Onoga trenutka kada ono što radite nanosi bol ili možda zdravstveni problem ili bilo koji drugi vašim najbližima, onda nemate pravo da nastavite da to radite. Mislim da je ono moje kucanje na vrata skupštine, jarbolom sa zastavom, bio jedan potpuno neprimeren trenutak iako je to bio moj način da uopšte pokucam na ta vrata jer nismo mogli bliže da priđemo od skupštinskog obezbeđenja, ali ne želim više sebe da pravdam, rekao je u intervjuu, u Domu Narodne skupštine, za Nova.rs lider Dveri Boško Obradović.
Mišljenja je da ne treba da se pomiri sa bezakonjem, sa jednim antiustavnim stanjem, nedemokratijom, ali kako kaže, izvukao je iz svega toga jednu pouku i svoju pobunu protiv vlasti nastavlja mirnim i nenasilnim metodama.
Čuli smo vaše razloge za prekid štrajka glađu. Kako je vaša porodica reagovala, jesu vas zvali, slali poruke, šta su vam rekli?
Želim da naglasim da mi nikakvih zdravstvenih problema nismo imali i da zdravlje nije razlog prekida štrajka glađu. Mi smo sve ovo i nazvali strogim postom i za svakoga ko je ikada postio zna da nije nikakav problem ne unositi hranu sedam, petnaest, pa i više dana. Naravno, tečnost se mora unositi i ovo je bila naša priprema za sveto pričešće i hvala bogu pričestili smo se i siguran sam da sve to može biti samo na korist našeg i duhovnog i telesnog zdravlja.
Mislili smo i da ovo još duže traje i bili smo spremni da istrajemo još nekoliko dana iz razloga što smo smatrali da bi svaki novi dan bio dodatna pozornost na naše zahteve i uopšte zahteve pred kojima se Srbija danas nalazi pred domaćom i međunarodnom javnošću.
Međutim, upravo ključna reč koju ste vi spomenuli – porodica… Onaj trenutak i ona ključna stvar koja je uticala na prekid štrajka glađu je naime porodica koja je i meni i Ivanu pružila ogromnu podršku. Mi sa njihove strane nismo imali nikakav pritisak niti odgovaranja, niti bilo kakav problem da istrajemo u svemu ovome što smo radili jedanaest dana.
Ali, poslednjih bukvalno 24 sata, mislim da smo istrošili sve rezerve njihovog strpljenja i njihovog razumevanja i u svemu tome, barem što se mene tiče, majčin poziv je bio onako najdramatičniji jer ona se bukvalno deset dana nije javljala što sam doživeo kao podršku.
Majčin poziv je već bio alarmantan. I ne samo majka i otac, i rodbina, i supruga i deca su to razumeli do određene granice i onda se nađete u dilemi da radite pravu stvar. Svesni ste zašto ste u to ušli i smatrate da je lična žrtva ispravna i da bez lične žrtve stvari i ne mogu da se pomere sa mrtve tačke, ali je u redu dok je to usmereno prema samom sebi.
Onoga trenutka kada ono što radite nanosi bol ili možda zdravstveni problem ili bilo koji drugi vašim najbližima, onda nemate pravo da to radite.
Šta su vam rekli kad su vas zvali? Da li su govorili: daj batali tu politiku, šta će ti sve to?
To što ste vi rekli je bila univerzalna poruka koju sam dobijao svih ovih dana od svih ljudi i od najbliže rodbine. Dobio sam pismo od Srba sa KiM odnosno pokreta Otadžbina koji je pozivao na prekid štrajka glađu uz svo razumevanje i podršku našim zahtevima. Obratila nam se i grupa istaknutih intelektualaca i akademika, profesora univerziteta koji su podržali naše zahteve, ali su takođe tražili da ne narušavamo svoje zdravlje.
Ovde je svakim danom, do ograde, od 7 ujutro do kasnih večernjih sati dolazio veliki broj ljudi koji su pružali ogromnu podršku, donosili brojne poklone i bilo je zaista dirljivih trenutaka, ali svi su imali istu poentu – da ne vredi, da ne treba žrtvovati zdravlje, da nema za koga, da će sve to biti uzalud i praktično su svi poručivali da ćemo svoje porodice ugroziti i njima naneti bol.
I sve to nas nije pokolebalo iako smo to razumeli kao najdobronamernije jer smo se osećali dobro, lekari su nas svakodnevno kontrolisali bili smo uvereni da ta naša lična žrtva ima smisla i u to smo se uverili i ja tvrdim da ima za koga lićno se žrtvovati i boriti u srpskom društvu jer se ovde dogodio jedan izuzetan ljudski doživljaj, izuzetna ljudska emocija i svi ti ljudi koji su sa toliko razumevanja bili sa nama ovih dana su i objašnjenje da ima za koga boriti se.
I oni su, verujte mi, u 90 odsto slučajeva i na društvenim mrežama i ovde ispred Doma narodne skupštine naši politički neistomišljenici i to je ono što me posebno pogodilo jer to stvara jednu širu empatiju, jednu solidarnost i našu zajedničku borbu za naše prave vrednosti.
Porodica je naravno u tom smislu više istakla da su oni uvek bili uz mene i u ovome, ali da smatraju da sam učionio sve što sam mogao i da bi već dalji napor u tom pravcu bio opasan i rizičan po zdravlje i da oni to ne žele da dozvole, da su svi uznemireni, da ja to jednostavno moram da prekinem iako me podržavaju kao što su me i ranije podržavali.
Kako ste se osećali u danu kada su stigle pristalice SNS s jedne i vaše pristalice s druge strane koje je razdvajao kordon policije?
Moram priznati da je to za mene bio jedan šokantan događaj, veoma neobičan i veoma simboličan jer nisam mogao da zamislim da će posle kontraštrajka glađu vlasti protiv opozicije, posle krivične prijave koju su podneli protiv čoveka u štrajku glađu i narodnog poslanika, napraviti čak i kontra miting. U prvom času to je bilo tragikomično.
Onoga trenutka kada se žandarmerija pojavila na ulici ispred skupštine i bukvalno razdvojila ljude da ne dođe do nekog ozbiljnijeg sukoba, shvatio sam da je to slika te zaraćene Srbije zbog koje sam i počeo štrajk glađu želeći da jednim mirnim, nenasilnim i gandijevskim i hrišćanskim činom probam da zaustavim te dalje podele i sukobe.
I ta slika je zaista alarmantna slika koja vas nagoni da se zapitate u kom pravcu ovo društvo ide ako se na vreme ne urazumimo.
Moja želja i motiv čitavog ovog štrajka glađu išao je u tom pravcu da druga strana shvati da više ne može tim putem, da su iscrpeli sve svoje metode diktatorskih, nasilnih, nedemokratskih i svih drugih vidova zastrašivanja i pritisaka na građane i da moraju i oni da zastanu i moraju i oni da se presaberu i pokažu razumno i demokratsko lice jer je to jedini način da zaustavimo krizu i atmosferu građanskog rata.
Oni to još uvek nisu shvatili. Iz njihovih svakodnevnih aktivnosti vidimo da ne odustaju od puta kojim su krenuli, ali taj put je izuzetno opasan scenario za budućnost Srbije.
Kad ste odlučili da stupite u štrajk glađu, da li ste verovali da će Aleksandar Vučić da popusti i da će da ispuni neki od vaših zahteva?
Vrlo je teško u to verovati znajući prirodu ovog režima jer on ne funkcioniše na razumnim i hrišćanskim i demokratskim osnovama. On funkcioniše na jednoj parapolitičkoj ideji da jedna kriminalna politička organizacija može da vlada bez obzira na posledice i po svaku cenu i naravno da nisam imao velika očekivanja.
Moj prvobitni motiv je bio i da sebe smirim, zato smo mi u ovo i ušli. Štrajk glađu je politički instrument pritiska na javno mnjenje da se ukaže na nešto što je veliki problem.
U istoriji sveta je poznato da su štrajkovi glađu uvek imali za cilj da ukažu na određene društvene metode kad su iscrpljene sve druge metode parlamentarne i vanparlamentarne, i onda štrajk glađu ostaje čin neke lične žrtve da bi se skrenula pažnja neke domaće i međunarodne javnosti na jedan problem, a konkretno u Srbiji to je kršenje Ustava, slobode medija, demokratije i jedan potpuno nedemokratski, zdravstveno nebezbedan i protivustavni izborni proces koji je nastavljen u jedinoj zemlji u Evropi koja u ovom trenutku ima izborne radnje.
Za nas lično je to pre svega bio strogi post, a post u hrišćanskoj tradiciji znači i lično preispitivanje i pokajanje i duhovno samoposmatranje i jednu vrstu rasuđivanja u tome da li sve ono što i ti radiš je dobro. Odnosno, da prvo pođeš od sebe, da sebe analiziraš i da izvučeš pouke šta si ti loše radio, šta si ti doprineo nekim lošim stvarima, i to je moj duhovni centralni motiv i mislim da smo mnogo naučili za ovih jedanaest dana strogog posta.
Za nas je to naravno bila i priprema za sveto pričešće i jedan vid našeg duhovnog oporavka i sasvim sam siguran da će sve ovo biti korisno i za naše duhovno i telesno zdravlje, a sa druge strane jedan pokušaj da se osvetli priroda problema vlasti i sistema u kom mi živimo.
Mi smo uspeli u onome što smo zacrtali, i domaća i međunarodna javnost je obaveštena da mi živimo u jednom nedemokratskom stanju i saopštenje nepoznatog autora RTS je ogolilo kako izgleda medijski mrak u Srbiji i kako se ponaša naš Javni medijski servis kršeći zakone kada čak i narodni poslanik i predsednik jedne parlamentarne političke organizacije posle četiri godine ne može da dobije emisiju u trajanju od 60 minuta da bi izneo razloge svog štrajka glađu.
To sve je plus ove naše političke borbe jer smo ipak razotkrili prirodu ovog sistema i skrenuli pažnju domaćoj i međunarodnoj javnosti kako stvari idu u Srbiji i da to neće izaći na dobro i da što pre svi zajedno treba da učinimo krajnji napor da zaustavimo te negativne scenarije.
Naravno da nije došlo do reakcije vlasti jer ona nastavlja bahatim i poprilično nedemokratskim putem, ali ovo je samo još jedna epizoda i siguran sam da je to korak do slobode, da je to korak do demokratije i da nam treba niz takvih koraka koje ćemo svi zajedno učiniti u nastavku aktivne bojkot kampanje i borbe za odlaganje nedemokratskih izbora.
Da li se kajete što ste pocepali sako Marijana Rističevića?
Nisam ja lično pocepao sako Marijanu Rističeviću i mislim da je do toga došlo u tom gurkanju sa njegovim obezbeđenjem koje je njega štitilo i ništa mu niko nije ni mogao jer je sve vreme imao skupštinsko obezbeđenje oko sebe.
Sa njim sam ušao u jedan dosta oštar i žestok verbalni sukob jer mi se na neki način skupilo sve što se dešavalo u ovom Domu narodne skupštine prethodnih godina kada je Marijan Rističević dosta bezobrazno i bahato gazio po dostojanstvu narodnih poslanika vređajući svakoga ko je bio meta vladajućeg režima.
Verovatno je to bila jedna preterana i neprimerena reakcija iako je taj gnev bio opravdan, da ga tako nazovem, a imao sam dosta vremena da razmišljam o svojim postupcima.
A da li bi izvukli još neku svoju neprimerenu reakciju zbog koje se posebno kajete?
Pa primera radi, mislim da je ono moje kucanje na vrata skupštine jarbolom sa zastavom bio jedan potpuno neprimeren trenutak iako je to, u nekom trenutku, bio moj način da uopšte pokucam na ta vrata jer nismo mogli bliže da priđemo od skupštinskog obezbeđenja, ali ne želim više sebe da pravdam.
Naravno da je bilo pogrešnih poteza u žaru borbe, ali mislim da su namere bile opravdane i da je bila dobra volja.
Taj neki pobunjenički, pravdoljubivi gnev protiv jednog antiustavnog, nedemokratkog i nezakonitog sistema koji gazi ljude i ne dozvoljava drugačije mišljenje na svakom koraku, mislim da treba da ostane u načelu naša borba i ubuduće.
Ne treba da se pomirimo sa bezakonjem, sa jednim antiustavnim stanjem, nedemokratijom, ali mislim da sam iz svega toga izvukao jednu pouku i da ću prosto da nastavim u pravcu ove pobune i mirnim i nenasilnim metodama.
Mislim da ljudi bolje razumeju te mirne metode jer sve ovo drugo što smo radili lako se zloupotrebljava i kroz razne oblike medijskih manipulacija preko režimskih medija se plasira u jednom potpuno drugačijem smislu.
Kad kažete naše borbe, na koga tačno mislite?
Mislim na sve nas iz ujedinjene srpske opozicije koja bojkotuje izbore 21. juna i potpuno sam uveren da kolege dele sa mnom mišljenje da je pasivan bojkot mrtav i da moramo na jedan mnogo aktivniji način da krenemo u kampanju bojkota i da dopremo do svakog građanina Srbije da mu objasnimo šta mi zapravo radimo.
Za ovih jedanaest dana nismo videli Vuka Jeremića, čuli smo i osude iz njegove stranke u vašem pravcu, jel SzS postoji i dalje?
SzS apsolutno postoji i jedinstven je u bojkotu izbora na svim nivoima 21. juna i mene su ovde posetili bukvalno svi čelnici svih organizacija SzS i šire bojkot opozicije računajući i predstavnike Narodne stranke. Posetili su me Nikola Jovanović i Vladimir Gajić. Kolege su pokazale veliku solidarnost sa mojom borbom ovde, ali na svoj način.
Nikoga nisam pozivao da mi se pridruži u štrajku glađu, to je bio moj lični čin pobune izazavan solidarnošću sa Miladinom Ševarlićem i njegovom inicijativom da skupština raspravlja na temu Kosova i Metohije i u tom smislu mislim da nas čeka jedna ozbiljna zajednička borba i da možemo svi da stanemo pod zastavu koja označava slogan koji je utemeljen i u konceptu EU a to je: sloboda, sigurnost i pravda za sve i to će biti naša inicijativa i jedan novi politički manifest sa kojim ćemo izaći na tragu ovih pet štrajkačkih zahteva i sa željom da formiramo širi ustavobraniteljski pokret u Srbiji koji će se boriti za odlaganje ovih izbora i stvaranje uslova za zaista slobodne i poštene izbore u nekom drugom terminu do kraja godine.
Postali ste najvidljiviji lider opozicije tokom poslednjih dana, imate li konkretan plan šta ćete raditi, kako će izgledati bojkot kampanja?
Ne doživljavam sebe kao lidera opozicije a srpski pokret Dveri vidim kao faktor jedinstva u budućnosti. Ne smemo dozvoliti da ikada budemo faktor podele već da budemo konstruktivan faktor jedinstva i saradnje na srpskoj političkoj sceni i to će biti moja uloga i misija.
Posebnu obavezu osećam prema ljudima drugačije političke i ideološke orijentacije koji su mi u ovih jedanaest dana nesebično pružili podršku iako smo često suprotsavljenih ideoloških i političkih stavova, iako smo u prošlosti imali raznih razmimoilaženja. Ti ljudi su imali snage da prevaziđu sve to i da podrže ovaj moj ljudski čin i ja sada osećam potrebu da to uzvratim jednim konstruktivnim putem srpskog pokreta Dveri u budućnosti i tu vidim jednu našu veliku ulogu.
Mi smo jedna nacionalno konzervativna patriotska i porodična politička opcija i mi treba da budemo faktor garancija da svi oni koji drugačije misle od nas će biti zaštićeni sa naše strane u državi u kojoj se i mi nešto pitamo i o nečemu odlučujemo i to je veoma važna stvar jer mi nismo SNS i ne smemo da budemo.
Mi jesmo možda retka i jedina nacionalna opcija u opoziciji, jer su sve druge na Vučićevoj strani i lažna su opozicija koja učestvuje na izborima, ali to nas još više obavezuje da sa ostalim kolegama sa kojima ne delimo sva politička uverenja, sa nekima smo čak izrazito suprotsavljeni, treba da stvorimo jednu atmosferu te istinske demokratske Srbije u kojoj će moći da se razgovara i vodi dijalog o svim društvenim pitanjima bez obzira na naše ideološke i političke razlike.
Osećam povišeni stepen odgovornosti za ono što će Dveri raditi u budućnosti.
Smeta li Vučiću što SzS ipak ne izlazi na izbore?
Svakoj totalitarnoj vlasti sigurno smeta kada im se suprotstavite onim metodama gde oni ne mogu u potpunosti da vas kontrolišu.
Vučiću i ovoj vlasti je odgovaralo dok smo unutar sistema koji je potpuno pod kontrolom, dok smo nemoćni dok smo isfrustrirani, dok smo pod najrazličitijim vidovima organizacije i kontrole i da onda on može da sprovede sve što je zamislio i da onda to i smatra zakonitim i normalnim.
Kada izađete iz institucija koje su zarobljene i više ne funkcionišu, kada se opredelite za jedan vanparlamentarni način borbe, kada krenete određenim metodama borbe kojima dovodite u pitanje čitav taj sistem, e, onda ste prava opasnost za taj sistem.
Zato je bojkot izazvao toliko strepnji i različitih odgovora od strane aktuelne vlasti jer na njega jednostavno nisu imali pravi odgovor i bojkot će do kraja ogoliti koliko je ovo jedan nedemokratski i protivustavni sistem i sama vlast i to će sigurno biti nerešiva enigma za ovu vlast.
Šta biste izdvojili kao posebno važno tokom ovih jedanaest dana?
Za mene lično i za kolegu Ivana Kostića je izuzetno važno da smo iz ovog štrajka glađu izašli dostojanstveno kao što smo u njega i ušli. Za nas je bilo neprihvatljivo da se od ovoga pravi bilo kakav rijaliti, da ovde dolaze medicinske ekipe koje nas nose na nosilima i da mi na bilo koji način tražimo izlaz iz štrajka glađu tako što ćemo se žaliti na naše narušeno zdravlje.
Neprihvatljivo nam je bilo i da, primera radi, patrijarh ima obavezu da nas zajedno sa predsednikom obilazi i moli bilo šta jer mi nismo ovde tražili podršku za sebe već za naše opravdane zahteve koji su u ovom trenutku zahtevi ogromnog broja građana Srbije koji traže slobodne i poštene izbore i poštovanje Ustava i drago mi je i važno mi je, bitno mi je, što uzdignute glave i dostojanstveno i nismo ni sebe ni porodicu ni pokret nismo obrukali i što našu borbu nastavljamo drugim sredstvima, ali smatrajući da smo ipak pokazali ličnu žrtvu koja će biti kapital za naše dalje političko delovanje.
Veoma nam je važno bilo da ovaj naš štrajk glađu i strogi post ni u čemu ne liči na štrajk Tomislava Nikolića.
Šta su planovi sada?
Lekari nam savetuju da se na određeni broj dana povučemo, a to vreme će biti korisno da osmislimo i naše buduće aktivnosti i da kada budemo spremni krenemo u novu kampanju.
Mi već za kratak period krećemo u obilazak Srbije, uz slogan kampanje: sloboda, sigurnost i pravda za sve i pod tim sloganom ja lično i sa saradnicima i saborcima idem u kampanju, a naravno, želim da saslušam i ideje i planove ostalih kolega iz SzS i ostale bojkot opozicije kako bi sve to uskladili u jednu zajedničku kampanju bojkota.
Uveren sam da još ima prostora za naš zahtev odlaganja izbora, da najpre treba na tome insistirati, ako do toga ne dođe – onda bojkotovati izbore 21. juna na svim nivoima i istog dana ne priznati tu skupštinu, Vladu i sve odluke i od tog trenutka krenuti u kampanju za vanredne izbore koji bi morali biti slobodni i pošteni.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare