Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta velikom većinom glasova usvojio je juče preporuke za Zapadni Balkan, a ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović smatra da se kao najznačajnija poruka izdvaja reafirmacija punopravnog članstva u EU za države kandidate.
Joksimović je u pisanoj izjavi za Tanjug navela da je se reafirmacija poruke o punopravnom članstvu u EU posebno izdvaja imajući u vidu okolnosti u kojima je tema pandemije, njenih zdravstvenih, a posebno društveno-ekonomskih posledica okupirala pažnju i brigu svih država članica EU, ali i cele planete.
„Kao najznačajnija poruka izdvaja se reafirmacija punopravnog članstva u EU za države kandidate, kao konačnog cilja procesa pristupanja i proširenja EU, koji se može i mora realizovati paralelno sa unutrašnjim reformama težišno u kontekstu obnavljanja kredibiliteta samog procesa“, navela je Joksimović.
Koje su preporuke EP za Zapadni Balkan
Prethodnog dana spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta velikom većinom glasova usvojio je preporuke za Zapadni Balkan.
Preporuke predstavljaju poziciju EP kada je reč o nastavku politike proširenja, a pozivaju na veće angažovanje sa zemljama Zapadnog Balkana, borbu protiv korupcije, promociju pomirenja u regionu, kao i na uspostavljanje adekvatnog finansiranja zemlja u procesu pristupnja EU.
Peporukama i usvojenim amandamnima ukazuje se na mogućnost paralelnog odvijanja procesa unutrašnje reforme i proširenja EU i definiše konačan cilj procesa pristupanja.
”Mora se osigurati da poboljšana metodologija podržava punopravno članstvo kao konačni cilj i da EU postavi jasna pravila i kriterijume kojih će se pridržavati kao bi povratila kredibilitet”, stoji u preporukama.
Istovremeno, traži se i snažniji mehanizam uslovljavanja, odnosno reverzibilnost procesa pristupnja.
”Treba razmotriti uvođenja glasanja kvalifikovanom većinom kada je reč o procesu pritupnja EU, pri čemu bi se princip jednoglasnosti zadržao u Savetu EU kada se odlučuje o otvaranju, odnosno zatvaranju pristupnih pregovora”, navodi se u tekstu.
Preporuke zahtevaju i jasnija merila uspeha i napretka za svaku pojedinu zemlju kandidata, kao i kontinuiranu evropsku podršku tokom celo procesa.
Uz to, predlaže se da kandidati koji su već u pregovorima o članstvu, Srbija i Crna Gora, mogu da nastave proces i po novoj metodologiji, ako ”sami tako odluče”.
EP traži i veće ”političke podsticaje” za zemlje Zapadnog Balkna i daje podršku postepenom uključivanju zemlja kandidata u EU sektorske politike programe i pre dobijanja članstva.
Evropski parlement posebno ukazuje na važnost da se osude kampanje, pretnje i zastrašivanja novinra i medija, da se takva dela istraže i procesiraju, a novinarima obezbede sigurni uslovi za rad.
”Treba pojačati angažaman EU u rešavanjnu otvorenih bilateralnih pitanja i tražiti od zemlja Zapadnog Balkana da se obavežu na pomirenje i mirno rešavanje dugogodišnjih razmerica”, stav je EP.
Preporuka EP za politiku proširenja i Zapadni Balkna odnose se i na insistiranje na rešavanju ratnih zločin i pitanja nestalih kao i u promociji antidskriminacionih politika u regionu.
Spoljnopolitički odbor podržao je i predlog o nastavku nesmanjenog finanasiranja zemlja u procesu pridruživanja EU.
”Mora se uspostaviti i strateški ekonomski i investicioni plan kako bi se se poboljšala kompetitivnost i održiv razvoj zemalja koje su u procesu pristupnja”, zaključuje se u tekstu usvojenom na Spooljnopolitičkom doboru EP.
Izvestilac EP za Zapadni Balkan Tonino Picula ocenjuje da su predlozi ”jasan sigal” podrške koju Parlament daje naporima zemlja u ispunjavanju kritreijuma za članstvo u EU.
”Istovremno, to je i jasan signal naše podrške nastavku procesa proširenja kao jeden od najuspešnijih politika EU”, poručio je Picula.
O predlozima usvojenim na Spoljnoplitičkom odboru glasaće se i na sledećem plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta.
Prema njenim rečima, ta poruka je posebna i u odnosu na ranije izjave da neće biti prijema novih članica dok se ne završi unutrašnja reforma i konsolidacija EU.
Kako navodi, druga značajna preporuka tiče se reafirmacije podsticajnih mera za države kandidate, njihovo postepeno uključivanje u sektorske politike i programe i pre dobijanja punopravnog članstva, kao i uspostavljanje strateškog ekonomskog i investicionog plana za zemlje u procesu pristupanja.
„To je sada dodatno značajno u smislu očekivanja da budemo uključeni u mere oporavka u postpandemijskom period. Ovo je takođe važna poruka, s obzirom da je nova metodologija proširenja najavila to kao budući koncept, ali je ipak ostala uskraćena u pogledu jasnijeg sagledavanja podsticajnih mera“, dodaje ministar.
Ističe da je to pitanje od posebnog značaja za Srbiju jer se naša država nalazi duboko u procesu pristupanja, pa će opredeljenje za novu metodologiju proširenja, kako dodaje, najviše zavisiti od podrške koju je EU spremna da ponudi budućim članicama.
Odgovarajući na pitanje da li smatra da će se Samit EU i Zapadni Balkan koji je trebalo da se održi u maju pa je odložen za kraj juna i održati tada, Joksimović kaže da bi održavanje Samita bilo dobro, te da se nada da će se u junu steći potrebni uslovi za njegovo održavanje.
„Važno je da se praksa održavanja Samita in vivo očuva jer takvi događaji nose poseban značaj kako u pogledu razmene mišljenja i ideja najviših državnih zvaničnika u formalnom zasedanju, tako i van formalnog konteksta, zbog uloge i značaja koje države iz našeg regiona dobijaju na tom polju“, navodi.
Ističe da je sigurna da je svima u EU stalo da se pokaže uverljiva zainteresovanost za region, kako za kandidate, tako i za potencijalne kandidate jer je, kako dodaje, i pandemijska kriza pokazala da bez efektivne solidarnosti, stalno otvorene linije komunikacije I koordinisanog upravljanja procesima svih država evropskog kontinenta nezavisno da li su članice EU ili nisu, nema funkcionalnog i održivog odgovora.
„Otuda je integracija ostatka evropskog kontinenta od suštinske važnosti, sigurna sam da je to danas svima jasnije – i skeptičnim članicama, ali i nama koji smo u procesu pregovora“, ističe.
Kako navodi, opšta „evrosumnja i rezignacija koja se otvorila tokom pandemijske krize“, upravo je jasno pokazala koliko je velika nasušna potreba i očekivanja građana Evrope za opstankom udruženog kontinenta.
„Tome ćemo svedočiti u periodu koji je pred nama i koji će zahtevati združene napore svih u Evropi i EU da bi se obnovila privreda i društvo. Ne možemo jedni bez drugih. Oni koji kažu drugačije neka razmisle dva puta. Zato je važno da se održi Samit EU ZB“, navodi ministar.
Komentarišući jučerašnje najave šefa diplomatije EU Žozepa Borela da će EU pomoći Zapadni Balkan, Joksimović ističe da višegodišnja pomoć EU koju je Srbija do sada primila radi sprovođenja širih političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi, ali i dodatna podrška koja je dobijena kako bi se efikasno suočila sa nepredviđenim izazovima poput poplava, migracija i sada pandemije COVID-19, Srbiji je zaista od velikog značaja.
„Da nismo imali ulaganja te vrste tokom prethodnih godina, teško bismo se uhvatili u koštac sa izazovima ove vrste, na kojima su i mnogi spremniji od nas poklekli. Virusom su pogođene sve evropske zemlje, nezavisno od toga da li je reč o članicama EU ili ne – samim tim, ovde govorimo o udruženoj odgovornosti, ali i efikasnoj solidarnost jednih prema drugima“, kaže Joksimović.
Dodaje da kada se nalazite u istom problemu, na izazov se odgovara združenim snagama i kapacitetima, a dan posle podrazumeva razgovor s našim evropskim komšijama kako da oporavimo ekonomiju, budući da ekonomski zavisimo jedni od drugih.
Joksimović se zahvalila komesaru EU Varheiju koji je, u odgovoru na njeno pismo i molbu da se izvrši prenamena neutrošenih IPA sredstava, promptno potvrdio spremnost EU da omogući korišćenje 15 miliona evra za hitne potrebe i 78.4 miliona evra za potrebe socio-ekonomskog oporavka.
U pogledu hitnih potreba, EU je već opredelila 4,9 miliona evra za hitnu nabavku medicinske opreme, odnosno kupovinu respiratora, ventilatora, monitora, maski, uređaja za testiranje i testova, kontejnera za trijažu pacijenata, koncentratora kiseonika…., navodi Joksimović i dodaje da je opredeljeno i 4,9 miliona evra za plaćanje troškova 12 kargo letova čime se obezbeđuje nesmetano dopremanje nekoliko stotina tona medicinske opreme i materijala.
Dodatna podrška obezbeđena je za nabavku i isporuku paketa sa hranom i higijenskim sredstvima za najugroženije grupe stanovnika, navodi Joksimović i ističe da se nastavljaju konsultacije sa EU i o tome na koji način najbolje iskoristiti raspoloživa sredstva iz fondova EU za potrebe sveukupnog društvenog i ekonomskog oporavka, uzimajući u obzir Program ekonomskog oporavka koji je Vlada usvojila sa ciljem da se smanje negativne posledice pandemije i zaustavljanja globalnih privrednih tokova na ekonomiju i konkurentnost naše privrede.
Pored bespovratnih sredstava iz IPA fondova, Srbija kao država kandidat za članstvo u EU, kaže Joksimović računa i na podršku iz Fonda solidarnosti EU.
„S tim u vezi započeli smo pripremu aplikacije koju ćemo dostaviti shodno procedurama i rokovima koji su predviđeni relevantnim pravnim okvirom EU“, navodi.
Kako kaže, sredstvima iz Fonda trebalo bi da se pokrije deo javnih troškova koji, podseća, iznose više stotina miliona evra, a koje smo do sada imali s namerom da ojačamo zdravstveni sistem i sprečimo nekontrolisano širenje COVID-19.
Kako navodi, Srbija je zahvalna i na mogućnosti da učestvuje u zajedničkim nabavkama sa državama članicama EU, što može imati uticaja na kvalitet, cenu i dostupnost samih medicinskih proizvoda, navodi Joskimović i dodaje da samim tim i može uticati i na kvalitet usluga koje naš zdravstveni sistem pruža.
„Zahvalni smo i na činjenici da će Srbija biti izuzeta iz primene uredbe o privremenom ograničavanju izvoza zaštitne medicinske opreme sa teritorije EU“, navodi Joksimović.
Dodaje da je u stalnom kontaktu sa predstavnicima Delegacije EU u Beogradu kako bi osigurali da ta pomoć stigne na pravu adresu i obezbedili odgovarajuću negu pacijentima, zaštitu doktora i medicinskih radnika u zdravstvenim ustanovama, kao i da ta pomoć stigne do najranjivijih i najugroženijih grupa građana.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare