Podeli
Foto:Nova S

Rad osnovnih sudova tokom ove godine odvijao se u otežanim uslovima, a nakon vanrednog stanja i situacije, red im otežavaju repetativni predmeti u kojima se kao tužena strana najčešće javljaju banke, istraživao je Nemanja Vidić reporter televizije Nova.

“Da biste stekli predstavu o tome koliki je to povećan broj u odnosu na neko redovno stanje, ja moram da kažem da je pravilnikom o vrednovanju rada sudija predviđeno da je mesečna norma odnosno broj predmeta koji sudija treba da reši u toku jednog meseca 20. Ako vam kažem da sudija u Trećem osnovnom sudu u Beogradu, u parničnom odelenju u ovom trenutku mesečno prima od 200 do 250 predmeta nije teško izračunati da on tokom jednog meseca mora da reši desetomesečnu normu”, kaže  Nada Đorđević, članica UO Društva sudija Srbije.

Razlog ovolikog broja tužbi protiv banaka leži u nezakonitom naplaćivanju troškova obrade kredita.

“Kada vlada neka besparica u nekom smislu, građani se okreću tim tužbama jer ih novac određeni čeka u banci i taj novac mogu da povrate tužbom. Angažuju advokata i dobiju spor na to dobiju i zateznu kamatu, banka isplati trošak advokata, građani faktički nikakav trošak nemaju i naravno da će se odlučiti na tužbu s obzirom na to da banke ne žele samovoljno da vrate taj novac”, kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.

Gavrilović ističe da je glavni problem u tome što se ne zna šta predstavlja trošak obrade kredita.

“U nekoliko stotina ili hiljada sporova koji se vode i gde su već donete presude banke su imale priliku da na sudu dokažu šta čini trošak obrade kredita i nijedna banka u tome nije uspela. Upravo zato je Vrhovni kasacioni sud i rekao da bi banka u principu imala pravo da naplati trošak obrade kredita ali da mora da dokaže šta je. Da kaže dužniku to ti je 200 dinara potrošenih na papir, 300 dinara utrošena struja, 200 dinara je potrošen toner. Međutim banka to ne radi, ona samo naplati trošak obrade kredita”, kaže Gavrilović.

Prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, kada privremena opterećenost suda za posledicu ima zastoj u radu, država mora reagovati, poručuje Đorđević.

“Međutim, ako taj problem preraste u hroničan problem, ako već govorimo o hroničnom opterećenju koje traje već nekih godinu dana a taj trend povrećanog priliva u beogradskim sudovima sigurno traje i duže, onda se država mora pozvati da preuzme neodložne mere”, kaže Đorđević.

Sadašnji Zakon o parničnom postupku poznaje i takozvanu celishodnu delegaciju za koju je nadležan Vrhovni kasacioni sud. Ako on proceni da će se predmet efikasnije i u interesu građana rešiti pred nekim drugim sudom, može doneti odluku da se delegira drugim sudovima koji imaju manje predmeta u radu, te će se na taj način ispoštovati zahtev razumnog roka.

****

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar