Više od milion evra dnevna je šteta koju Srbija trpi zbog stoprocentnih kosovskih taksi na srpsku robu. Pritisak međunarodne zajednice da se one ukinu su veće nego ikad, a nedavna najava prištinskih vlasti da bi to moglo da se dogodi uz uslov reciprociteta, nije naišla na odobravanje ni Srbije, ali ni sveta.
Autor: Daniela Ilić Krasić
„Niko, pa čak ni u Prištini, ne zna šta konkretno znači ta ideja reciprociteta“, kaže za Nova.rs Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija. To, kako kaže, ne znaju ni privrednici na Kosovu koji imaju interes da se odnosi u trgovinskom smislu u potpunosti normalizuju.
„Ako se takse ukinu, a uvedu neke druge barijere slobodnoj trgovini, opet ništa nije učinjeno. Na primer, ukinu se takse, a na snazi ostane odluka da na fakturama mora da piše da roba ide za Republiku Kosovo. U tom slučaju Carina Srbije neće dozvoliti da takva roba pređe administrativnu liniju i da ide na Kosovo“, objašnjava Ljajić.
On smatra da je ovde pitanje da li postoji dobra volja da se odnosi bar u trgovinskom smislu normalizuju.
„Da ukinemo barijere koje postoje, da se sedne i o razgovara o svim barijerama kako bi se obezbedio slobodan protok i ljudi, i robe, i kapitala. I da ta odluka ima smisla“, ističe Ljajić.
Na opasku da prištinske vlasti, konkretno premijer Aljbin Kurti, uslovljava ukidanje taksi reciprocitetom, ali i očekivanjem da „Srbija zaustavi kampanju za povlačenje priznavanja nezavisnosti Kosova“, Ljajić napominje da ta pitanja ne stoje u istoj ravni.
„Mi ovde govorimo o trgovini, privredi, životu. Jer, od ovoga svi trpe štetu. Na stranu što štetu ima Srbija i naši privrednici. Trpe i njihovi proizvođači, jer je 65 odsto sirovina za proizvode na Kosovu išlo iz Srbije. Oni sad moraju da nađu druga tržišta, a ona su skuplja“, napominje ministar trgovine.
Kao primer navodi da kosovski proizvođači sada pšenicu plaćaju od 10 do 20 evra po toni skuplje nego što su je plaćali iz Srbije. Kupuju ih iz drugih zemalja, poput Mađarske.
„Ti privrednici, proizvođači, trgovci, čekaju da se odnosi normalizuju, jer i oni štetuju. Prištinske vlasti su tvrdile da će takse uticati da se pokrene domaća proizvodnja, a samo je porastao uvoz“, kaže Ljajić, dodajući da je to u suštini bila politička, a ne ekonomska mera.
Otkako su prištinske vlasti 21. novembra 2018. uvele stoprocentne takse na srpsku robu, na Kosovo je iz Srbije isporučeno 461,7 miliona evra manje robe.
„To otprilike znači oko 1,015 miliona evra manje dnevno. To je dnevna šteta, koju ima Srbija“, ističe Ljajić.
Podsećamo na to da je ideju o uvođenju reciprociteta, koje bi vodilo ukidanju taksi, objavio kosovski premijer Aljbin Kurti na svom fejsbuk nalogu 8. februara, bez ikakvih pratećih detalja šta pod tim podrazumeva.
Ubrzo se oglasio Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine kratkim komentarom da ne podržava ideju o reciprocitetu.
Prethodne subote, 22. februara, Isa Mustafa, lider Demokratskog saveza Kosova, članice vladajuće koalicije u Prištini, izjavio je da takse na srpsku robu treba da budu ukinute – bez uvođenja reciprociteta, jer je to uslov za nastavak dijaloga o sporazumu Beograda i Prištine.
Pritisak raste
Na pitanje ima li pomeranja „s mrtve tačke“ po pitanju ukidanja taksi, Rasim Ljajić odgovara odrično:
„Ne, osim što je pritisak međunarodne zajednice da se takse ukinu sada baš velik. Veći nego što je bio ranije. Ali sad je pitanje, ako se ukinu takse, a ostanu neke druge mere i postave nove prepreke onda smo tamo gde smo bili. Nismo se pomereili s mesta“
