Počasni letački znak pilota koji je je general-major Duško Žarković dodelio Aleksandru Vulinu, učinivši ga tako počasnim pilotom, pored toga što dodatno unižava ionako poniženu Vojsku, ujedno je potvrda da se u Srbiji i dalje posebno cene ratni huškači i osobe koje u nekom razvijenijem društvu ne bi mogli da zauzmu ni najniže funkcije.
Politički kredo Aleksandra Vulina dobro je poznat građanima Srbije. Kao mladi julovac, Vulin je mračnih devedesetih godina bio samo jedan od kerbera Mire Marković, iz čijeg je šinjela i potekao. Mladi Vulin nije štedeo svoje političke protivnike, a još uvek se dobro pamti njegova izjava kad je polivanje demonstranta hladnom vodom na zimskim protestima ‘97. pravdao time da šmrkovi koriste isključivo hladnu vodu.
“Zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom”, upitao je začuđeno.
Na meti, tada mladog Vulina, pored političkih neistomišljenika, nalazili su se i mediji, pa je tako svojevremeno na pitanje da li veruje da je gašenju Radio televizije B92 zaista prethodio ulazak kiše u koaksioni kabl, odgovorio da nije vernik, ali da misli da je reč o božjem delu.
„Nisam neki vernik, ali ako je bog odlučio da pošalje kišu baš ta dva dana, onda je i poslao”, govorila je tadašnja perjanica JUL-a.
Ne treba zaboraviti da u ratnom ludilu devesetih godina, mladi Aleksandar Vulin nije služio vojsku. Nije bio na liniji fronta sa svojom generacijom, koju je vlast Slobodana Miloševića odvajala od prodica i slala u rovove. Ironijom (naše) sudbine, postao je ministar odbrane i viđen član Vlade Srbije.
“Za mladog čoveka je teško kad shvati da nešto ne može, a u godinama je kad misli da može sve. Imao sam dioptriju više od 7, na jednom oku dva cilindra, a na drugom jedan”, jadao gotovo dve decenije kasnije Vulin, objašnjavajući razloge zbog čega nije mogao da služi vojsku.
Sa protokom vremena i spuštanjem ratnih tenzija, Vulinov vid se popravljao, pa je tako 2019. godine odlučio da je vreme da vrati dug otadžbini i da odsluži vojni rok čitavih 14 dana. Upitno je samo da li je ministar zaista dve nedelje proveo u vojsci ili je ubrzani kurs vojne obuke sveo na jedan vikend u kasarni, s obzirom na mali broj svedoka koji se sećaju redova Vulina.
Paralelno sa rastom ljubavi prema uniformi, ponovo je rasla Vulinova ratobornost, pa je tako rešio da otvoreno optužuje komšijske države za sve probleme u Srbiji. Traženje spoljnog neprijatelja vešto je izučio još iz doba JUL-a, a kako bi dojam onoga što govori imao jači efekat, odlučio je da standardno odelo političara zameni vojnom odećom.
Pored ratobornih izjava, Vulin je poznat i kao političar koji sa posebnim nadahnućem pristupa pisanju govora. Ponavljanje iste reči nekoliko puta u razmaku od desetak sekundi, “pesničko” kazivanje, uz gestikulaciju koja varira od zabrinutosti do besa, predstavljaju obavezni segmet svih Vulinovih govora.
Da se pod plaštom patriotizma mogu događati i stvari koje nisu baš za priču, potvrđuje i afera “Tetka iz Kanade”, čiji se početak vezuje za trenutak kad je Vulin postao poslanik, u maju 2012. godine. Svoju kulminaciju, ova afera je imala 2017. godine, odnosno pet godina nakon što je aktuelni ministar kupio stan na Zvezdari u Beogradu. Kad je ova informacija prucurela u javnost, Vulin je bio prinuđen da objašnjava odakle mu 244.620 evra za 107 kvadrata stambenog prostora. Tada je medije obavestio kako je novac pozajmio od ženine tetke iz Kanade. Na pitanje kako je toliku količinu novca uspeo da unese u zemlju, imajući u vidu da svaki iznos veći od 10 hiljada evra mora da se prijavi na granici i objasni poreklo novca, Vulin je rekao da je unosio devet po devet hiljada evra.
“Ko vam kaže da je uneto u jednom komadu? Ko vam kaže da nije preneto devet hiljada po devet hiljada, po zakonu”, odgovorio je Vulin novinarima koji očigledno nisu verovali da je ministar toliko često posećivao tetku u Kanadi.
Imajući u vidu političku biografiju ministra Vulina, zaista je veliko pitanje na osnovu čega je zaslužio priznanje za počasnog pilota vojske Srbije. Ako je razlog nabavka aviona, onda bi bilo pošteno da svi građani naše zemlje dobiju po značku od Vojske Srbije, imajući u vidu da oni nisu kupljeni Vulinovim parama, već novcem svih građana.
“Dodela tih znački političkim funkcionerima je pitanje vojničke servilnosti, to je nešto što je opšte poznata stvar u vojsci i nije Vulin prvi nesposobni ministar odbrane i počasni avijatičar, ali on je najčudovišniji ministar odbrane i čovek koji bi mogao da leti samo u Letećem cirkusu Montija Pajtona ili da bude Boldrik kod Crnog Guje. To su uloge za njega”, rekao je za Nova.rs oficir u penziji i novinar Ljubodrag Stojadinović.
I zaista, dodelom priznanja Vulinu, ali i brojnim skandaloznim potezima onih koji upravljaju Srbijom, naša zemlja sve više liči na Leteći cirkus Montija Pajtona, a sve manje na ozbiljnu i uređenu državu. Mere i granice odavno ne postoje, stoga ne treba da nas čudi ukoliko čujemo da su Siniša Mali i Nebojša Stefanović postali počasni doktoranti ili ako Maja Gojković dobije priznanje za političku lojalnost.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare