Početni odgovor Evropske unije na masovno izbijanje korona virusa u Italiji uglavnom je bio "neadekvatan", a nedostatak evropske solidarnosti otvorio je vrata Rusiji i Kini, izjavio je za Raša Tudej (RT) bivši italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini.
Novi epicentar strašne pandemije, Italija, već nedeljama se bori da zaustavi širenje Kovid-19. Bolest je već ubila više od šest hiljada ljudi u zemlji, a preko 60 hiljada ljudi je zaraženo.
EU je jasno potcenila virus, optužujucći nedostatke italijanskog nacionalnog zdravstvenog sistema za situaciju u toj zemlji, izjavio je dvostruki ministar spoljnih poslova i predstavnik OEBS-a. Kao rezultat, Brisel, koji propoveda panevropsku solidarnost, nije se pokazao kada je ta solidarnost bila potrebna u krizi koja je na kraju zahvatila celi blok, prenosi RT.
„Iskreno govoreći, Brisel ne radi dovoljno. U prvom trenutku Italija je bila praktično sama protiv virusa. Mnogi su rekli da je sve zbog italijanskih navika, jer Italijani ne poštuju pravila. Ođednom su shvatili da su sve ostale zemlje pođednako pogođene“, kazao je Fratini.
Nedostatak solidarnosti nedavno je primecćen i izvan Unije, piše RT, navodeći da je srpski predsednik Aleksandar Vučić ocenio evropsku solidarnost kao mit, hvaleći Peking zbog pomoć, a njegove primedbe, dodaje, usledile su pošto je Srbija dobila pet miliona maski od Kine, koje nije mogla da dobije u Evropi.
„Rusija i Kina se među prvima odazvali za pomoć“
EU sada pokušava da „učini više“ i nekako „nadoknadi“ prvobitno loše izvršenje koordiniranog odgovora, izjavio je bivši italijanski poslanik Dario Rivolta. Brisel je istina ojačao svoje napore, suspendujući strogi blok Pakt za stabilnost i rast koji reguliše budžetsku politiku, između ostalog.
Ipak, to nije dovoljno, rekao je Rivolta za RT i dodao da „za sada“ nema većih promena. I dok je finansijska pomoć potrebna, postoje i druge stvari koje treba razmotriti, poput medicinske pomocći.
„Što se tiče medicinskih aspekata, jedino što je EU do sada uradila bilo je postavljanje barijera između Italije i drugih zemalja.“
U jednom trenutku su širom sveta upućeni zahtevi za pomoć, tvrdi Andrea Ðanoti, izvršna direktorka italijanskog Centra za evroazijske studije.
„Neke italijanske ambasade su imale zadatak da pregovaraju sa lokalnim vlastima kako bi pronašle bilo kakve mogućnosti za dobijanje pomoći iz inostranstva, uključujući pomoć u opremi, koja nedostaje Italiji“, kaže Ðanoti i dodaje da su Rusija i Kina bile među onima koji su se odazvali.
Pratite nas i na društvenim mrežama: