„A detektivi traže i traže, novine pišu o njoj, a detektivi traže i traže, pazite ljudi, ona je tu“, refren poznatog hita bivše Jugoslavije sa kraja 20. veka sjajna je muzička podloga za jednu misteriju današnje Srbije. Mada je u pesmi „Detektivska“ reč o potrazi za jednom ženom, njeni taktovi savršeno se uklapaju uz priču o tajnovitoj sudbini jednog dokumenta ni manje ni više nego u Skupštini Srbije.
Naime, potpisi 38.000 građana nestali su bez traga. Narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji, predata republičkom parlamentu još u junu prošle godine, jednostavno je u zemlju propala.
Četiri kutije sa uredno zavedenim potpisima građana donete su u pisarnicu Skupštine i prema zakonu prosleđene najvišem zakonodavnom telu u zemlji, pokazuju fotografije koje bi trebalo da budu jedan od ključnih dokaza.
Međutim, posle toga u velelepnom zdanju na Trgu Nikole Pašića, niko o njima ništa ne zna. Procedura kaže da bi nakon prijema narodne inicijative predsednik parlamenta trebalo da izda nalog da se potpisi provere i da se inicijativa prosledi Odboru za ustavna i zakonodavna pitanja. Odatle ide direktno na dnevni red prve naredne sednice. Sve to bi moralo da bude završeno u roku od 30 dana.
Put potpisa građana od pisarnice do klupa narodnih predstavnika bio je delom usporen činjenicom da se sve dešavalo u vreme izbora. Prethodni saziv Skupštine možda nije stigao da razmatra šta to želi 38.000 građana, ali sadašnji je već dovoljno dugo u klupama da bi i tim mogao da se pozabavi. Štaviše, to mu je bila obaveza. U Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, međutim, tvrde da inicijativa do njih nikad nije stigla. Nestala je bez traga u vilajetima stoletnog skupštinskog zdanja.
I poslanici opozicije su krenuli da je traže, pisali su nadležnom ministarstvu, na svakoj sednici postavljaju pitanja o njoj. Predlažu i formiranje posebne komisije, koja bi istražila gde je završila incijativa. Ali bez uspeha.
Da li su u zemlju propale četiri kutije pune overenih potpisa građana? Da li su uopšte zavedene u parlamentu? U čiju fioku ili orman je sklonjen zahtev više desetina hiljada građana? Da li to neko u časnom domu najvažnije institucije u državi ima „duge prste“?
I ako ih ima, nisu to samo jedni „dugi prsti“, već više „jakih leđa“, spremnih da ukradu narodnu volju i učine krivično delo.
Mnogo pitanja i opozicije i građana čeka odgovore već mesecima, a misterija postaje sve veća.
Vreme je da se u potragu uključe pravi detektivi. Posle „Elektroprivrede“, Javnog servisa, posla za policiju izgleda ima i u najvišem domu naše srpske demokratije.