući da je njegov autoritet već uspostavljen, centar je mogao da sprovodi stroge mere, a da ga pritom ne usporavaju dugotrajni politički procesi. Centar je u roku od tri nedelje preduuzeo više od 120 akcija, objavio je časopis Journal of the American Medical Association (JAMA). Sama ta lista može da posluži kao priručnik o tome što tačno treba učiniti tokom epidemije.
Tajvanska reakcija usledila je dosta pre 21. januara, odnosno prvog potvrđenog slučaja Covida-19. Tri nedelje ranije, u vreme kad je Kina prvi put prijavila slučajeve zaraze Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), Tajvan je počeo da kontroliše putnike u avionima iz Vuhana, izvornog epicentra virusa u Kini, u potrazi za simptomima groznice i upale pluća. Tajvan je 20. januara objavio upozorenje o putovanjima u Vuhan, a dva dana kasnije, dok je još bio samo jedan potvrđeni slučaj, zvaničnici su počeli da svakodnevno obaveštavaju javnost.
Nedelju dana nakon prvog slučaja Tajvan je počeo da elektronski nadzire osobe u karantinu putem mobilnog telefona koje im je dodeljivala vlada. Najavljena su i ograničenja putovanja i ulaska u zemlju, uglavnom usmerena na provinciju Hubei i njen glavni grad Vuhan. Gotovo svakog dana do kraja februara vlada je uvodila nove mere kako bi virus držala pod kontrolom. Tajvan je imao samo 329 slučajeva kad je 1. aprila uveo stroge mere socijalnog distanciranja. Poređenja radi, u Velikoj Britaniji bilo je već 335 smrtnih slučajeva i više od 3000 zaraženih kad je 20. marta premijer Boris Džonson najavio zatvaranje restorana i pabova, i povlačenje većine deece iz škola i dečjih vrtića. A s obzirom na to da Velika Britanija ne testira dovoljno, veruje se da je stvarni broj infekcija mnogo veći nego što pokazuju zvanični podaci.
Vlasti su sprovele široko testiranje i pronašle kontakte zaraženih osoba, i svima im odredile karantin. Proaktivno se testirao svako ko je sišao s kruzera, a čak su ponovo testirani ljudi kojima je dijagnostikovan grip ili upala pluća, kako bi se potvrdilo da nije bilo grešaka i da nisu zaraženi koronavirusom.
„Koordinisani vladin odgovor uz punu saradnju stanovništva bio je dopunjen korišćenjem baza podataka i tehnologije“, rekao je CNN-u profesor pedijatrije na Stenfordu Džejson Veng, koji se bavi i politikama javnog zdravlja i jedan je od autora JAMA izveštaja o tajvanskom odgovoru na pandemiju. Tajvan je podatke o zdravstvenom osiguranju spojio s podacima carinskih i imigracionih baza podataka kako bi u realnom vremenu stvorio sistem upozorenja za identifikovanje osetljivih grupa.
„Dobar sistem zdravstvenih podataka pomaže u praćenju širenja bolesti i omogućava njeno rano otkrivanje. Kad se neko obrati lekaru zbog respiratornih sindroma, nacionalni sistem zdravstvenog osiguranja će to zabeležiti. Tako je lakše pratiti žarišta epidemije“, rekao je Veng.
Tajvan je uveo obavezno online izveštavanje i prijavljivanje za svakoga i do 14 dana nakon ograničavanja putovanja. Takođe je koristio „digitalnu ogradu“ za oko 55.000 ljudi u kućnoj izolaciji, pri čemu bi se oglasio alarm ako bi se takve osobe previše udaljile od svojih kuća. Metode tehničkog nadzora koje je koristio Tajvan i neke druge vlade izazvale su zabrinutost organizacija za građanska prava kad je u pitanju privatnost.
Podvrgnuti se testiranju na koronavirus u mnogim je zemljama gotovo nemoguće, osim ako niste jako bolesni, nastavlja CNN. Na Islandu nije tako i ko god želi, može da se testira. Sveobuhvatno testiranje bilo je ključno za mali broj zaraženih i preminulih, smatraju islandske vlasti. Na Islandu je zaraženo tek oko 1.700 ljudi, a samo osam osoba je preminulo.
Islandski odgovor na koronavirus nije bio posebno inovativan. Bio je temeljan i brz. Poput Tajvana, brzina reakcije značila je da ne treba biti posebno restriktivan, ljudi i dalje smeju da se okupljaju u grupama do 20, pod uslovom da se drže međusobnog razmaka od dva metra. Iako su fakulteti zatvoreni, škole i dečji vrtići i dalje rade, što roditeljima omogućava da rade.
„Od početka, otkako smo dijagnostikovali prvi slučaj, radili smo prema svom planu. A naš plan bio je agresivan pristup otkrivanju i dijagnostikovanju pojedinaca, određivanje izolacije i potom agresivno pronalaženje njihovih kontakata. Koristili smo policijske snage i zdravstveni sistem kako bismo pronašli kontakte za svaki novi dijagnosticirani slučaj. Otkrili smo da se više od 60 posto novih slučajeva događa kod ljudi koji su već u karantinu. Dakle, traženje kontakata i određivanje izolacije pokazalo se dobrim potezom u našem slučaju“, rekao je CNN-u glavni islandski epidemiolog Torolfur Gudnason.
U javno-privatnom partnerstvu islandske Nacionalne univerzitetske bolnice i biotehnološke kompanije deCODE Genetics, Island je rano osmislio testove i očekuje se da će do kraja ove nedelje testirati ukupno 10 posto svoje populacije. Cilj je testirati gotovo svakoga i Island je zbog toga već postao vredan izvor informacija o koronavirusu za celi svet.
Nedavno otkriće da 50 posto ljudi koji su u laboratorijskim testovima na Islandu bili pozitivni nemaju nikakve simptome podstaklo je ostale zemlje da preduzmu oštrije mjere socijalnog distanciranja, jer se pokazalo da će sprečavanje širenja virusa biti izazovnije nego što se mislilo.
Kari Stefanson, direktor deCODE Geneticsa, rekao je za CNN da je do ponedeljka u masovnim testovima stanovništva pronađeno 528 mutacija koronavirusa. Ove mutacije mogle bi dati uvid u smrtonosnost virusa i ponuditi važne podatke svetu kako bi bolje razumeo njegovo ponašanje..
Islandska minstarka zdravlja Svandís Svavarsdotir naglasila je brzinu reakcije kao snažno sredstvo, rekavši da je njihov pristup bio „ostati ispred krive“. Čini se da je Island učinio upravo to. Nakon što je 3. marta otkriveno šest uvezenih slučajeva, Island je odmah odredio karantinske mere za sve putnike koji dolaze iz Italije i ograničio putovanja u sledećim nedeljama. Šef islandske policije proglasio je vanredno stanje 6. marta, nakon što su potvrđena dva slučaja zaraze u zajednici. To je poslalo signal vladinim telima da povećaju spremnost, ali su javna okupljanja i dalje bila dopuštena, uz upozorenje ranjivim grupama da se drže podalje od javnih mesta.
Island je zatvorio fakultet i više škole 13. marta, a tri dana kasnije zabranjena su okupljanja s više od 100 ljudi. Do tada je bio potvrđen 61 slučaj zaraze, ali niko nije preminuo. Svi stanovnici Islanda koji se vraćaju u zemlju morali su da se 19. marta podvrgnu 14-dnevnoj izolaciji, bez obzira na to odakle dolaze. Tek nakon svih spomenutih mera, 24. marta, Island je imao prvi smrtni slučaj zbog koronavirusa. Tog istog dana vlasti su zabranile okupljanja više od 20 ljudi i zatvorile javne prostore poput barova, javnih bazena, muzeja i sportskih dvorana.
Kao i Tajvan, Island je također predstavio aplikaciju koju ljudi mogu preuzeti i tako pomoći mapiranju širenja virusa. Aplikacija čuva zapis o tome kuda se sve korisnik kretao. Korisnici ne moraju da dele podatke s vlastima, ali mnogi to ipak čine i time pomažu ekipama za pronalaženje kontakata koji su možda izloženi riziku.
Poređenja radi, piše CNN, reakcija Velike Britanije bila je spora. Vladina aplikacija tek je u izradi i proći će nedelje pre nego što bude dostupna. Budući da se zaostaje u testiranju, tek sad se razmatra javno-privatno partnerstvo.
Simptomatično je da je Južna Koreja prvi slučaj koronavirusa prijavila otprilike u isto vreme kad i SAD i Velika Britanija. Južna Koreja danas ima oko 30 novih slučajeva dnevno, u Velikoj Britaniji ima ih oko 5000, a u SAD više od 20.000 na dan. Način testiranja razlikuje se u svakoj zemlji, ali razlika u stopi smrtnosti među stanovnicima je dramatična. U Južnoj Koreji od virusa je umro jedva jedan stanovnik na 100.000, dok ta stopa u Velikoj Britaniji iznosi 18. JHU-ovi podaci pokazuju da u SAD trenutno umire osam osoba na 100.000 stanovnika.
Pročitaj i:
Uspeh Južne Koreje uveliko je posledica testiranja, smatra dr. Eom Jong Sik iz Medicinskog centra Gil blizu Seula. Eom je u bolnici lečio pacijente s koronavirusom, a član je odbora koji savetuje vladu kako da odgovori na pandemiju.
„Rana dijagnoza, rana izolacija i rano lečenje su ključni. Otkako je potvrđen prvi slučaj, prepoznali smo sumnjive slučajeve i sproveli testove u više od 500 klinika širom zemlje. Naporno smo radili na razvoju i održavanju sistema za sprovođenje mnogih testova s malo osoblja u kratkom razdoblju“, rekao je Eom za CNN.
Južna Koreja bila je inovativna u načinu testiranja. Eomov savetnički tim postavio je širom zemlje stotine kabina za testiranje kroz koje se može provesti vozilom, kao u McDonald’su. Takvi su testovi uglavnom besplatni, brzi i sigurni za osoblje. Ovaj pristup uveden je i u nekim američkim saveznim državama.
Kad je SZO 16. marta vladama uputila poruku „testirajte, testirajte, testirajte“, Južna Koreja držala se tog pristupa već nedeljama i dosad je testirala više od 500.000 ljudi, po čemu je među najboljima na svetu.
Mnoge zemlje imaju problem sa sprovođenjem hiljada testova dnevno. Na primer, u Velikoj Britaniji tako je teško doći do testiranja da su ljudi počeli da naručuju kućne testove poštom, iako vlada takvo nešto još nije regulisala. Južna Koreja bila je brza, primenjujući mere karantina i pregleda za sve osobe koje su pristigle iz Vuhana nakon 3. januara, više od dve nedelje pre nego što je potvrđen prvi slučaj zaraze u zemlji. Vlasti su u sledećim nedeljama uvele niz ograničenja na putovanja.
Južna Koreja bila je vrlo stroga u pronalaženju kontakata, iako to i nije bilo teško nakon što se pokazalo da se najveći broj slučajeva može povezati s jednom verskom skupinom u gradu Daeguu. To je olakšalo pronalaženje kontakata i omogućilo vlastima da na određenom području sprovedu intenzivno testiranje.
Kad je Daegu jednom prepoznat kao epicentar, vlasti su već imale mogućnost i političku volju za sveobuhvatno testiranje, pronalaženje kontakata zaraženih osoba i određivanje izolacije kako bi se širenje virusa suzbilo pre nego što krene masovnije umiranje, kao što je sad slučaj u Evropi i SAD.
Južna Koreja mogla je brzo da reaguje zato što se ranije već opekla, baš kao i Tajvan i mnoge druge azijske nacije. Južna Koreja uglavnom nije bila pogođena SARS-om, imala je samo tri slučaja i nijednog preminulog. Ali bila je uhvaćena na spavanju tokom epidemije Bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS) 2015. godine, kada je zabeleženo 186 zaraženih osoba i 38 smrtnih slučajeva. Nijedna druga zemlja mimo Bliskog istoka nije imala toliko slučajeva.
Dakle, politička volja potrebna za sprovođenje mera tokom epidemije koronavirusa nije bila problem i postojala je dobra koordinacija između centralne vlade i provincija, napominje CNN. Pomoglo je i to što je Južna Koreja jedna od tehnološki najinovativnijih zemalja sveta. Dobar deo života ionako se odvija online pa razvoj i primena aplikacije za nadzor ljudi u izolaciji nije bila tako teška, iako su i tamošnji aktivisti upozoravali na povrede privatnosti.
Slučaj Nemačke malo je drugačiji. Ova zemlja zapravo nije uspela da kontroliše slučajeve zaraze ništa bolje nego najteže pogođene nacije. Trenutno ima više od 132.000 zaraženih pa je prema podacima JHU-a peta na svetu. Ali emačka je uspela da sadrži stopu smrtnosti na niskom nivou. Više od 3.400 ljudi umrlo je zbog virusa u Nemačkoj, otprilike četiri osobe na 100.000 stanovnika. To je znatno ispod stope u Italiji (35) i Velikoj Britaniji (18), napominje CNN.
Uspeh Nemačke takođe se temelji na masovnom testiranju, ali glavnu ulogu imao je dobro finansirani univerzalni sistem zdravstvene nege, smatra Martin Sturmer, virolog koji vodi IMD laboratoriju u Frankfurtu, jednu od onih koje sprovode testove. Nemačka je takođe angažirala privatni sektor kako bi osigurala dovoljan broj testova.
„Nemačka se od početka nije ograničila na testiranje u dve ili tri centralne laboratorije. Mnoge privatne kompanije su uključene, pa sada možemo da obradimo 100.000 testova dnevno. Neke su zemlje bile bolje od Nemačke u kontroliranju infekcije, ali ono što je zaista važno je masovno testiranje, na osnovu kojeg se može videti šta se događa u populaciji. Samo masovnim testiranjem mogu se idnetifikovati ljudi koji su zaraženi“, naglasio je Sturmer za CNN.
Poput Tajvana, Južne Koreje i Islanda, Nemačka je takođe osmislila test na koronavirus i dovoljno rano pripremila veliki broj kompleta, mnogo ranije nego što je zabeležen prvi smrtni slučaj. Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel u sredu najavila postupno ublažavanje mera, Nemačka je spremna da nastavi sa još više testiranja u slučaju da se zbog povećanih kontakata dogodi drugi talas infekcije. Kao i mnoge druge zemlje, Nemačka će takođe testirati na antitela kako bi pokušala da utvrdi ko je imun na virus.
Broj smrtnih slučajeva u Nemačkoj delom je ostao relativno mali zato što je koronavirus u zemlju ušao uglavnom među mladim ljudima. Mnogi su bili na skijanju u Italiji ili Austriji. Vlasti su uspele da testiraju ljude koji su se vraćali u Nemačku iz skijališta i pronađu njihove kontakte. Mnogi od tih ljudi bili su mlađeg uzrasta pa je i danas najveći broj zaraženih u dobi od 35 do 59 godina, a potom od 15 do 34 godine. Virus se širom sveta pokazao smrtonosnijim među starijima.
Ipak, kako zaraza u zajednici raste, Sturmer strahuje da će više starijih osoba umreti u narednim nedeljama i da će stopa smrtnosti u Nemačkoj porasti.
Nemačka je 18. na svetu prema dostupnosti kvalitetne zdravstvene nege, prema naučnom časopisu The Lancet. Velika Britanija je na 23. mestu, a SAD na 29. poziciji. Ali to nam ne govori baš mnogo. Italija se, na primer, nalazi na devetom mestu i sprovela je rigorozne testove, ali ipak ima drugu najveću stopu smrtnosti na svetu, odmah iza Španije.
U ovoj situaciji, čini se da je razlika u ogromnom kapacitetu nemačkog zdravstvenog sistema. Procenjuje se da će Nemačkoj na vrhuncu epidemije sredinom ovog meseca biti potrebno oko 12.000 bolničkih kreveta. Trenutno ih ima više od 147.000. Poređenja radi, SAD ima 94.000 kreveta, 15.000 manje nego što je potrebno. Nemačka ima više slobodnih kreveta na jedinicama intenzivnog lečenja nego što ih Italija ima ukupno. Nemački zdravstveni sistem ima tako veliki kapacitet da trenutno leči ljude s koronavirusom iz Italije, Španije i Francuske.
Vlasti su uspele da dovedu u bolnicu čak i ljude s umerenim simptomima pre nego što se njihovo stanje pogorša, što je neke stručnjake podstaklo da razmisle može li raniji početak lečenja i primena respiratora pre nego što se stanje pogorša da poveća izglede za preživljavanje.
„Nemačka nije u situaciji da je zdravstveni sistem preopterećen, kao što to vidimo u Italiji, gde se odlučuje koji će se pacijent lečiti, a koji neće“, rekao je Sturmer.
