Mogući izlazak na predstojeće parlamentarne izbore najavilo je više od 15 stranaka i pokreta, koji na republičkom nivou nisu deo vlasti. Mada je cenzus za ulazak u Skupštinu nedavno spušten sa pet na tri odsto, prema aktuelnim istraživanjima malo koja od tih opozicionih stranaka bi i pored sniženog cenzusa samostalno, pa čak i u koaliciji, mogla da uđe u parlament.
Prema najavama iz Predsedništva Srbije, parlamentarni izbori biće održani 26. aprila. To će biti prvi izbori na kojima će stranke i koalicije morati da osvoje najmanje tri odsto glasova da bi imale svoje poslanike u Skupštini, ne računujaći stranke nacionalnih manjina.
Iako su se najveće partije opozicije odlučile na bojkot, moguće učešće na izborima najavile su brojne opozicione stranke i pokreti, od kojih su neke tek osnovane. Istraživači javnog mnjenja za „Novu“ navode da bi cenzus samostalno mogli da pređu samo Srpska napredna stranka sa rejtingom iznad 50 odsto i Socijalistička partija Srbije, koja je duže vreme na oko 10 odsto podrške među biračima.
„Čak i kad bi računali opoziciju koja je najavila bojkot, pitanje je da li bi i jedna stranka pojedinačno prešla cenzus. Veoma je velika fragmentacija među opozicionim partijama i nijedna od njih nije toliko snažna da može da bude samostalan akter na političkoj sceni“, navodi Bojan Klačar, programski direktor Cesida.
Među strankama proevropske orjentacije koje su najvile moguće učešće na izborima su Liberalno demokratska partija, Stranka moderne Srbije, Nova stranka, pokret Jedan od pet miliona, Srbija 21, kao i LSV koji se sa još sedam pokrajinskih partija i pokreta udružio u koaliciju Vojvođanski front.
Od stranaka desnice na izborima će učestvovati Srpska radikalna stranka, SPAS Aleksandra Šapića koji na izbore izlazi sa Zajedno za Šumadiju Veroljuba Stevanovića, politički blok Metla okupljen oko DSS, Srpska desnica, Zavetnici, kao i Pokret obnove kraljevine Srbije.
Šta ako Zelenović i Paunović budu učestvovali na izborima?
I dalje je neizvesno da li će ZZS Nebojše Zelenovića učestvovati na izborima u Šapcu, kao i Saša Paunović iz DS u Paraćinu, u gradovima gde su trenutno na vlasti.
„Očito se o tome ozbiljno razmišlja. Verovatno su shvatili da se približava dan za glasanje i da posle toga ništa neće biti isto. Moguće da će izaći na lokalu, a da će biračima poručiti da bojkotuju parlamentarne izbore. Međutim, to će biti teško iskomunicirati sa biračima i reći im da uzmu samo listić za glasanje na lokalu. To bi moglo da izazove revolt i kod opozicionih birača u drugim sredinama“, zaključuje Klačar.
Klačar kaže da su od pomenutih stranaka opozicije u najbojim pozicijama SRS i SPAS, čiji se rejtinzi kreću između tri i pet odsto. On navodi da bi u republičku skupštinu mogao da uđe i evropski blok, koje bi činile sve ili bar većina proevropskih stranaka koje bi izašle na izbore.
„Njihov rejting još nije meren, ali verujem da bi ta organizacija mogla da bude kompetetivna da pređe cenzus, naročito ako imamo u vidu regionalni potencijal LSV i činjenicu da na srpskoj sceni nedostaje takva alternativa“, zaključuje Klačar.
Najveće poteškoće da pređu cenzus imaće stranke poput Srpske desnice, POKS-a i Zavetnika, kao i pokret Zvono oko LPD, ako ne bude deš šireg proevropskog bloka.
„Nije lako dosegnuti ni cenzus od tri odsto, pa će verovatno na desnici doći do ukrupnjavanja. Veći broj tih stranaka ima ambicije zapravo na lokalnom nivou, jer je na primer u nekim opštinama dovoljno da osvojite nekoliko stotina glasova da bi ušli u lokalnu skupštinu. Parlamentarni izbori su im važni zbog vidljivosti“, smatra Klačar.
Da je na desnici problem gužva smatra i Vladimir Pejić iz agencije Faktor plus. On takođe veruje da bi tu moglo da dođe do ukrupnjavanja.
„Sa ove druge strane, SMS, LSV i Srbija 21 mogle bi da se udruže, a nije isključeno da deo proevropskog bloka budu neki funkcioneri Demokratske stranke, koji su nezadovoljni odlukom o bojkotu izbora. LSV ima svoju publiku u Vojvodini, a i SMS bi mogao da povuče infrastrukturu iz pokreta Dosta je bilo“, kaže Pejić.
LDP će na izbore izaći u okviru građanskog pokreta „Zvono, a ne stranke“, u kojem su još pokret Glas Nikole Samardžića i još nekoliko udruženja. Pejić navodi da je stranka Čedomira Jovanovića trenutno na jedan odsto podrške.
„Jovanović nema koalicioni potencijal, što ga sprečava da pravi veće koalicije. Ne ide mu u prilog što je na poslednjih nekoliko izbora loše prošao i izgubio na imidžu“, dodaje on.
