Svašta ovih dana pokušavaju da nam prodaju kao "srpsko more". Neki se i upecaju.
Situacija s koronavirusom i zatvaranjem granica zbog pandemije mnoge je naterala da koriguju i prilagode svoje letnje planove. Umesto popularne Grčke ili Crne Gore u kojoj su, uprkos svemu, Srbi najbrojniji turisti, ove godine nam se sa svojim morima nameću egzotična Albanija i novootkriveni Neum u BiH, a u nedostatku pravog „srpskog mora“ pažnja nam skreće na nekoliko poznatih jezera koja bi mogla da ponesu tu titulu. Među njima su svakako Srebrno jezero i Perućac.
Prvo, da se ne lažemo, more je more (osim onog u Bugarskoj) i nijedno jezero, pa čak ni ono najbistrije, ne može da mu konkuriše, što, naravno, ne znači da jezera nemaju svojih lepota i prednosti. Jednostavno, u pitanju su različite kategorije. Međutim, u nastojanju da se jezera silom prilika ponude i prodaju kao adekvatna alternativa za more, srpski turizam pokazuje svoje iskrivljeno i nemušto lice.
Perućac, „nova Ada Bojana“
„Perućac je nova Ada Bojana“, pročitala sam na Facebooku pripremajući se za odmor i prepoznala paralelu s kućicama na vodi, ali i novom popularnošću jezerceta pod Tarom među mladim ljudima. Ali, tu negde svaka sličnost staje.
Pročitajte još:
Organizacija je bila dosta jednostavna, iz prve sam uspela da rezervišem apartman i to po ceni od 25 evra za noć – ispostavilo se da je neko baš tog dana otkazao, jer je dobio simptome korone. Kolima smo bili tamo za manje od tri sata, spremni da provedemo nekoliko dana u fantastičnoj razglednici netaknute prirode i mirne, bistre vode „srpskog mora“. Detaljno sam ih proučavala pokušavajući sebe da ubedim da će ova godina opušteno proći i bez Grčke, usput zaključivala da je sve ovo baš super, jer ne moraš da planiraš mesecima unapred, ni da se klackaš 12 sati, a i povoljnije je, jer po ceni sobice na moru, dobiješ ceo veliki apartman za četiri osobe sa velikom terasom i pogledom na jezero… U našem slučaju, ispostavilo se da je taj „apartman“ do juče bio spavaća soba vlasnika, u koju su uglavljena dva kauča na rasklapanje, odmah ispod porodičnih fotografija i ikona. Terasa je bila mnogo uža nego što je delovalo na slikama, ali je pogled bio „na nivou“.
Nismo imali problem s tim, posebno zato što nismo ni planirali mnogo vremena da provodimo u smeštaju, a kad smo čuli da sobu u Guči izdaju za 1.700 evra, shvatili smo da smo još dobro prošli u ovom prilagođavanju srpskih „ugostitelja“ na novonastalu situaciju.
S terase smo čuli žamor – plaža je, iako nismo mogli da je vidimo, smeštena na samo stotinak metara od nas. Brzo smo se spustili da se bućnemo, još brže ukočili pred prizorom pontonske plaže na kojoj su peškiri već bili zbijeni jedan do drugog. „Ok, ovde ne priznaju koronavirus“, pomislila sam, zauzimajući mesto u kafiću s drvenim klupicama nadvijenim nad jezerom i s direktnim pogledom na plažu. A tamo – vaistinu „srpsko more“. Klinci skaču u vodu i jure se po pontonskoj plaži preskačući gospođe koje se sunčaju, mladi se voze kanuima i pedalinama, seče se lubenica… I sve to na par desetina metara.
Odlučeno je da negde uzmemo vodu i prošetamo duž obale kako bismo našli neku mirniju varijantu za kupanje. Ljubazna konobarica naoružana maskom i rukavicama objasnila nam je da trafiku ili radnjicu možemo naći tek u naselju, na oko 2,5 km od plaže (na šta smo već u glavi razvijali potencijalni biznis), a uskoro smo shvatili da i mirnu varijantu za kupanje možemo da zaboravimo jer se pontonska plaža nastavlja u niz kafića i privatnih splavova i da, ne samo da nema nekih manjih plažica usput, već je prilaz jezeru skoro potpuno nepristupačan.
Seli smo u kola i otišli na Zaovinsko jezero na Tari, koje (još) nije mnogo posećeno i gde smo se šetali i bućkali do kraja odmora. Perućac smo ostavili za neku drugu priliku, kad prestane da pretenduje na titulu „srpskog mora“.
U tome mu je svakako, glavna konkurencija Srebrno jezero.
S terase u Srebrno jezero
Kafići na samoj plaži, šetalište puno ljudi, tereni za odbojku na pesku, pedaline… Ako Perućac „kopira“ Adu Bojanu, Srebrno jezero bi u aktuelnoj sezoni moglo da parira Sutomoru, samo da nije zabrane rada kafića od 23 sata.
Pročitajte još:
Tu sam srećom imala obezbeđen smeštaj, jer bih u suprotnom morala da se pridružim turistima koji prolaze po naselju raspitujući se za sobe u kućama koje su preko noći od privatnih vikendica preuređene u hostele. Cene idu i do 50 evra po noćenju, kako sam čula. Ipak, čini se da su domaćini prilično fleksibilni, pa se tako u apartman u mojoj ulici naguralo 7-8 tinejdžera iz Vršca, koji su svake večeri partijali u dvorištu uz teške narodnjake, pevajući na sav glas sve do svitanja. Ne znam da li bi mogli tako da su na moru ili bi ih najurili na plažu.
Mada, na plaži Srebrnog jezera sad su retka mesta na kojima bi neki novi klinci mogli da sede uz gitaru, celom dužinom su nanizani kafići koji se skoro do vode protežu s terasama i suncobranima. Ipak, iznenađenje mi je bilo dokle je stigla izgradnja apartmana na samoj plaži – uz šetalište se sad umesto zelenila gužvaju četvorospratnice spremne da prime što veći broj turista koji će pravo s terase moći da skaču u jezero. Dobro, preterujem, ali čini se da je neko preozbiljno shvatio reputaciju Srebrnog jezera kao turističke senzacije.
A dok se na obali gradi u slavu uspešne turističke sezone, samo jezero i dalje nije očišćeno od trave i daleko je od srebrnkastog sjaja po kojem je dobilo ime. Srećom, dovoljno je veliko da se napravi distanca, a i Dunav je tu kao možda bolji izbor…
Kad se sve sabere, slogan „Letujmo u Srbiji“ ove godine ima smisla više nego ikada, ali se ugostitelji baš i nisu najbolje snašli sa tolikim interesovanjem. Osim toga, ako birate između avanture u prirodi i uživanja na „srpskom moru“ – imajte na umu šta to zapravo znači. Ja sam sad bila na „srpskim morima“ i nikad više – vratiću se kad ponovo budu „samo“ naša jezera.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare