Aleksandar Vučić je postao ljubomoran na koronu i njenu medijsku zastupljenost. Nikada se jasnije nije videlo da je sistem truo, ali da imamo materijala, da imamo ljude što je najvažnije, samo je potrebno primeniti pozitivnu selekciju i sve postaviti na svoje mesto, rekao je u intervjuu za Nova.rs predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović.
Prema njegovim rečima, nije vreme da pričamo o tome da li ideja bojkota može da preživi novonastalu situaciju, ali je uveren da je za Vučića ovo najveći ispit koji, kako navodi, polaže bez puškica i varanja kao i da je sada svima jasno da on nije taj najbolji i najpametniji student ikada.
Kako vam izgledaju skoro svakodnevna obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vreme pandemije koronavirusa?
Verovatno je postao ljubomoran na koronu i njenu medijsku zastupljenost. Onda se desilo i to da se nakon one tragikomične konferencije kada su žene slali u šoping u Milano, a koja će ući u anale besramlja, ustalila jedna ekipa doktora, pre svih doktor Kon, na koje je javnost dobro reagovala. Čak su i nastupi Ane Brnabić i Zlatibora Lončara bili bolje ocenjeni od njegovog histerisanja. Tu je verovatno osetio da stvari idu u pravcu koji njemu ne odgovara i rešio je da vrati uzde u svoje ruke. Onda sledi onaj talas psihičkog iživljavanja, eksplicitnog nelečenog sadizma u besedi o grobljima i potrebi da on osmisli nešto strašnije od Sajma… Tako je ponovo uspostavio taj radikalski narativ koji zahteva postojanje neprijatelja i nažalost taj obrazac su počeli da preuzimaju i drugi. Ja sam se u jednom trenutku prosto isključio iz te priče. Ne postoji taj karantin i višak vremena koji me može naterati da i dalje gledam toliko lošu glumu.
Imate li poverenja u državu u borbi protiv koronavirusa?
Ako poverujemo u Vučićevu „Država, to sam ja“ predstavu onda je odgovor ne. I to ono gadljivo, odvratno ne. Ali na njegovu veliku žalost, a našu nadu da nam još ima spasa, državu čine i neki divni, hrabri i mahom nevidljivi ljudi. I takvih ljudi ima u svim profesijama i oni će doneti pobedu u ovoj utakmici. Ne ove zakasnele pubertetlije, kvazi puritanci, umišljeni komandanti sa 15 dana vojnog staža, tutorijal ministri, fikusi , lažni doktori… Ima ova epidemija i dobre strane. Ovi šmiranti u skupim odelima u kojima izgledaju tragično su videli da u ozbiljnim situacijama fore ne prolaze. A mi smo videli da imamo neke sjajne ljude u zdravstvu, nastavnike koji blistaju u nečemu što nikada nisu radili, ljude po drugim službama, u policiji, vojsci… Nikada se jasnije nije videlo da je sistem truo, ali da imamo materijala, da imamo ljude što je najvažnije, samo je potrebno primeniti pozitivnu selekciju i sve postaviti na svoje mesto. To je od starta moja najvažnija misija u politici.
Kako gledate na donete mere?
Zavisi od svake mere pojedinačno, bilo je i neophodnih i dobrih, i nejasnih, ali i sramotnih. Jasno je da ovakva vladavina u vreme vanrednog stanja najviše podseća na diktaturu. I to me ne iznenađuje, to je taj neshvaćeni dečak koji i dalje čuči u Vučiću i govori „pokazaću ja vama“. Sada konačno ima šansu da to uradi i on istinski uživa, samo što će i tome doći kraj, a taj nedorasli, zamalo huligan, će ponovo biti odbačen. Ali neverovatno mi je kako ni neke normalne mere koje se odnose na smanjivanje kontakata među ljudima ne umeju da objasne na razuman način, već oni naređuju, zapovedaju, viču, grde… Pokušavaju da odglume odlučnost, a emituju tužnu nesigurnost i nesnađenost. Pokušali su i da iskoriste sluđenost i strah i da nam na velika vrata ponovo uvedu cenzuru i lov na novinare, ali srećom mi i dalje pripadamo Evropi, a tu cenzura nije baš dobrodošla u 21. veku.
Kako bi opisali stanje medija u Srbiji, našu novinarku su uhapsili pa pustili i ukinuli Uredbu vlade kojom su želeli da centralizuju informisanje?
Prva ljubav zaborava nema. Kad se mali neiživljeni Aca prvi put dočepao vlasti u dresu smradikala dobio je odrešene ruke da ih on vezuje kome god želi. Pa se krenulo sa cenzurom, sa novčanim uništavanjem medija, sa progonom novinara koji je verovatno bio još strašniji nego danas, ali mu je ta idila nakon bombardovanja prekinuta petog oktobra. Dugo je u njemu čučala ta čežnja i želja da završi započeto, što je naravno odmah počeo da koristi. Radikal dres menja, ali destruktivnu ćud nikada. Zato je veoma važno svakodnevno vršiti dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju i deradikalizaciju. Dva puta smo se ozbiljno zajebali, jednom kad nismo dovršili šesti oktobar, a drugi put 2012. i zato više nemamo pravo na grešku.
Da li bojkot može da preživi koronu?
Korona je ako ništa drugo makar dobro prodrmala svet, zatvorila nas po kućama, paralisala države, zaustavila privredu… sada niko ne zna ni do kada će ovo trajati, a kamoli kako će izgledati svet kad se život vrati u normalu. Sada nije vreme da o tome pričamo, ali moraćemo da budemo spremni na preispitivanja sebe, svojih prioriteta i odluka.
Na čemu i šta radi PSG od početka uvođenja vanrednog stanja?
Na pisanju scenarija i kastingu. Lično sam razgovarao sa nekoliko veoma kvalitetnih ljudi koji su rešili da se priključe PSG-u i nakon ovoga ćemo sigurno biti jači, a u kojoj će to meri biti, zavisi da li ćemo im pogoditi pravu ulogu. Igrom slučaja, na čelu PSG se nalazi glumac koji odlično zna koliko dobro tim funkcioniše ako svako dobije adekvatnu ulogu, kao i kako loši glumci sa velikim ulogama mogu da unište i najbolji scenario. Hoću da se u PSG odradi dobar kasting jer samo ćemo tako imati legitimitet da od ljudi tražimo poverenje da to radimo u državi. Nastavljamo i da pišemo scenario kako treba da izgleda Srbija nakon SNS-a, to je veliki i ozbiljan posao, a sada nekako imamo više vremena nego ikada da se time bavimo. Naravno da ne ignorišemo ni aktuelnu situaciju, i tu smo predlagali rešenja. Predložili smo formiranje volonterskih centara pri gradovima i opštinama koji ne bi bili politički obojeni kako bi svi mogli da pomognu. To naravno nije prihvaćeno jer očigledno da za vlast kampanja ima prioritet. Video oglase sa nekoliko brojeva telefona za volontiranje na opštini Savski venac. Lično sam zvao, naravno bez predstavljanja, da se prijavim i samo su mi rekli da imaju već dovoljno volontera a to su uradili i moji saradnici. I gde su sada ti silni volonteri?
Postoji li nekakav plan „bojkot opozicije“ za period kad ovo prođe?
Imali smo plan kampanje, počeli smo sa sprovođenjem, ali smo to obustavili pre nego što je i sama vlast shvatila da ovo nije baš najsmešniji virus u istoriji i da je odlazak u šoping u Milano bila ozbiljna pizdarija. Sastanke ne držimo iz poznatih razloga, ali imamo kontakt, razgovaramo, pratimo situaciju, reagujemo svako na svoj način…
Tviter je izbrisao 8.500 bot naloga SNS, vaša reakcija na to?
Još kad bi ih Tviter skinuo sa državne sise u javnim preduzećima… Meni to ni pre nije bilo jasno, besmislena upotreba besmislenih ljudi.
Da li je korona Vučiću najveća opozicija?
Ne, korona je prvi njegov ispit koji polaže bez puškica i varanja i sada je svima jasno da on nije taj najbolji i najpametniji student ikada.
Očekujete li veće promene na bolje ili na gore kad prođe vanredno stanje?
Nema ništa gore nego da sve ostane isto. Očekujem da se kod ljudi javi jača želja za slobodom i veća spremnost da se za nju bore, a ja od toga nikada neću odustati.
Pratite nas i na društvenim mrežama: