"Kontraprotesti mirišu na političku arheologiju kontramitinga. To je još jedan od mnogobrojnih neinventivnih i nasilničkih poteza vlasti. Vidimo kako epidemija jenjava, a politički život sve više dobija stare navike, koji su, inače, u simulirajućoj formi bile neprestano prisutne. Predsednika, koji se preko svojih vernih medija neprestano pojavljivao kao spasilac svekolikog života, nije obavezivao ni zakon ni ono što je nametnuo svima", rekao je u intervjuu za Nova.rs sociolog kulture Ratko Božović.
Prema njegovoj oceni, međusobne optužbe vlasti i opozicije o politizaciji epidemije posledica su činjenice da je u našoj državi sve politika i da od nje sve zavisi. Kako navodi, protesti sa terasa i balkona predstavljaju uvod u građansku neposlušnost i bunt, ali će njihov ishod zavisiti od usmeravanja u političkom polju i načinu na koji budu vođeni.
Epidemija postepeno jenjava, a sa njenim slabljenjem ponovo u fokus dolaze političke teme. Kako će izgledati kampanja posle krize? Očekujete li da će biti prljavija nego inače?
Mnogo zavisi od toga hoće li se izbori održati odmah posle dokrajčivanja ove korona pošasti. Vidimo kako epidemija jenjava, a politički život sve više dobija stare navike, koje su, inače, u simulirajućoj formi bile neprestano prisutne. Predsednika, koji se preko svojih vernih medija neprestano pojavljivao kao spasilac svekolikog života, nije obavezivao ni zakon ni ono što je nametnuo svima. Kako nas CRTA obaveštava, na pet televizija s nacionalnom frekvencijom u Srbiji, u drugoj polovini marta, čak 99 odsto sadržaja političkog programa bilo je rezervisano za Aleksandra Vučića i Anu Brnabić. Opozicija je predstavljena kao saveznik korone. U stvari, stavljao je do znanja ne samo ko se pita za sve nego i ko će se i dalje pitati. Parlament je pokazao da sledi stari politički rukopis i da se u njemu nastavlja politička osveta. Premijerka je predsednikova onametopeja i verna sluškinja. Prljava kampanja je već prisutna. Biće u stalnom usponu, do usijanja. Ostvarivaće se i bezobzirnosti medijske podrške podaničkih televizija i tabloida kao propagandne banalnosti. Preko i jednih i drugih dobijaju se i izbori i održava vlast u sedlu.
Da li su događaji nakon uvođenja vanrednog stanja doprineli dodatnoj podeli u društvu?
Podela je očigledna. I oštra kao sečivo noža. Podvižnici partijske države, uz pomoć medija i već usvojenog političkog marketinga, nastojaće da ponovo učine političke neistomišljenike nevidljivim ili da ih zgaze kao bubašvabe. Po ustaljenom običaju – mišljenja nesaglasna sa superegom nametnute političke volje, ako ponegde budu i prisutna, doživeće bezobzirnu satanizaciju.
Svakodnevno slušamo međusobne optužbe vlasti i opozicije o politizaciji epidemije. Jesu li primeri poput lične dostave respiratora i protestnog skupa opozicije u vreme zabrane kretanja, dokazi da se politika ne može „ostaviti po strani“ ni u kriznim situacijama?
To je tako kad u državi postane sve politika i kad od nje sve zavisi.Već je to suštinski sporno, naročito ako tu politiku ne sledi ni politička kultura, ni kritička javnost, ni sloboda medija, ni politička racionalnost. Ne može se život ugurati u politički lonac i to bez ventila sigurnosti.
Eksplozija je neizbežna. Lična dostava respiratora u Novom Pazaru i Nišu deo je političkog marketinga majstora političke propagande. Organizatori protestnog skupa opozicije kao da su zaboravili da neće moći ništa da učine, a da im se ne organizuje smetnja, ovog puta od dovedenih penzionera. To je bilo dovoljno omiljenoj televiziji da ništa predstavi kao nešto i da to emituje nekoliko puta. Nisu valjda sa zastavama krenuli u šetnju u vreme policijskog časa. Sve to deluje nadrealno.
Građani danas lupaju o šerpe, kao što su to činili i 1996. godine, ali su tadašnji protesti sa balkona i prozora nastali na talasu masovnih demonstracija protiv Miloševićevog režima. Da li postojeći bunt ima potencijal da se preseli na ulice i preraste u masovniji protest?
Sada bismo mogli reći da su ovi protesti u drugom obliku nastavak i oživljavanje nedavnih građanskih protesta u našim gradovima. „Šerpologija“ je reakcija nezadovoljnih građana. To je njihov pokušaj oglašavanja i skretanje pažnje da i oni postoje. Da postoji i njihova volja koja se protivi nevoljama koje su im nametnute. Bilo bi naivno poverovati da je to samo zbog karantinske izolacije. U njihovoj spontanosti sadržano je i njihovo prizivanje i slobode i demokratije. Ti protesti su uvod u građansku neposlušnost i građanski bunt, a njihovi ishodi zavise od usmeravanja u političkom polju i od njihovog vođenja.
Kako komentarišete reakciju vlasti na buku sa balkona i prozora? I kontraporteste koji su organizovani?
Kontraprotesti mirišu na političku arheologiju kontramitinga.To je još jedan od mnogobrojnih neinventivnih i nasilničkih poteza vlasti. Ništa novo. Za vlast je građanski aktivizam noćna mora. Sećate li se kako su se naprednjaci pojavili u aulama beogradskog Univerziteta s namerom da ometu studente u zahtevima da se dokrajči afera oko doktorata Malog? Sećate li se kako su i oni, naprednjački funkcioneri, hteli da štrajkuju glađu ? Ovo što sada čine, organizovani je „utuk na utuk“. Naprednjački iluzionisti, sa oskudnom maštom i viškom totalitarnog potencijala i autoritarnog mentaliteta, teško se mire da im bilo ko kvari propagandom nacrtanu sliku društva. Tu nije važno kakva stvarnost jeste, nego kako izgleda u propagandnoj izvedbi. Postaje jasno da je partiskoj paravojsci i navijačima sve dozvoljeno. I kretanje u vreme policijskog časa. I bakljadomanija. I uzurpacija krovova zgrada. Tu su i pripremljeni spotovi protiv lidera opozicije. I sve što im padne na pamet. Važno je da se „pokrije“ građanska spontanost i da prevlada agresivna naprednjačka predstava, svakakva i nikakva.
Zbog čega vlast ima potrebu da odgovori na svaki vid protesta?
Kad bi režim bio siguran u svoje ekstremno svevlašće, sve mu to ne bilo neophodno. Svaka forma društvene nesigurnosti proizvodi nasilje kao kompezaciju za svoje strahove, koji nisu zanemarljivi. I nisu bez razloga.
U nedelji za nama zasedala je i Narodna Skupština, koja je potvrdila odluku državnog vrha o uvođenju vanrednog stanja donetu četrdesetak dana ranije. Koliko je ovim činom oslabljena kontrolna uloga parlamenta?
Kontrolna uloga u našem parlamentu nije ni postojala, niti ima izglede da postoji. Suštinski, kad je ima, izvšrna vlast je odlučujuća determinanta. Kad institucije ne postoje, jedan odlučuje o svemu, a drugi ne znače ništa. To je naša priča.
Najavljuje se ukidanje vanrednog stanja, međutim, koronavirus je i dalje u populaciji i stručnjaci upozoravaju da „ništa više neće biti isto“. Kakve posledice će ostaviti epidemija na naše društvo?
Neće ništa biti isto i kad se ova nevolja privede kraju, ali neće biti ni mnogo drugačije nego što je bilo. Nama je u ovom času ostalo da razumemo život unazad, da razjasnimo šta nam se već dogodilo i šta nam se u ovom času događa. Za sve to nemamo pouzdane odgovore. Građani bez slobodnih medija ostaju slepci kod očiju. Nemaju odgovore ni stručnjaci, ni misleći ljudi. A aktuelni političari uvek traže izgovore za svoje neuspehe i svoje greške. Svi očekuju da se dozna šta će biti unapred jer bi valjalo da se život kreće unapred, a ne da napredujemo u nazadovanju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare