Podeli:
Foto: EPA/ARMANDO BABANI Milo Đukanović i Aleksandar Vučić

Duga je lista svih problema koji su poslednjih godina otvoreni u odnosima Srbije i Crne Gore, ali suštinski između dve države postoji samo jedan - nespremnost i jedne i druge strane da ih reše. Mogli su da se prave kompromisi oko Zakona o slobodi veroispovesti, da se hapse oni koji pale crnogorske zastave u centru Beograda, da se ne forsira priča o projektu velike Srbije… Sagovornici portala Nova.rs slažu se da i jednoj i drugoj strani odgovara da u uslovima stalne predizborne kampanje huškaju građane i prave neprijatelje jedni od drugih, te da je to način na koji Vučić i Đukanović učvršćuju vlast.

Vest da će granice Crne Gore ostati zatvorene za građane Srbije zbog i dalje visokog broja obolelih od koronavirusa ponovo je podigla tenzije između Beograda i Podgorice. Srpski zvaničnici nakon takve odluke praktično su poručili građanima da ne idu u Crnu Goru na more, a tabloidi iz Srbije susednu državu nazvali su “fašističkom i rasističkom”, a Mila Đukanovića “srbomrzcem”.

Tenzije u odnosima dve zemlje podignute su i zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, kojim po oceni SPC-a Crna Gora želi da otme srpske manastire. Najviši srpski zvaničnici javno su tada podržali proteste koje je Crkva organizovala crnogorskim ulicama, dok je početkom januara, tokom protesta ispred crnogorske Ambasade u Beogradu, došlo do pokušaja paljenja zastave Crne Gore.

Tada su i Crna Gora i Srbija na razgovor u ministarstva spoljnih poslova pozvali ambasadore u Podgorici i Beogradu, ali su oni odbili da prime protestne note.

Ni u jednom trenutku, ni sa jedne ni sa druge strane, koliko je medijima poznato, nije bilo pokušaja da zvaničnici dve zemlje sednu za sto i pokušaju da reše probleme, koji se godinama unazad gomilaju. Po oceni naših sagovornika, i jednima i drugima odgovara da u izbornoj godini huškaju i stvaraju neprijatelje, ali ističu da se sve tenzije ne završavaju po okončanju izborne kampanje i da ne služe samo njoj.

Tadić Mijović: Dva potpuno ista režima i iskopirana sistema

Milka Tadić Mijović iz podgoričkog Centra za istraživačko novinarstvo navodi da je jako loše što su se pojavili komentari u Beogradu koji podsećaju na devedesete, a nakon vesti da će granice Crne Gore prema Srbiji ostati zatvorene.

Foto: N1; Milka Tadić Mijović

“Bilo bi značajno i zvaničnike i za medije, i sa jedne i sa druge strane, da izbegnu huškanja. Neće samo granica prema Srbiji ostati zatvorena, već i prema BiH i Makedoniji. Jučerašnji nastup premijera Duška Markovića nije dobro osmišljen, jer je, na primer u Makedoniji, a možda i u BiH, broj zaraženih ispod granice. Verujem da je reč o gruboj omašci, jer privreda Crne Gore umnogome zavisi od turista iz okruženja, a naročito iz Srbije i BiH”, ističe Tadić Mijović.

Ona navodi da joj se čini da se narativi u Crnoj Gori i Srbiji koriste radi učvršćivanja vlasti, te da ni one u Podgorici ni one u Beogradu nemaju šta da ponude građanima.

“Nema ekonomije, nema vladavine prava, nema borbe protiv korupcije… Jedino što i jedni i drugi mogu da ponude građanima su narativi iz devedesetih i predstave da su branioci crnogorskih, odnosno srpskih interesa. Retorike su visoko podignute. U službenoj ravni izgleda da nema nikakvih odnosa između dve zemlje i da su stopirani, ali neformalno mi deluje da su vrlo živi odnosi između Vučića i Đukanovića i njihovih porodica. Sa jedne strane imate proizvodnju sukoba, a sa druge čvrste i isprepletene veze ove dve vladarske porodice u Srbiji i Crnoj Gori”, ocenjuje Tadić Mijović i dodaje da je reč o dva potpuno ista režima i iskopirana sistema.

Vujačić: Sada nije zanimljivo postavljati pitanje Srba u Hrvatskoj ili na Kosovu

Da potezi vlasti u dve države i ponašanje njima bliskih medija deluju kao nacionalna huškanje i stvaranje neprijatelja, potvrđuje i Ilija Vujačić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. On navodi da svi govore da to ima veze sa izborima u jednoj i drugoj zemlji i da obe strane traže targete koje treba gađati, ali da se stvara zla krv i izazivaju sukobi, koju u jednom trenutku neće moći da se kontrolišu.

Foto: N1; Ilija Vujačić

“Verujem da poruke koje oni šalju nisu upućene spolja, jedni ka drugima, već služe za unutrašnju političku upotrebu. To je neki vid negativne homogenizacije stanovništva i procenjuje se da bi to moglo da donese vlasti neki poen”, kaže Vujačić.

Srbija sa gotovo svim zemljama u okruženju ima loše odnose. Ranije su tenzije konstantno bile podignute u odnosima sa Zagrebom ili Sarajevom, a sada su, već neko vreme, okrenute prema zvaničnoj Podgorici.

“Iz Srbije to sada najverovatnije kreće prema Crnoj Gori jer tamo postoji slabost stanovništva prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U ovom trenutku nije zanimljivo postavljati pitanje Srba u Hrvatskoj ili na Kosovu. Sada se mogu usplaliti mase na pitanju Srba u Crnoj Gori i SPC-a”, zaključuje Vujačić.

Popov: Srbija je stalno ljuta na “mlađeg brata”

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam navodi da “tinjajući” spor sa Crnom Gorom postoji još od proglašenja nezavisnosti, da ju je Koštunica zvao “kvazi državom”, a da su odnosi dve države bili loši i za vreme vlasti DS-a u koalicijama sa SPS-om i DSS-om, čak gori nego u jednom periodu vlasti SNS-a.

Foto: Medija centar Beograd; Aleksandar Popov

“Stalno je bilo ljutnje na ‘mlađeg brata’. Nikada se vlasti u Srbiji nisu pomirile sa činjenicom da je Crna Gora nezavisna država, a ne ‘mlađi brat’. Kad je bio poslednji popis stanovništva u Crnoj Gori, Srbija se u to otvoreno mešala da bi se što više građana izjasnio kao Srbi”, navodi Popov.

On kaže da je svaki problem koji postoji između dve države politizovan, bilo da je reč o jeziku ili crkvi.

“Umesto da se sastanu dve vlade, kao što smo se na primer sastali sa onom iz Slovenije, zloupotrebljavaju se ovi događaji za unutrašnju upotrebu. Važno je da političari zajedno sednu i razgovaraju, a ne da se podgrevaju neprijateljstva pred izbore, jer nema razloga za to”, smatra Popov.

Komentari

Vaš komentar