Podeli:
Zoran Gavrilović Foto:Nova S

Sociolog Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da su protesti, koji Srbiju potresaju poslednjih osam dana, posledica, sa jedne strane, kontradiktornih poruka vlasti po pitanju koronavirusa, a sa druge, nefunkcionisanja institucija.

“S jedne strane urušena javnost, vladavina prava i institucija, a s druge strane, duple poruke, odnosno nedoslednost vlade u politici sprečavanja koronavirusa, doveli su do ovih protesta. Jer, prema našem istraživanju, glavni problemi, prema mišljenju građana, su odsustvo vladavine prava, partijska vlast, partijsko zapošljavanje, odnosno partijska država, korupcija, odsustvo slobode medija i govora, nizak nivo života, odnosno, jedan od glavnih problema je način vladavine (predsednika) Aleksandra Vučića”, rekao je Gavrilović u Danu uživo na TV N1.

BIRODI je sproveo istraživanje o motivaciji građana za učešće u protestima i o eventualnim rešenjima za izlazak iz krize, koje je pokazalo da za građane glavni prioriteti nisu ni tema Kosova ni evrointegracije.

“Ispostavilo se da su tri kamena-temeljca ovih protesta: zahtev za vladavinu zakona, vladavina institucija koje imaju svoj integritet i potrebe i prava građana”, kaže Gavrilović, i dodaje da je istraživanje sprovedeno na uzorku od 350 ljudi, od kojih 40 odsto ne bi izašli na eventualno nove izbore, jer ne postoje uslovi za fer izbore.

On je naveo da su protesti, pored aktuelne situacije sa koronavirusom, oslonjeni i na situaciju u društvu, ali i na izbore, istakavši da nisu imali jasne ciljeve.

“Ovi protesti su neka vrsta bunta. Protesti podrazumevaju jasne zahteve, jasnu organizaciju, a mi ovde imamo određenu grupu ljudi, koja je pred Skupštinu došla da izrazi nezadovoljstvo, sa raznih ideoloških i klasno-slojnih interesa. To je reakcija, s jedne strane, na neorganizvonanu državu, ali, sa druge, i na neorganizovanu opoziciju. Građani su nezadovoljni vlašću, ali i opozicijom”, istakao je Gavrilović.

On je pojasnio da je BIRODI u ovom istraživanju “uhvatio” srednju klasu, koja u odnosu na druge delove društva ima više političke potrebe i interese – vladavinu prava, slobodu medija i govora, kvalitetne institucije.

“Kod srednje klase je pitanje zaposlenosti manje izraženo. Ovim istraživanjem nismo uhvatili desni spektar. Nadamo se da ćemo, kroz korišćenje društvenih mreža i širenjem ankete, za jedno mesec dana da otvorimo dijalog i da proširimo rezultate i na druge strukture društva”, poručio je Gavrilović.

On je istakao da je najveći problem srpskog društva odsustvo komunikacije, i da zato stalno upozorava na činjenicu da REM i RTS ne rade svoj posao.

“Ako insitucije ne rade svoj posao, onda ono što one ne rade, to rade njene latentne strukture, a to je ulica… Imali smo izbore, gde smo faktički dobili jednopartijski parlament, imamo javni servis koji nema ozbiljne emisije, nema debate. To što REM ni RTS ne rade svoj posao, može za posledicu da ima medijske i druge posledice. Ovi protesti su posledica toga”, ocenio je Gavrilović.

On je dodao da su “ljudi izašli (na ulice) i tražili ono čega nema u institucijama”.

“Živimo u stanju društvene dezorganizacije, koje je za vreme kovida bilo zaleđeno, i sad se taj led otopio i desili se protesti. Mi moramo na nivou društva da uspostavimo dijalog. Zato ja govorim o REM-u i RTS-u koji ne rade svoj posao”, kazao je Gavrilović.

Na pitanje voditelja koji je najveći problem stručne javnosti, on je istakao da “bez srednje klase ne može da bude izgrađeno slobodno i demokratsko društvo, jer srednja klasa drži struku”.

“Na slučaju kovida imamo situaciju da lekarska profesija, koja je organizovana na nivou lekarske komore i srpskog lekarskog društva, nije se uzbunila nešto mnogo kada je BIRN objavio skandalozne nalaze o različitim podacima, niti se izjasnila povodom izjava nekih svojih članova. Pod velikim su uticajem države, a s druge strane, strukovna udruženja nisu toliko autonomna”, ocenio je Gavrilović.

Dodao je i da je “skandalozno” da na sajtu Batuta “ne postoji jasna metodologija šta znači osoba koja je preminula od kovida, a šta znači osoba koja je zaražena, i šta to znači da se čitaju neki podaci”.

“Imajući u vidu svu tu priču o digitalizaciji, ja očekujem da sve te podatke imamo u otvorenim bazama, što nažalost nemamo”, rekao je Gavrilović, povodom inicijative nekih NVO, među kojima je i BIRODI, koje su pre šest dana uputile zahtev Batutu o svim relevantnim podacima koje se tiču epidemije Covid-19

Komentari

Vaš komentar