Zaključak Vlade o centralizovanom informisanju javnosti u toku epidemije koronavirusa otežaće rad medija i može se tretirati kao vid autocenzure tvrde sagovornici Nova.rs.
“Obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odnose na lečenje bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, data javnosti od strane neovlašćenih lica ne mogu se smatrati tačnim i proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja”, navodi se u tački 5 Zaključka Vlade.
U Zaključku nije precizirano o kakvim posledicama je reč i da li će medije država goniti ukoliko budu objavljivali informacije mimo onih koje saopšti Krizni štab za borbu protiv epidemije.
„Zaključak sam po sebi nije jasan. Nije jasno šta konkretno ta tačka 5 znači, koje su to mere koje se mogu primeniti u slučaju da neko iznese informaciju koja ne potiče iz centralnog mesta, odnosno iz Kriznog štaba“, kaže za Nova.rs advokat Miloš Stojković.
Na pitanje da li novinari mogu da se pozivaju na nezvanične izvore, Stojković kaže da sve zavisi od toga da li je ispoštovan novinarski standard, ako ga novinar poštuje ne bi trebalo da trpi nikakve posledice.
„Mi iz Zaključka ne vidimo koji je cilj, možemo da pretpostavimo da se radi o nekom pokušaju da se izbore sa lažnim vestima što je u redu, ali potpuno zatvaranje institucionalnih izvora informacija i proglašavanje nečega što i kažu ljudi koji nisu članovi Kriznog štaba kao neistinu je i opasno a i nije u skladu sa zakonom“, rekao je Stojković.
Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme
Radićemo kao što smo radili i do sada. U suštini ništa neće da se promeni, ionako nam je otežano i teško jer državni funkcioneri odbijaju da daju izjave za nezavisne medije.
Moramo da sačekamo da vidimo šta će da se desi, u ovom trenutku teško je reći da će biti drastičnijih mera jer smo svedoci da vlast najpre donese neku meru pa tek onda smišlja kako da je sprovede, mislim i da ovo sa Kriznim štabovima spada u tu vrstu mera.
On je mišljenja da Zaključak ne kaže jasno koja je to potencijalna odgovornost u slučaju da se objave informacije koje ne dolaze iz Kriznog štaba.
„Čak ni taj Zakon o zaštiti stanovništva o zaraznim bolestima, na koji se poziva vlada u donošenju Zaključka, ne predviđa ovako restriktivnu meru u izveštavanju javnosti. Ovo može da se tretira kao izvestan vid autocenzure, odnosno da se novinari uzdrže od objavljivanja informacija koje se odnose na neformalne izvore od kojih se dobijaju informacije“, kaže Stojković.
„Ugroženo je delovanje novinara pogotovo u situaciji ako vam ne odgovaraju na pitanja iz Kriznog štaba iako su dužni da to čine po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja“, smatra advokat.
Njegov savet medijskim kućama i novinarima je da nastave da rade posao profesionalno i objektivno što savetuje i advokat Slobodan Kremenjak koji glavni problem vidi u tome da će novinari teže dolaziti do sagovornika.
Perica Gunjić, urednik sajta Cenzolovka
Ovo je direktno uvođenje cenzure. Mediji u Srbiji danas isključivo izveštavaju o koronavirusu, praktično da ne postoje druge teme koje su danas od značaja. Tako da vi možete da kritikujete vlast npr. zbog ekonomske politike, ali ne smete ni zbog čega što je u vezi sa koronavirusom odnosno da iznosite bilo kakve informacije koje nije odobrio Krizni štab. Istraživačko novinarstvo se praktično ukida što je meni signal da je cenzura na delu i mislim da će poseban problem da imaju lokalni mediji.
„Oni koji su relevantni su sada praktično dobili nalog da se javljaju Kriznom štabu i teže ćete dolaziti do sagovornika na lokalu, informacija je ili tačna i proverena ili nije, teže ćete dokazivati istinitost onoga što objavljujete“, prokomentarisao je Kremenjak za Nova.rs.
Povodom vladinog Zaključka oglasila su se i udruženja novinara.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić ocenio je da Zaključak narušava Ustavom garantovano pravo na potpuno i blagovremeno obaveštenje o pitanjima od javnog značaja i Krizni štab postaje nekakva centralna cenzorska služba, koja ograničava i uskraćuje protok informacija ka javnosti.
Udruženje novinara Srbije pozvalo je Vladu da povuče zaključak o informisanju i naglasilo da i lokalne vlasti, kao i stručnjaci iz opština i gradova, treba da odgovaraju na sva pitanja i iscrpno obaveštavaju javnost o zarazi.
Ko sve može da daje informacije
Pored premijerke Brnabić, korukovodioci Kriznog štaba su ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.
Članovi Kriznog štaba, koji je formirala vlada, su i direktor Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije Goran Stevanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović, dečji pulmolog Branimir Nestorović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine Vladimir Petrović, bivši direktor Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije Mijomir Pelemiš, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu Branislav Tiodorović i Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu. Kao i ministri Nebojša Stefanović, Vladan Vukosavljević, Vanja Udovičić, Mladen Šarčević i načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić.
Pratite nas i na društvenim mrežama: