Reditelj Gorčin Stojanović i sportski novinar Milan Bošković bili su gosti emisije "Probudi se" na televiziji Nova S gde su govorili o aktuelnoj situaciji u fudbalskoj reprezentaciji Srbije.
Poraz „orlova“ u finalu baraža za Evropsko prvenstvo prouzrokovao je novi u nizu fudbalskih krahova naše reprezentacije, a poznati reditelj napravio je rezime poslednjoih rezultata Srbije.
„Kao što reče Tolstoj sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna je nesrećna na svoj način. Tako je i svaki brodolm poseban, a ono što je zajednička nit je neverovatna potrošnja selektora, a samim tim i igrača. Nisu uvek jasni kriterijumi po kojima neki ljudi nastupaju za reprezentacicju, ali može se reći da bi 80 posto fudbbalera igralo kod svakog selektora. Zanimljivije od dešavanja po kancelarijama mi je ono što se događa na terenu, a na njemu se brodolom svaki put dogodi u nekoj novoj postavci i filozofiji igre“, kazao je Stojanović.
PROČITAJTE JOŠ
Milan Bošković je problem fudbalske reprezentacije Srbije analizirao iz druge perspektive.
„Slavoljub Muslin je ime koje je simbol načina rada u našem fudbalu. Ne znam mnogo primera na evropskom i svetskom nivou da je sekektor izborio plasman na Svetsko prvenstvo i da je potom smenjen. To je pokazatelj funkcionisanja čitave organizacije. Ne postoji jasno definisana strategija ko će nas voditi i kako će nas voditi. Kriterijumi za dovođenje selektora su takođe problematični, od izjava, preko načina na koji su se ophodili prema prethodnim reprezentacijama koje su vodili… Nemamo jasno određenu strategiju za ciklus od četiri godine i to je glavni problem. Imali smo i primer Radomira Antića koji je odveo reprezentaciju na Svetsko prvenstvo pa je smenjen. Ne praštamo neke stvari i to jeste veliki problem u načelu“.
Sportski novinar je istakao da greške prethodnika nisu naučene, te da su ponovljene u slučaju Tumbakovića.
„Selektor je u čitavoj priči kolateralna šteta. Znamo svi kako i kad je doveden Tumbaković u čiju stručnost uopšte ne ulazim. Tako se ne radi. Morate da jasno krenete u kvalifikacije sa oko 20 igrača na koje se oslanjate, da bude poznata formacija, selektor, a ne da se iz utakmice u utakmicu sve menja. Iz moje perspektive je mnogo bitniji Savez, organizacija koja mora da postavi stvari kako treba. Naravno, ne sme se amnestirati ni uloga igrača“.
Gorčin Stojanović saglasan je sa Boškovićem da je više krivaca za neuspeh.
„To je sklop više činilaca i očigledno je da se ponavlja. U našem fudbalu postoji trajna improvizacija. Kad govorimo o Tumbakovićevom radu, smatram da je besmisleno trošiti utakmice Lige nacija na utvrđivanje koji bi to igrači i u kom sistemu mogli da igraju. Protiv Norveške smo odigrali verovatno najbolju utakmicu samostalne Srbije. Činilo se da je pronađen sistem igre, način mišljenja, pozicije igrača, solidarnost, sve suprotno od onoga što smo videli protiv Škotske. Činjenica je da postoje povremeni uzleti i dobro odigrane utakmice, ali isto tako jasno je da nema solidnosti“.
Nakon neuspeha na putu do kontinentalne smotre oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić,koji je istakao da je prvi korak na putu do fudbalskog ozdravljenja izgradnja stadiona i popravka infrastrukture.
„Treba da krenemo od nečega, ali ne od stadiona. Stadione imamo i odobren je novac za izgradnju novog stadiona iako je za manji novac moglo da se srede stadioni Crvene zvezde i Partizana. Imamo Savez u kojem se svaka odluka donosi sa 100% saglasnosti svih delegata, ne postoji opozicija, imamo samo dva kluba… Ipak, vratio bih se na reprezentaciju i činjenicu da 20 godina nismo otišli na Evropsko prvenstvo. Nismo svesni naših kvaliteta, odnosno nekvaliteta. Samo Dušan Tadić je nosilac igre u svom klubu i to Ajaksu. Mi smo tu gde jesmo, druga-treća liga evropskog fudbala i kad se sa tim pomirimo biće nam lakše. Nemamo klult reprezentacije za razliku od Hrvatske na primer“, naglasio je Bošković.
Na reči sportskog novinara nadovezao se Gorčin Stojanović:
„Smatram da je fantastična ideja da se popravi fudbalska infrastruktura, međutim nema smisla da se počne izgradnjom jednog reprezentativnog objekta koji će verovatno biti tržni centar koji će slučajno u sklopu imati fudbalski teren. Kreće se od nečeg što je kraj umesto od početka što je romantično rečeno pikanje fudbala na poljančetu, a ne vođenje dece u balone sa nadom da će upravo oni biti njihova karta za izlazak iz bede. Izgradnja nacionalnog stadiona naprosto nije niteligentna.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar