U onih petnaestak minuta konferencije pre nego što se premestio za magičnu kinesku tablu, predsednik Aleksandar Vučić i njegova zaposlena Ana Brnabić uspeli su da dovedu sprdnju sa građanima Srbije - kako bi se ukratko mogao nazvati mandat ove poslednje vlade - do kulminacije. Ko je gledao, mogao je da vidi, redom: "fintu" podnošenja ostavke premijerke koja je do kraja ostala nejasna; "demokratske" kalkulacije predsednika o tome kako se u Skupštini traži nova većina; fingiranje objašnjavanja rokova za raspisivanje izbora koje će na kraju ostati u njegovim rukama.
Krenimo, zato, redom.
Najpre je premijerka Brnabić održala oproštajni govor o radu njene prethodne čak tri vlade. Kao najveći njihov uspeh navela je e-upravu i proces digitalizacije, nesumnjivo pozitivan korak u pravcu uljuđivanja javne administracije u Srbiji, koji – uprkos razumnom nivou „štucanja“ – radi. Onda je govorila o merama neposredno donesenim nakon dva masovna zločina počinjena početkom maja. I to je to: trostrukoj premijerki Srbije je jedino ovo palo na pamet kao uspeh. Pošteno.
Potom je premijerka podnela ostavku. Ili nije. A možda i jeste. Nisam siguran. Ovo je rekla:
„Kao predsednica vlade sam spremna da u svakom trenutku podnesem ostavku. Najveća čast mi je bila što sam imala priliku da radim za svoju zemlju. Znate, u ovom trenutku, kad se društvo nalazi u takvoj krizi, jedino rešenje je razgovor. Oni su taj razgovor odbili. Računajte da imate moju ostavku na stolu. Smatram da je izlazi iz ove krize parlamentarni izbori. Ostavljam predsedniku republike da donese odluku, ima moju ostavku na raspolaganju“, rekla je ona.
Šta ovo znači? Nemam pojma, ali možemo zajedno da spekulišemo.
Najpre, ovo je ista izjava koju je premijerka davala proteklih nekoliko dana, lažno odgovarajući na zahteve protesta „Srbija protiv nasilja“, koji traže smenu šefa BIA, ministra policije, smenu REM-a i ukidanje rijaliti programa i onih medija koji šire nasilje. Dakle, ne ostavku vlade koja inače ne odlučuje u praksi ni o čemu.
Dalje. Šta znači da je ostavka na stolu? Ovo međustanje ostavke nije zakonski definisano. Dakle, da li je podneta ili nije podneta? Uzmimo da jeste. Ako jeste, kome je, aman, podneta? Pošto se ostavka ne podnosi predsedniku, nego Skupštini, odnosno predstavnicima građana izabranim na izborima. Uloga predsednika je tu sekundarna. Ako nije podneta – čemu ovo?
Šta je, onda, odgovorio predsednik? Vučić je rekao da će čekati opozicione stranke da se odazovu njihovom pozivu za razgovor i da se vlast neće menjati na ulici.
„Verujem da ćemo ipak pronaći sagovornike u onima koji bi trebalo da pokažu neuporedivo veću ozbiljnost i odgovornost. Ako ne – idemo na izbore“, rekao je Vučić.
Šta ovo znači? Teško je reći. Ako ovo znači da su predstavnici opozicije pozvani na razgovore o funkcionisanju izvršne vlasti, zašto ih zove predsednik (koji od nedavno više nije ni predsednik najveće stranke)? Ako su pozvani zaista, taj poziv bi morao da znači njihov ulazak u izvršnu vlast, kako bi svoje ideje implementirali. To je onda već – prelazna vlada, tehnička vlada, vlada nacionalnog spasa, nazovite je kako hoćete, ali to je jedini modus putem kojeg opozicija u njoj može da bude.
Ali, ne lezi vraže.
„Ovo što je Ana rekla to znači da idemo na ubrzano raspuštanje Skupštine, jer postoje rokovi. Ona podnosi ostavku u Skupštini, kao predsednik imam obavezu da ponudim mandat nekom drugom da formira Vladu Srbije. Kad se konstatuje da ne postoji većina u Skupštini, ako ne bude postojala, moguće da neko drugi napravi većinu… Ako se ispostavi da to ipak nije moguće, ako Brnabić podnese ostavku, SNS neće hteti novi mandat.. Ukoliko se to dogodi, kad istekne mesec dana, ostaju nam ustavni rokovi oko 45 do 60 dana do održavanja izbora. U skladu sa tim smo spremni da se oko datuma izbora dogovaramo sa onima koji bi voleli da imaju gradske ili opštinske izbore ili neke druge.. Uvek smo spremni da razgovaramo“, rekao je Vučić, i dodao da tehničke vlade neće biti.
Dakle, najpre raspuštanje skupštine se dešava pred izbore. Do izbora dolazi kad postoji kriza izvršne vlasti, odnosno kad većina u skupštini ne može da izabere premijera. Imamo li sad tu situaciju? To onda znači da su SNS i koalicioni partneri dali otkaz premijerki Brnabić i da nemaju više volje da sarađuju međusobno, a ni s njom. Jer, da je suprotno, mogu da izaberu novog premijera (ako je stari dao ostavku, ili nije, to ne znamo).
Potom, logično slede izbori, i to u ovim rokovima koje je predsednik tačno izneo. Ali, koji je to period u kom se čeka dijalog opozicije? Pre podnošenja ostavke (njenog pada sa onog stola s početka teksta)? Nakon podnošenja ostavke, prilikom formiranja potencijalne nove većine (u ovom roku od 30 dana)? Pre svega toga? Znamo li uopšte u kojim vremenskim okvirima mi sada orbitiramo – je li ovo predizborni, postizborni ili izborni period?
Predsednik je na ovo poslednje pitanje, doduše, odgovorio kada je najavio jeftiniji hleb, predizbornu meru. S tim u vezi – počela je kampanja, neka nam je sa srećom (baš).
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare