Koliko puta ste u novinama pročitali naslov čistka u policiji. Vrlo često, ili bolje reći svaki put kada na ministarsko mesto dolazi novi čovek. Tako je i ovih dana, otkada su ministri vojske i policije zamenili mesta. Neki od poznatih policajaca već su na svojim novim starim radnim mestima, za neke postoje indicije, ali se svi pitamo hoće li to oterati procvetali kriminal sa ulica srpskih gradova. Ekipa emisije "Među nama" TV Nova S je istraživala zašto novi ministar reanimira stare kadrove u vrhu policije.

Otkad je Aleksandar Vulin došao na mesto ministra, dešavaju se i promene u vrhu srpske policije. Novi ljudi na novim pozicijama, ali stara lica. Međutim, neposredno pred ministarsku rokadu, Nebojša Stefanović je vršio promene u MUP-u, pa se javnost pita, jesu li njegove odluke bile loše i šta je pozadina kadriranja ministra Vulina?

„Pozadina onog što mi vidimo sigurno je jedno neozbiljno ponašanje prema policiji. Da se ne poštuje red, ni rezultati rada. To su pokazali još 2014. kada su odjednom smenjeni svi policajci, neki koje su prozivali sada osuđeni predstavnici organizovanog kriminala, kao što je Darko Šarić, pa su smenjeni neki policajci koji su dobijali međunarodna priznanja. Sada imamo I dalje taj talas političkih nameštenja u policiji. Tu nema razlike između Stefanovića i Vulina“ smatra Vuk Cvijić, novinar NIN-a.

Novinarka  Nedeljnog Ekspresa Tamara Marković Subota smatra da Stefanovićeva odluka jeste čudna jer je on znao da odlazi.

„Nijedan drugi ministar nije davao otkaze u periodu pred odlazak. Sa druge strane, odluka novog ministra da promeni određene ljude, da postavi određene ljude na neke visoke funkcije, da dovede čak i ljude iz vojske nije čudna, on prosto ima pravo da bira svoj tim“, napominje ona.

Veselin Milić vratio se na čelo Policijske uprave za grad Beograd, Dejan Kovačević postavljen je za načelnika Sektora unutrašnje kontrole, ali je na red došla i Uprava kriminalističke policije, na čijem čelu će se, prema još uvek nepotvrđenim informacijama, naći Bogdan Pušić, nekadašnji šef radne grupe za ispitivanje spornih privatizacija, kojeg su prorežimski mediji 2013. optuživali za selektivno vođenje istraga o korupciji.

„Protiv čelnika organizovanih grupa, protiv mafije, glavnih mafijaša ne postoje istrage, čak se ne primenjuju neke metode koje su uobičajene bile ranije za policiju, da na svoju stranu priklone nekog svedoka saradnika, prikriveni agent u takvim situacijama, toga nema više“, ističe Cvijić.

Mi ne vidimo, kako kaže, ni samostalnost u radu policije i ne znam kakva imena da dođu, bez obzira kakve su te policijske biografije u redu, dok se ne promeni sistem mi nećemo imati neke velike rezultate.

„Najznačajnije kadrovsko rešenje jeste ta promena na čelu beogradske policije. Beogradska policija je suštinski najbitnija policijska uprava u celoj Srbiji. Ja tu promenu na čelu beogradske policije vidim upravo kao deo te borbe protiv mafije koje je najavljena i protiv te grupe koja je očigledno jednom bila na meti, ali iz određenih razloga ta istraga nije bila okončana na način na koji su svi očekivali“, ocenila je Marković Subota.

U razvijenim zemljama se 10 godina unapred zna ko će biti direktor neke važne policijske stanice, a jedino merilo kako kaže novinar Vuk Cvijić, jesu rezultati rada, a ne politička volja, kao što je to slučaj u Srbiji, u kojoj svako od političara ima svoje policajce.

Ceo prilog novinara Đure Svilara možete pogledati ovde: