Postavljanje ministra spoljnih poslova Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog između Beograda i Prištine mogao bi da znači potvrdu da Berlin vraća primat na pregovore, kažu sagovornici Nova.rs
„Ovo je godina koja je u nekim krugovima identifikovana kao sad ili nikad kada je reč o Kosovu, a Lajčak kao neko ko dobro poznaje region (bio je ambasador u nekoliko zemalja regiona, specijalni izaslanik EU za sprovođenje referenduma u Crnoj Gori, visoki predstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu) mogao bi da bude dobar deo tima“, rekla je za Nova.rs generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Zvezdana Kovač.
Ona je navela i da joj iskustvo kaže da nečija biografija i dobre diplomatske sposobnosti nisu uvek garancija za uspeh kao i da ne bi gajila visoka očekivanja od pojedinaca, već veruje da su udružene posvećenosti i rešenost da se dijalog prvo pokrene, a onda i donese neke rezltate, od suštinske važnosti.
I Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka saglasan je sa Kovač kada je reč o Lajčakovom iskustvu i pokušajem Berlina da vrati primat na pregovore.
Napominje i da Berlin pokazuje veliki animozitet prema ambasadoru Ričardu Grenelu i da svakako ne želi da dopusti da SAD imaju potpunu kontrolu nad dijalogom Beograda i Prištine.
„Očekujem da će upravo ovim izaslanikom doći do neke vrste kompeticije između Brisela i Vašingtona, ali na kraju suštinski bez dogovora Berlina, odnosno Brisela, i Vašingtona nije moguć dogovor između Beograda i Prištine i pre bih rekao da će ta kompeticija prerasti u koordinaciju između Evrope i SAD“, rekao je za Nova.rs Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.
Surlić napominje i da će se Grenel potruditi bar do predsedničkih izbora u Americi da pokaže da je to isključivi uspeh SAD – a i želeće da postigne neku vrstu sporazuma koju Tramp može da predstavi u toku predizborne kampanje kao uspeh američke diplomatije.
Međutim, ocenio je Surlić, Evropa ima itekako mogućnost uslovljavanja i usmeravanja tog procesa.
„Prema tome, bez obzira da li će oni to učiniti voljno ili nevoljno, očekujem da će do neke vrste koordinacije doći“, objašnjava analitičar sa FPN.
Kovač je mišljenja da će Grenel ostati „bitan faktor“, tim pre što je postigao nekoliko konkretnih rezultata, iako je pitanje da li su pisma o namerama zaista rezultat, a koliko dugo će ostati i u kojoj meri, zavisiće i od toga koliko će EU kao cela biti u stanju da ponudi i jači štap i veću šargarepu.
Na pitanje da li Lajčakovo postavljanje za specijalnog predstavnika dijaloga Beograda i Prištine može više da „godi“ Srbiji nego Kosovu, sagovornici Nova.rs su saglasni u tome, da bez obzira na činjenicu što on dolazi iz Slovačke koja nije priznala nezavisnost Kosova, držaće se zajedničke spoljnopolitičke pozicije svih zemalja članica EU.
Španija, čiji je bivši ministar spoljnih poslova, Žozep Borel, u decembru imenovan za šefa diplomatije EU, takođe nije priznala nezavisnost Kosova.
„Beogradu može da „godi“ njegovo postavljanje više nego Prištini, ali Srbija je svesna dokle njena očekivanja mogu da idu, bez obzira na, sada već, nekoliko predstavnika, dolazili li oni iz Evrope ili Amerike, sve jedno. Lajčak dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo, ali on ovde predstavlja EU, čije, doduše, države članice nemaju jedinstvene interese. Slovačka je jedna od 5 zemalja EU koja nije priznala Kosovo“, objasnila je Kovač.
Surlić napominje da je sadašnja zajednička pozicija da se nastavi dijalog između Beograda i Prištine i da dođe do normalizacije odnosa.
„Lajčak će se baviti isključivo onim što mu bude rečeno u Briselu“, tvrdi Surlić.
