U prethodnih nekoliko dana održani su možda i najozbiljniji protesti u vreme vlasti Aleksandra Vučića, koji je već posle prve večeri ispunio prvi i do sada jedini jasno definisani zahtev demonstranata - promena odluke o uvođenju policijskog časa. Sagovornici portala Nova.rs navode da su protesti već pokazali da je teza o "uspavanom narodu bez volje za otpor" pogrešna, ali i da protest koji ne osnaži opoziciju ne može da bude velika opasnost po Vučića i njegovu stranku.
Na beogradskim ulicama, ali i u drugim gradovima u Srbiji, prethodnih dana održani su protesti koji su se od prethodnih razlikovali i po masovnosti, ali i načinu na koji su građani pokazali bunt. Već prvog dana došlo je do nasilja, policija je tukla i mirne i nasilne demonstrante, novinare…, a sa druge strane, pripadnici MUP-a bez uzdržavanja gađani su kamenicama, bakljama, topovoskim udarima…
Iako je najmoćniji čovek u državi rekao da mu protesti nikada nisu smetali, činjenica je da je u poslednjih desetak dana čak dva puta popustio pod zahtevima demonstranata, što se ranije nije dešavalo.
Da li su demonstracije već nanele štetu vlasti Aleksandra Vučića i koliko bi one u budućnosti mogle da naškode njegovoj vlasti i rejtingu?
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, navodi za Nova.rs da je šteta već naneta i ističe da su ove demonstracije pokazale da se relativno brzo može okupiti zavidna masa ljudi i to vrlo visokog energetskog potencijala.
„To dokazuje da je teorija o ‘uspavanom i empatičnom narodu bez snage i volje za otpor’ pogrešna ili bar ne u potpunosti tačna. Kad postoji adekvatan okidač i povod onda se, pogotovo zahvaljujući društvenim mrežama, brzo mogu savladati tehničke slabosti i problemi i nedostatak logistike za opozicionu akciju. Postoji u građanstvu, ne samo u Beogradu, zavidna količina možda uspavane i prigušene energije koja samo čeka priliku da se izrazi“, kaže Vukadinović.
On dodaje da kako god se ovi protesti završili to je velika i ozbiljna stvar, pogotovo što se u javnosti posle gašenja protesta Jedan od pet miliona spekulisalo da li će se uopšte i kada akumulirati energija za nove proteste.
„Drugi element uspešnosti protesta je još vidljiviji, a to je da su ovi, za razliku od prethodnih, već prvog dana ispunili svoj cilj. Odustalo se od zatvaranja Beograda i uvođenja policijskog časa. Možda je to najuspešnji protest u novijoj srpskoj istoriji. Vlast je to uradila u strahu od razbuktavanja protesta, mada je to zakamuflirala odlukom Kriznog štaba“, navodi Vukadinović.
On ističe da su ovi protesti pokazali da je nasuprot retorici kojom se služi i utisku koju želi da ostaviVučić vrlo senzitivan i podleže pritisku, bilo na spoljnom ili unutrašnjem planu, ukoliko on proceni da mu to može naneti političku štetu. To se, kako navodi, pokazalo aktuelnim protestom, kao i nedavnim studentskim protestom, kada je odustao od pražnjenja domova.
„Ne bih se usudio da prognoziram budućnost ovog protesta. U šta će se razviti, da li će usahnuti ili će potrajati, teško je prognozirati. Ipak, on je već uzdrmao postizborno zadovoljstvo režima“, zaključuje Vukadinović.
Klačar: Protest koji ne osnaži opoziciju neće ugroziti SNS
Bojan Klačar, programski direktor Cesida, navodi da svaki protest pravi štetu, te da je u ovom slučaju videlo da postoji ozbiljno nezadovoljstvo građana, koje smo videli i ranije, ali ne tako izraženo. Takođe, u svet je otišla i informacija o protestima, u koje je uključeno i nasilje, što je uticalo na imidž vlasti i vladajuće stranke.
„To nije šteta koja je na ovom nivou dramatična. Najveća šteta i za SNS i za vlast je sposobnost da se izazove politička kriza, a to može samo tako što će se osnažiti opozicione stranke. Odnosno najveća šteta za SNS je da dobiju snažniju i veću opoziciju nego pre protesta. Protest koji ne osnaži opoziciju, ne nosi toliku opasnost za SNS“, kaže Klačar za Nova.rs.
On dodaje da je u ovom trenutku nemoguće predvideti šta će ovi protesti napraviti, ali ističe da su oni imali nešto što nije bilo izraženo ranije – jako veliki bunt i bes građana.
„Kako će to uticati na SNS zavisi od toga šta će se desiti sa tim buntom i besom. Ako oni dobiju neku vrstu usmerenja i političke artikulacije. To znači da treba da se daju odgovori na pitanja šta demonstranti žele. Da li je to da dođe do promena u upravljanju borbom protiv epidemije, raspisivanje vanrednih izbora, nečija ostavka ili promena izbornih uslova? Sve to još ne znamo. Čini se da je potrebno ući u fazu u kojoj bi se ovaj bes i bunt pretvorio u neku vrstu strategije u borbi protiv SNS-a ili strategije vrlo jasnih definisanih zahteva putem kojih bi se pritisla vlast da te zahteve ispuni“, objašanjava Klačar.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare