Poslanička grupa Srpske napredne stranke uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, kojima se, između ostalog, predviđa smanjenje izbornog cenzusa na tri odsto. Međutim učesnici prošlogodišnjeg dijaloga opozicije i vlasti o izbornim uslovima upozoravaju da je ova odluka ishitrena i ne sme biti donešena bez javne rasprave i opravdanih razloga.
Direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević, kaže za Nova.rs da o spuštanju cenzusa nije bilo ni reči na sastancima održanim prošle godine na Fakultetu političkih nauka.
„Na okruglom stolu smo pričali u julu i avgustu i jedna od osnovnih postavki je bila da se suštinski neće ulaziti u izmene zakonodavstva već da će toga biti tek posle izbora. Izbori će biti raspisani u veoma kratkom roku i najava smanjenja cenzusa je nešto što nije primereno niti smo to ranije viđali u Srbiji“, kaže je Antonijević i dodaje da je spuštanje cenzusa ishitreno i da se nisu čuli jasni razlozi za takvu meru tri meseca pred izbore.
„Neće to napraviti neki pravi balans već privid balansa, a to nikome ne treba“, odgovorio je Antonijević na pitanje kome će na ruku ići spuštanje cenuzsa.
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar smatra da je rano za predviđanja ko bi mogao da profitira od smanjenja cenzusa.
„One stranke koje nisu spremne za ozbiljan rad u kampanji, strateški pristup i ukrupnjavanje i dalje imaju male šanse da pređu i tih 3 odsto. Ako se pogledaju istraživanja, vidi se da je i dalje najveći broj malih stranaka ispod 3 odsto. U slučaju smanjenja cenzusa, najviše šanse za prelazak imaju SRS, SPAS i PSG. Čini se da ova odluka može biti i dodatno demotivišuća za stranke koje se kolebaju, poput PSG ili Nove stranke, jer su njihovi zahtevi bili drugačiji i odnosili su se na medije, a ne na promene cenzusa“, kaže Klačar.
„Treba naglasiti da je suviše rano za ozbiljne procene budući da su izbori daleko, da se još uvek ne znaju svi akteri koji će učestvovati niti se zna da li će biti nekih novih koalicija. Odluka o smanjenju cenzusa je motivisana bojkotom, iznenađujuća je i otvara dosta pitanja pa treba zadržati ogradu da li će se ona uopšte i usvojiti“, ističe Klačar i dodaje da to ne znači da o smanjenju cenzusa ne treba razgovarati, ali je bolje da se o izbornom sistemu razgovara sistemski, a ne ad hok i parcijalno.
Cenzus u Evropi
3% Bosna i Hercegovina, Španija i Grčka
4% Crna Gora, Bugarska, Slovenija, Austrija, Švedska, Norveška, Moldavija
5% Slovačka, Estonija, Letonija, Hrvatska, Njemačka
7% Rusija
10% Turska
“Budući da za tako nešto nema vremena, izborni sistem bi trebalo da sačeka kraj izbora i da se onda otvori debata šta želimo da postignemo promenama.”
Antonijević poručuje da cenzus ne bi trebalo da je tema već ono o čemu se pričalo na dijalogu između vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Za njega su pritisci koje doživljavaju birači, stanje u medijima, posebno na Javnom servisu, od izuzetnog značaja i na tim poljima je neophodna promena.
„Mi imamo rezultate za novembar i decembar mesec koji su sada poražavajući tako da tu mora da se vidi neka promena da bi mogli da kažemo da se mediji ponašaju u skladu sa etičkim standardima i u skladu sa višestranačjem koje se nadam u Srbiji postoji“, pojasnio je Antonijević i dodao daje istraživanje pokazalo da je i dalje prisutna izuzetna zastupljenost samo jedne stranke i političara što govori o velikom disbalansu i da suštinske promene još uvek nema na RTS – u.
On je ukazao i da je ranije najavljena potpuna promena članova Regulatornog tela za elektronske medije, ocenjujući da je time pokazana volja da se „zaista izmeni ovaj REM“, ali i da do toga još uvek nije došlo.
Stepenasti cenzus
Rumunija 5% samostalne liste; 8-10% koalicija
Poljska 5% samostalne liste; 8% – koalicije
Mađarska 5% – samostalne liste; 8% koalicije