U Narodnoj skupštini u četvrtak započeta je rasprava, na čijem su se dnevnom redu našle izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, kojim je predviđeno spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto.
Na vandrednom skupštinskom zasedanju, posle nekoliko meseci bojkota, prisustvovala je i narodna poslanica iz redova Demokratske stranke, Gordana Čomić, čije su se zakonske izmene, takođe, našle na dnevnom redu sednice. Naime, ona je predložila da na paramentarnih i lokalnim izbornim listama, bude 40 odsto žena, odnosno da po redosledu, na svakih deset mesta, četiri moraju da pripadnu manje zastupljenom polu.
Čomić je, obrazlažući svoje predloge, kazala da se njihovim usvajanjem postiže odličan rezultat, koji će pomoći društvu da shvati neophodnost učešća žena u političkom životu.
„Nema razvoja Srbije, ako predlog o tome kako bi ona trebala da izgleda nije izrečen i ženskim glasovima“, poručila je Čomić.
Ona se osvrnula i na svoju odluku da, uprkos bojkotu, prisustvuje skupštinskom „plenumu“, kazavši da je između politike DS-a da se bori za prava žena i odluke stranke da ne učestvuje u radu parlamenta, odabrala ovo prvo.
Vlast i opozicija različito o Zakonu
Govoreći o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, šef poslaničke grupe SNS, Aleksandar Martinović, objašnjava da je njihova suština dodatno osnaživanje parlamenta:
„Omogućavamo da budu vidljivi oni politički akteri koji ne bi ušli u Skupštinu, ukoliko bi cenzus ostao na pet odsto. Na taj način osnažujemo proporcionalnost našeg izbornog sistema i vraćamo politiku u institucije“, poručio je Martinović.
Reagujući na komentare predstavnika Evropske unije, koji su poručili da nije dobro menjati izborne zakone nekoliko meseci pred izbore, Martinović je rekao da je u pitanju „nepošten, licemeran i pomalo bezobrazan“ stav:
„Ako zakonodavstvo koje se odnosi na izbore promenite u decembru, a onda to nastavite da činite u februaru, kakva je suštinska razlika? Kako je bilo demokratski da se tada donesu četiri zakona, a nije da se cenzus spusti sa pet na tri odsto u februaru 2020. godine?“, upitao je Martinović.
S druge strane, narodni poslanik iz redova Narodne Stranke, Miroslav Aleksić, koji bojkotuje rad parlamenta, kazao je da je vlast posegnula za izmenama Zakona, jer se plaši bojkota opozicije:
„Spremni su da učine sve kako bi namamili lakoverne na ‘udicu’ od tri odsto. Mi nismo tražili u pregovorima smanjenje cenzusa, već smo zahtevali slobodne institucije i medije, prestanak funcionerske kampanje i da nema batinaša na izbornim mestima“, poručio je Aleksić na konferenciji za štampu.
Da je nedostatak medijskih sloboda najveći problem predstojećih izbora, smatra i predsednik Nove stranke i poslanik, Zoran Živković. On je kazao da „nije lepa stvar“ menjati pravila u izbornoj godini, ali da pomenuta izmena ne može imati negativan uticaj.
„Ali, ako ste smanjili cenzus, onda bi trebalo da smanjite i broj potpisa za kandidaturu za 40 odsto“, izjavio je Živković, dok narodni poslanik i predsednik SRS, Vojislav Šešelj, poručuje da će njegova stranka glasati za najavljene izmene Zakona:
„Smanjivanje cenzusa omogućava zastupljenost svih društvenih slojeva u parlamentu, a njime se ujedno slabi pozicija vladajuće stranke“, rekao je on.
Rasprava u Skupštini nastaviće se u subotu, 8. februara, kad je i predviđeno izjašnjavanje poslanika povodom predloženih izmena Zakona.
