Podeli:
Foto: Nemanja Jovanović

Na današnji dan pre četiri godine u beogradskom naselju Savamala, pod velom noći, nasilno su srušeni objekti na prostoru koji je predviđen za izgradnju Beograda na vodi. Do danas nije poznato ko stoji iza rušenja u Hercegovačkoj, a jedinu informaciju javnost je dobila od predsednika Srbije Aleksandra Vučića (tada premijera), koji je ocenio da je reč o delu "kompletnih idiota" i da se neki od njih nalaze u vrhu gradske vlasti u Beogradu.

“Ako mene pitate, ja stvarno mislim da onaj ko bi to uradio, a da je želeo da uradi bilo ko iz vlasti, da je taj kompletan idiot. Jer to je trebalo da urade u po bela dana”, objasnio je 10. maja tadašnji premijer svoje viđenje događaja u Savamali.

Mesec dana kasnije, kad je, čini se, prikupio više informacija, Vučić je objavio da je vrh prestoničke vlasti odgovoran za rušenje u Hercegovačkoj i da nema informaciju da li je u čitav slučaj umešana i policija.

“Ja želim da vas obavestim da iza onoga što se dogodilo u Savamali nesumnjivo stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu. I oni će snositi krivično-pravnu, prekršajnu i svaku vrstu odgovornosti. Siguran sam da im namera nije bila ni kriminalna, ni loša, ali je urađeno nešto što je veoma loše i što ne sme da se ponovi”, istakao je Vučić.

Iako su i ranije postojale sumnje, nakon ove Vučićeve izjave sve oči su bile uprte u tadašnjeg gradonačelnika Beograda Sinišu Malog i gradskog menadžera Gorana Vesića. Pored njih, spekulisalo se o umešanosti ministra policije Nebojše Stefanovića za rušenje u Hercegovačkoj, a kao glavni argument navodio se izveštaj tadašnjeg Zaštitnika građana Saše Jankovića, koji je istakao da policija nije želela da odgovori na pozive građana i da u noći između 24. i 25. aprila reaguje.

Siniša Mali –  avanzovao

Foto: Nemanja Jovanović

Uprkos verovanju određenog dela javnosti da će mu slučaj Savamala okončati političku karijeru, čini se da je uzlet Siniše Malog krenuo upravo nakon te aprilske noći 2016. godine. U tome ga nije omela ni izjava njegove bivše supruge Marije, koja je u intervju za KRIK, navela da je upravo on glavni akter događaja u Hercegovačkoj.

“Ispričao je to kao najobičniji događaj – ‘imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli ljudi usred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio. To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice” izjavila je tada Marija Mali.

Pored rušenja u Hercegovačkog, ime Siniše Malog je povezivano sa ofšor kompanijama. Navodilo se da poseduje 24 apartmana u luksuznom letovalištu “Sveti Nikola” na bugarskom primorju, te da je samo jedan od stanova upisan na njega, dok je 23 kupio u ime dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Bio je na čelu prestonice i kad je portal “Pištaljka” na svom sajtu objavio da je u decembru 2016. namešten tender za nabavku novogodišnje rasvete i da je uslove mogla da ispuni samo jedna firma. Deo javnosti je upravo Malog optuživao da je zloupotrebljavao javne nabavke, dok je krivičnu prijavu, koja je kasnije odbačena, protiv njega tada podnela Inicijativa Ne davimo Beograd.

Spisak afera za koje se vezuje ime Siniše Malog nastavlja se pričom o uticaju na sud prilikom dobijanja starateljstva nad decom, informaciji da izdvaja 60 hiljada evra godišnje za školovanje svoje dece, što je daleko više od godišnjih primanja gradonačelnika Beograda. Ipak, nijedna od pomenutih afera nije uzdrmala Malog.

Od javne funkcije nije odustao ni nakon što je Univerzitet u Beogradu, posle višegodišnjeg odlaganja, utvrdio da je njegova doktorska disertacija plagijat.

Goran Vesić – gradonačelnik iz senke

Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Deo vrha gradske vlasti u vreme rušenja u Savamali, kao i danas, bio je Goran Vesić, čija je politička karijera takođe napredovala od aprila 2016. godine. Mesto gradskog mandžera zamenio je mestom zamenika gradonačenika, ali mnogi su skloni tvrdnji da je zapravo on taj koji “vuče sve konce” u prestonici, a ne njegov “šef” Zoran Radojičić. Upravo je to razlog zbog čega je veći deo javnosti smatrao da je Vesić odgovoran za aferu oko rekonstrukcije Trga republike. Svega nekoliko dana nakon otvaranja, prostor kod spomenika knezu Mihailu Obrenoviću morao je na novu rekonstrukciju. “Obrtanje kocki”, višestruko veći troškovi od realnih, ukidanje trolejbuskih linija, neki su od razloga zbog čega se tražila Vesićeva odgovornost. Ipak, nijedna od ovih optužbi, kao ni ona da je bio deo vlasti koja je učestvovala u rušenju u Savamali, nije rezultirala njegovom ostavkom ili smenom.

Nebojša Stefanović – jači od Savamale i Krušika

Foto:Nemanja Jovanović

“Nebojša Stefanović – Glavni fantom iz Savamale”, ovako je nedeljnik NIN u junu 2016. godine na svojoj naslovnoj strani opisao ulogu ministra policije u rušenju u Hercegovačkoj. Stefanović je zbog toga tužio i dobio NIN na sudu, ali je nešto kasnije Apelacioni sud, po žalbi zastupnika NIN-a, oborio tu presudu.

Mnogi smatraju da je upravo Stefanović odgovoran što policija nije reagovala u noći kad se dogodilo rušenje u Hercegovačkoj. Sam ministar je nekoliko puta odbacivao takve optužbe, navodeći da je MUP predao tužilaštvu sve informacije o tom slučaju. Afera Savamala nije jedina koja je mogla da ugrozi poziciju ministra unutrašnjih poslova. Dve godine ranije, dovedena je u pitanje njegova doktorska disertacija stečena na Megatrend univerzitetu, za koju je grupa naučnika iz Engleske tvrdila da je plagijat.

Prethodne godine, a treće nakon rušenja u Hercegovačkog, Stefanović je bio u središtu još dve afere. Prvo je opozicioni Savez za Srbiju istakao da je upitna i ministrova diploma osnovnih akademskih studija, stečena takođe na Megatrendu. Par meseci kasnije pojavila se i dokumentarna emisija N1, pod nazivom “Mega diplomac”, koja se upravo bavila načinom na koji je Stefanović stekao fakultetsku diplomu. Dodatni razlog za “glavobolju” u 2019. godini Stefanoviću je zadavala afera trgovine oružjem iz valjevske fabrike Krušik u koju je umešan njegov otac Branko. Spekuliše se da je ministar svom ocu obezbeđivao neophodne dozvole i povlašćen položaj u trgovini oružjem. Stefanović je i ove navode nekoliko puta demantovao, a njegovo mesto u Vladi Srbije ni zbog jedne od ove dve afere nije dovođeno u pitanje.

Političku cenu zbog događaja u Hercegovačkoj nije platio ni tadašnji premijer, a danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Govorio je da je rušenje u Savamali paradigma za pritisak i uzimanje ogromnog novca spolja, kako bi se rušila Vlade Srbije i ugrozila državna nezavisnost.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

“Kad je neko napravio promenadu koju hvale svetski časopisi i organizacije, najveći problem je postalo rušenje tri bespravna objekta. Sad vam kažem – odgovaraće ljudi koji su to uradili, ali mi vređa inteligenciju kad neko govori da je to najveći problem u državi. Na dnevnom planu imamo pet puta veće probleme“, rekao je Vučić u jesen 2016. godine.

Nekoliko meseci kasnije Vučić je napustio mesto premijera, ali ne zbog pritiska, već zbog prelaska na funkciju predsednika Republike, koju mu je omogućila ubedljiva pobeda na predsedničkim izborima. U aprilu 2017. godine, on je osvojio 55,08 odsto podrške.

Rađanje nade kroz proteste i tužan završetak jedne političke karijere

Rušenje u Savamali grupisalo je određeni deo građana oko Inicijative Ne davimo Beograd, koja je organizovala višemesečne proteste zbog tog čina. Njihov osnovni zahtev je bio da se objave imena onih koji su odgovorni za događaje u Hercegovačkoj ulicu i smena Siniše Malog, Gorana Vesića i Nebojše Stefanovića. Vremenom su protesti jenjavali, a okončani su 2017. godine, bez ispunjenja zahteva. Ova organizacija uzela je učešće na prestoničkim izborima u martu 2018. godine, kad je osvojila 3,44 odsto glasova Beograđana.

Nakon rušenja u Savamali u javnosti se sve češće pojavljivalo i ime tadašnjeg Zaštitnika građana Saše Jankovića, koji je u svojim izveštajima navodio da je deo vlasti umešan u ovaj slučaj. Zbog česte konfrontacije sa vlastima, ali i želje da iskoristi poverenje dela javnosti, Janković je 2017. godine započeo političku karijeru. Na predsedničkim izborima, on je osvojio 16,36 odsto glasova, a nakon toga je osnovao Pokret slobodnih građana, čiji je bio predsednik sve do decembra 2018. godine kad je podneo ostavku i povukao se iz politike.

Komentari

Vaš komentar