Pre dve godine, bili neki izbori u Italiji, a po društvenim mrežama kolala sjajna karikatura, čiji je autor Fabio di Korleto, čija univerzalnost se potvrdila i ovih dana u zemlji Srbiji.

Da ne bismo rizikovali tužbu za autorska prava pokušaću da je „prepričam“. Dakle, izbori, neki lik svima pokazuje srednji prst, onda to i nacrta na listiću, pa bude objavljeno da je veliki broj ljudi postupio slično njemu, ali kad dođe na posao na šefovskom mestu zatekne – debeljka baš takvog izgleda. Drugim rečima, srednji prst od čoveka!

Pošto je prilično karikaturalno sve u vezi sa minulim izborima od Horgoša do Vranja (kao stilska figura, a ne zato što su Mađari dobro „prošli“ i na krajnjem severu i na jugu države), pravi je trenutak da se dozovu pameti zagovornici bojkota, jer sve što se događalo, budimo realni – nije i ne može biti uspeh njihove „politike“.

Cmizdrav jesenji dan, strah od korone i osionost unapred poznatih pobednika su takođe veoma doprineli izuzetno niskoj izlaznosti birača, koja će, kako sad stvari stoje, još dugo ostati prilična nepoznanica za sve. Baš kako je u sjajnoj tviter analizi napisao književnik Gojko Božović: „Posmatrači izbora su odmah znali rezultate, ali je izlaznost ostala velika tajna za njih, veća nego Srbija“.

Božović smatra da je uspeh bojkota očigledan, i po istorijski niskoj izlaznosti i po tome što u Skupštini postoji samo vlast: “Vlast je ogoljena, bez fasadne opozicije na levoj ili na desnoj strani. Sama je u Skupštini, pa je samo njena i odgovornost.”

Zato bi bilo bolje da najistaknutiji predstavnici opcije „stay at home“ prestanu da se „srednjeprstišu“ uspehom bojkota, već da se više pozabave realnim neuspehom predsednika svega ovoga, jer će im on veoma brzo ponovo izaći na crtu, ako ne za vanredne parlamentarne ono u proleće 2022. za predsedničke izbore.

Tada neće mnogo vredeti, ma koliko sjajna bila, ni ocena Gojka Božovića: „Kad jedna lista na izborima osvoji 63 odsto, onda to nije ni uspeh, ni politički rezultat, već presek stanja u jednoj zemlji. Taj broj glasova ne dobija se ni na ideologiju, ni na politiku, ni na harizmu, ni na rezultate, već samo na dubinsku kontrolu društva“.

Predstavnike opozicije će tada, i kod kuće i u inostranstvu, ako ponovo zakukaju na isti način, pitati “a šta ste vi uradili u ove dve godine”. Osim što ste pokazivali srednji prst!