Pokret slobodnih građana na čelu sa Sergejem Trifunovićem najverovatnije će preći cenzus na narednim izborima, ali ostaje neizvesno da li mogu da ostvare bolji rezultat, koji bi omogućio lideru PSG da sebe profiliše kao lidera opozicije, smatraju sagovornici Nova.rs.
Dok istraživači javnog mnenja ističu da se benefiti izlaska PSG na izbore ogledaju pre svega u činjenici da postoje jasni izgledi da postanu deo novog skupštinskog saziva, te da je reč o pragmatičnoj odluci Trifunovića da obezbedi opstanak i veću vidljivost svoje organizacije, Dejan Bursać sa Instituta za političke studije smatra da ovakva odluka može da bude i štetna.
„Može se dogoditi da u nekoj narednoj borbi vlasti i opozicije, dođe do izopštavanja PSG. Pitanje bojkota uticalo je na podelu unutar opozicije, gde se jedan deo nje naziva ‘pravom’, dok se za drugi ističe da je bliska režimu. Upravo to može biti ‘vododelnica’ čitavog opozocionog korpusa, ukoliko dođe do većeg pooštravanja u odnosima sa režimom u narednim godinama. Za PSG i njenog lidera rizik predstavlja i to što postoji mogućnost da veliki broj glasača na ovim izborima ipak odluči da ostane kod kuće, uprkos tome što će neke stranke koje su im bliske učestvovati u izbornoj trci“, kazao je Bursać, dodajući da je realan domet Pokreta slobodnih građana na narednim izborima prelazak izbornog praga od tri odsto.
„Verujem da su oni videli nezadovoljstvo koje je nastalo u vreme vanrednog stanja zbog mera koje su uvedene. Verovatno je i sam Trifunović pomislio da to može da politički kapitalizuje. Ipak, ostaje dilema šta se to značajno promenilo u odnosu na situaciju pre vanrednog stanja kad je on bio protiv izlaska na izbore“, ističe Bursać.
Direktor istraživačke agencije Faktor plus Vladimir Pejić, ističe da je lider PSG atipična pojava u političkom životu Srbije, te da je svojom odlukom da uđe u politiku uneo svežinu. On smatra da Trifunoviću u prilog ide i to što će deo ljudi glasati za njega iz inata.
„Ljudi neće morati da budu za Trifunovića u pravom smislu te reči, već će glasanjem za njega želeti da iskažu određeno nezadovoljstvo kako prema vlasti, tako i prema opoziciji. PSG je u ranijim istraživanjima bio na šest odsto podrške, da bi odlaskom u bojkot spao na dva procenta. Iako još uvek radimo istraživanja za period nakon vanrednog stanja, mišljenja sam da PSG može da pređe cenzus, ali da će morati da se pomuči kako bi prešao tri odsto“, objašnjava Pejić.
Da je PSG blizu cenzusa, navodi i Emilija Orestijević iz CeSid-a, koja ističe simbolički značaj odluke PSG i njihovog lidera da izađu na predstojeće izbore.
„Ovaj postupak predstavlja veliki simbolički korak za Pokret slobodnih građana. Ne u smislu pobede na predstojećim izborima, već u kontekstu činjenice da je reč o jednoj od retkih stranaka koju građani doživljavaju kao iskrenu opoziciju. Njihov izlazak na izbore je zbog toga velika stvar na čitavoj opozicionoj sceni“, smatra ona.
„Samo veliki rezultat pozicionira Trifunovića kao lidera opozicije“
Pozicioniranje Trifunovića kao lidera opozicije nakon narednih izbora, prema rečima Orestijević, zavisiće od odluke ostalih stranaka koje su prethodno odlučile da bojkotuju izbore.
„On je javna ličnost i ima dobru prepoznatljivost, posebno među mladima. Međutim, njegova pozicija bi mogla biti nezgodna ukoliko i druge opozicione stranke odluče da izađu na izbore. Ovim izalskom na izbore on osigurava opstanak PSG, jer taj pokret nije deo parlamenta i nema jaku infrastrukturu. Njima učešće u izbornoj trci može da omogući veću vidljivost i bolju poziciju u odnosu na trenutnu“, kazala je ona.
Prema oceni Vladimira Pejića, samo izuzetan izborni rezultat može da kvalifikuje određenu stranku kao vodeću u opoziciji i njenog predsednika kao lidera.
„Izlazak na izbore bez opipljivog rezultata ne može kvalifikovati nekog političara kao lidera opozicije. Mora da postoji rezultat u vidu uspeha na izborima ili bojkotu. Ukoliko bi PSG ostvario neki spektakularan rezultat, onda bi Trifunović mogao da se identifikuje kao lider opozicije“, smatra Pejić, dodajući da je lider PSG rasterećen ušao u politku, te da zbog toga nema šta da izgubi u predstojećoj izbornoj trci.
„Loša strana njegovog učešća na izborima može biti ta nepredvidivost, jer je dugo bio deo bojkota opozicije i ljudi su ga kao takvog prepoznavali. Česta promena opredeljenja kad su izbori u pitanju može da izazove konfuziju i nepoverenje među građanima. On sam neće snositi neke veće konsekvence izlaskom na izbore, jer nije klasičan političar i pitanje je da li ima uopšte ambicije da se bavi politikom na duže staze“, navodi Pejić.
Izlaskom na izbore PSG ne ugrožava opoziciju, ali stvara konfuziju
Pejić smatra da su male verovatnoće da Pokret slobodnih građana ugrozi ostatak opozicije koji je pri stanovištu bojkota, ali da njihova odluka da izađu na izbore ipak ostavlja „gorak ukus“ i stvara konfuziju.
„Njihova odluka može da ostavi sveukupuni utisak konfuzije u opoziciji i sa te strane ovaj nagli potez jedino može da šteti opoziciji“, navodi on.
S druge strane Bursać, navodi da među biračima u Srbiji nije dovoljno ukorenjena glasačka identifikacija i da zbog toga ne treba očekivati da će izborno učešće PSG značajno ugroziti one partije koje su se odlučile na bojkot.
Upravo su naredni izborni ciklusi, prema mišljenju Emilije Orestijević, razlog zbog kojeg se PSG i odlučio na učešće na parlamentarnim izborima u junu. Kako kaže, iako ovakva odluka može da uruši prividno jedinstvo bojkot opozicije, ona predstavlja i pripremu za predstojeće izborne trke.
„Moramo imati na umu da nijedna od opozicionih stranaka ne doživljava ove izbore kao presudne, već kao pripremu za izbore 2022. godine i kao priliku da se do tad prekomponuje opoziciona scena, kako bi se učvrstile pozicije i samim tim profilisale stranke i pokreti koje bi na narednim izborima nastupile i ostvarile neki ozbiljniji rezultat“, zaključuje ona.
„Mislim da njegova odluka ne može značajno da ugrozi ostatak opozicije koji se odlučio na bojkot. Kod nas nije ukorenjena glasačka identifikacija, tako da i u slučaju da PSG uzme na ovim izborima neki procenat glasača opozicije, nisam siguran da to može održati na duže staze i ne verujem da će to odrediti dinamiku opozicije u narednim ciklusima“, objašnjava on.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare