Skupština slobodne Srbije ima zadatak da oslobodi straha sve ucenjene građane Srbije, da se suprotstave ovom režimu koji je sve uzeo za sebe i da konačno vratimo demokratske vrednosti u ovo društvo, objašnjava jedan od njenih osnivača profesor Čedomir Čupić.
Kako dalje dodaje, njeni dometi mogu biti veliki, a boriće se angažovanjem udruženja građana kako u Beogradu, tako i u unutrašnjosti, sa ciljem da se podigne svest građana o tome šta nam se kolektivno kao društvu dešava, te da se podstaknu na političku borbu.
Da podsetimo, profesori Biljana Stojković i Čedomir Čupić, akademik Dušan Teodorović i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savo Manojlović, objavili su na platou Filozofskog fakulteta osnivanje Skupštine slobodne Srbije kao pandan „jednopartijskoj lažnoj Skupštini Srbije koju trenutno imamo“. U sastavu ove skupštine trebalo bi da se nađu intelektualci koji ne pripadaju političkim organizacijama, pripadnici građanskih udruženja, nevladinih organizacija i pojedinci, sa zadatkom da organizuju i prodube političko i aktivističko delovanje kako bi zaustavili uništavanje Srbije.
Vest o osnivanju jedne ovakve organizacije, istog trenutka pokrenula je mnogo polemike i otvorene sumnje u njenu delotvornost.
U razgovoru za Nova.rs Čupić kaže da je dosta više sa pričama da se van institucija ne može postići ništa, jer može, ali uz ozbiljan rad i angažovanost.
„Mi ćemo već koliko sledeće nedelje formirati Savet skupštine, a zatim doneti i pravilnik i utvrditi koje su ključne stvari kojima ćemo se baviti. Za sada znamo da će skupština brojati oko 150 članova, među njima neće biti predstavnika stranaka za sad, jer su sve opozicione partije trenutno previše kompromitovane i ljudi u njih nemaju poverenje. To će biti grupa intelektualaca, stručnjaka, građana, koji će ostaviti svoje političke stavove kod kuće i maksimalno se angažovati da probude narod iz straha i pokrenu ih da se uključe u politički život ove zemlje“, navodi Čupić.
Na pitanje kako će dopreti do građana, pogotovu u unutrašnjosti, Čupić kaže da će se stalno organizovati tribine na kojima će ljudi biti informisani o svim kršenjima zakona, Ustava i njihovih prava, što vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem stalno čini.
„Vi imate tri grupe zastrašenih u Srbiji, zaposlene u javnom sektoru od kojih je gotovo 600.000 prisiljeno da dokaže da je glasalo za režim da ne bi izgubilo posao. Zatim imate privrednike, koje ucenjuju na primer kreditima i siromašne na ivici bede koji glasaju za nešto novca ili asfalt u ulici. Oni godinama trpe torturu i dovoljna je jedna varnica da se podignu. Isto je i sa studentima kojima će sad zbog korone biti ukinute stipendije u inostranstvu, pa će biti prinuđeni da ostanu u Srbiji, kao i veliki broj ljudi koji se zbog epidemije vratio u Srbiju iz Evrope, ljudi će od septembra ostajati bez posla… To je jedno ogromno nezadovoljstvo, a kad lični interes pogodi čoveka, on momentalno ustaje“, objašnjava Čupić.
Ciilj je, kako dalje navodi, da se steknu uslovi za vraćanje demokratskog poretka u Srbiju i za jedan normalan život.
„Pa pogledajte šta nam se dešava, Vučić je uništio politički pluralizam u Srbiji, mi živimo u jednopartijskoj državi u kojoj on odlučuje o svemu. On vlada despotski, predstavlja se kao vladar života i smrti u Srbiji. Tako nam je za vreme vanrednog stanja pretio nepreglednim grobljima, na primer. Njegov režim je i diktatorski, što se vidi po načinu izdavanja naredbi. Primer je recimo to kako je Krizni štab samo klimao glavom dok on govori, a on sveznalica obaveštava o lečenju, bolnicama, mrtvima, obolelima. On je diktator i u Skupštini, gde njegovi poslanici samo aminuju ono to on naredi. Pa to se ne dešava nigde na svetu“, objašnjava Čupić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Studenti su početak Vučićevog kraja
Čupić kaže da je Vučić u poslednjih nekoliko nedelja doživeo dva velika poraza.
„Jedan je neverovatan strah u koji je upao posle protesta studenata. To je prvi put da je on pred nečijim zahtevima ustuknuo. Drugi momenat su demonstracije ispred skupštine, kada je promenio odluku o uvođenju policijskog časa. Ova dva trrnutka mogu se smatrati početkom njegovog kraja i on to zna“, navodi Čupić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare