Uprava za sprečavanje pranja novca slavodobitno je sačinila spisak medijskih radnika i nevladinih organizacija i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije u prethodnih godinu dana. Tako ih je praktično označila kao potencijalno najveće finansijske kriminalce u državi, dok su pranje para u slučaju Darka Šarića i mnogih sličnih, zbog kojih je Srbija do nedavno bila na crnoj listi Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), na čekanju. Godinama.
Naime, Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija, napravila je spisak medijskih radnika i nevladinih organizacija na kojem se imenom, prezimenom i matičnim brojem, odnosno, nazivom nalazi 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. Pritom, za sada nije utvrđeno po kojem osnovu se vodi ova istraga i na koji način su pomenuti ljudi i organizacije sumnjivi za pranje novca i potencijalno finansiranje terorizma.
Istovremeno, mnogi slučajevi u kojima postoje više nego osnovane sumnje za ovo kriminalno delo godinama tavore u sudovima ili se postupak protiv „sumnjiviih“ uopšte ni ne vodi. Takva je situacija, recimo, sa slučajem Darka Šarića, koji je lično guvernerka Jorgovanka Tabaković označila kao glavnog krivca što se Srbija našla na crnoj listi zemalja sa „sistemskim manjkavostima“ u borbi protiv terorizma i pranja novca Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF ).
„Najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo je kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u slučaju Šarić“, rekla je tada Tabaković. Danas su medijske i nevladine organizacije praktično proglašene većim kriminalcima od Šarića, a da nikome nije jasno po kojem osnovu su proglašene za državnog neprijatelja broj jedan.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Nova.rs kaže da se kontrola koja se vrši na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca obavlja na osnovu procene o postojanju rizika u vezi sa transakcijama novca.
„Preporuka broj osam ovog zakona sugeriše da se proveravaju one aktivnosti za koje postoji sumnja da su povezane sa finansiranjem terorizma. Zato nisu dovoljno dobra objašnjenja koja smo dobili od Uprave za pranje novca, da je reč o redovnoj kontroli. Za kontrolu mora pre svega postojati bar neki element sumnje. Zvuči čudno da su odabrana novinarska udruženja i baš ove NVO, kad su njihovi izvori prihoda poznati i javni. Nije reč o nekim izvorima koji su nepoznatog porekla i postoji sumnja da se preko njih finansira terorizam“, objašnjava Nenadić.
Kako dalje navodi, za ovakvu istragu moraju se poštovati razlozi sumnje, a ovde takvi razlozi nisu navedeni, pa sve upućuje na drugačiji scenario.
„Među njima su u većini oni koji su kritički nastrojeni prema vlasti, bavili su se istraživanjem raznih afera. Zato sve postaje sumnjivo“, kaže Nenadić.
Da nikome nije poznato na osnovu kojih kriterijuma su se medijske i nevladine organizacije našle pod istragom, kaže i programska direktorka „Građanskih inicijativa“ Bojana Selaković.
„Mi ne znamo šta su ti kriterijumi. Postoji redovan nadzor neprofitnih organizacija i to je deo obaveza Srbije prema Savetu Evrope. U smislu da se mora proveravati gde je organitzacija osnovana, da se ispita ako se često menja vlasnička struktura, ovlašćen alica itd. Ali to se radi tako da kada se utvrdi da postoji sumnja, dolazi inspekcija na teren, koj ase prethodno najavi i prekontroliše celokupno poslovanje. To znači da je utvrđena osnova sumnje,a ovako ispada da smo svi mi sumnjivi, da se protiv svih nas vode nekakvi postupci“, navodi Selaković za Nova. rs.
To je čudno, navodi ona dalje, jer su svi njihovi izvori finansiranja javni i transparentni.
„Onda dolazimo do zaključka da je možda Željko Radovanović, vd direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, zloupotrebio svoj položaj. Jednostavno, kontrolišite nas,a li po zakonu, kao što se kontroliše rad advokata, preduzetnika i ostalih“, kaže Selaković.
Odgovarajući na pitanje da li postoji neko čije bi poslovanje trebalo biti ispitano mnogo pre medijskih organizacija i NVO, Selaković kaže da bi Uprava trebalo samo da prati ono o čemu su ti mediji pisali.
Na kraju, i jedna trivia: danas bi, nakon šest godina, trebalo da dobijemo i prvu presudu za pranje novca povezanu sa klanom Darka Šarića. Ali, do pune istine – ako imamo u vidu brzinu rada domaćih sudova – nećemo sigurno stići makar do iduće jeseni.
„Kad bi koristili istraživanja tih medijskih organizacija koje su sada stavili na tapet, imali bi materijala za narednih 10 godina. I ne sumnjam da bi se tu otkrilo mnogo više, nego što će uraditi kod nas“, zaključuje Selaković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare